25. feb 2015.

Botovanje: vladanje pomoću laži

Liber-Medija_centar-03U kontekstu političkog dijaloga, „bot“ je izraz koji označava virtuelnu osobu koja u cilju obmanjivanja javnosti objavljuje komentare na onlajn portalima i društvenim mrežama a zauzvrat prihvata određenu korist ili obećanje koristi, i koju po pravilu karakteriše odsustvo iskrenog uverenja u istinitost sadržaja koji objavljuje, rečeno je juče u beogradskom Medija centru na debati „(Zlo)upotreba interneta“.

Originalno proizvod navijačkih grupa koje su veštački hvalile svoje timove a kudile protivničke, botovanje je u Srbiji zaživelo pre nekoliko godina, kada su ga političke stanke prepoznale kao instrument uticaja na javno mnjenje. On se u međuvremenu počeo organizovano primenjivati na sajtovima (pre svega) popularnih dnevnih listova i na društvenim mrežama.

„Politika ne sme biti zasnovana na laži. Mi treba da budemo svesna javna politička bića koja u demokratiji upravljaju javnim poslovima. Botovanje je vladanje pomoću laži“

(Vesna Pešić)

Iako se „lažno komentarisanje“ može prepoznati i u drugim sferama, poput alternativne medicine ili marketinga, botovanje kao pojava koja ima izrazito loš uticaj na kulturu javnog dijaloga, prema rečima sociološkinje Vesne Pešić,  ipak je rezervisana za oblast politike:

„Politika ne sme biti zasnovana na laži. Mi treba da budemo svesna javna politička bića koja u demokratiji upravljaju javnim poslovima. Botovanje je vladanje pomoću laži.“

Ona objašnjava da je reč o mehanizmu „maskiranja sponzora” u kome botovi prividno zastupaju „glas iz naroda”, ali da se zapravo radi o obmanjivanju građana od strane osoba koje dobijaju nekakvu korist. Analogno marketinškim metodama, argument običnog čoveka koristi se kako bi se doprlo do što više ljudi, uz tu razliku što se u politici na taj način dolazi do stvaranja lažnog javnog mnjenja. Botovanje stvara sumnju, intrigu i sprečava formiranje objektivnog mišljenja.

Prema njenim rečima, u pitanju je izrazito amoralna pojava, pogotovo ako se ima u vidu da stranke takve radnje finansiraju od stranačkih para, što po svoj prilici znači od para budžetskih obveznika – praktično, građani plaćaju da ih lažu.

Slobodan Georgijev iz Balkanske istraživačke mreže okarakterisao je botovanje kao zloupotrebu ideje o internetu kao o prostoru za razgovor; mehanizam zloupotrebe dijaloga koji je pokazatelj da je dijalog zapravo nepoželjan.

„Ljudima treba ostaviti da sami procene šta je ’fejk’ a šta nije“

(Viktor Marković)

U tom kontekstu, on je sa pojavom botovanja poistovetio način komunikacije koji se forsira na velikim televizijama:

„Na primer, imate prilog o aktivnostima Vlade, onda puste Pajtića minut  i po i mi kao čujemo drugu stranu. Zatim, bez izuzetka puštaju saopštenje stranke, koje ’poklapa’ odgovor opozicije, a koje uvek kaže istu stvar. Oni tako ’vode’ dijalog na velikim medijima, a isto tako se ponašaju i na internetu uz pomoć botova.“

Viktor Marković, jedan od autora na portalu „Njuz“, smatra da u većini slučajeva botovi ne veruju u sopstvene komentare, ali ocenjuje da je njihovo postojanje legitimno, te da ih nije moguće zabraniti, niti bi to trebalo:

„Ljudima treba ostaviti da sami procene šta je ’fejk’ a šta nije.“

Kako se boriti protiv botovanja?

Dok je na individualnom planu odnos prema botovima stvar ličnog izbora, koji se kreće od ignorisanja ili blokiranja do ulaska u raspravu, u globalu borba protiv ove pojave leži na medijima i civilnom društvu.

Prema rečima Vesne Pešić, botovanje treba izneti u javnost i o njemu raspravljati. Ona predlaže novinarima da se na premijerovim konferencijama za štampu postavi pitanje o sredstvima plaćanja botova i programima kojima se pritom koriste, što je u međuvremenu postalo poznato javnosti.

Moderiranje komentara

Iako je teško poverovati da se fenomen botovanja može iskoreniti striktnijom kontrolom sadržaja koji posetioci onlajn portala ostavljaju ispod članaka, situaciju je moguće barem poboljšati usvajanjem pravila koja primenjuju svetski mediji. Nažalost, prema rečima Slobodana Georgijeva, izgledi za tako nešto nisu veliki:

„Jasno je da su kod nas mediji vrlo dobro kontrolisani i da se takve stvari neće uskoro promeniti. Prošle godine imao sam raspravu sa Veselinom Simonovićem koji kaže, u stilu: ’Mnogo je tih komentara, komplikovano je to…’. Prosto, mislim da treba videti kako se to radi u inostranstvu. Ovde je to divlja gradnja. Pre će ukinuti opciju komentarisanja nego što će se malo potruditi da se to civilizuje. Kod nas se moderiranje komentara smatra najgorim poslom, a zapravo je reč o veoma ozbiljnoj aktivnosti.“

 Foto: Medija centar Beograd 

7 komentara za: “Botovanje: vladanje pomoću laži

  1. Matija

    Treba istaci jos nekoliko stvari kako bi ovaj problem dobio jasniju definiciju.

    Najpre – Internet aplikacija tabolida „Blic“ udarna je pesnica takozvanih „SNS botova“. Moderatori Blica takodje vrlo cesto odbijaju da okace negativne komentare upucene Vladi,narocito ukoliko se vest odnosi na neku delatnost ili izjavu Aleksandra Vucica. Ovo mi se desava vec vise od dve godine,iako sam ispostovao sve kriterijume za postavljanje komentara,dakle pisao sam bez vredjanja,sirenja kakvih bilo dezinformacija ili mrznje i netrpeljivosti. „Blic“ je glavno glasilo vlasti u Srbiji. To nisu TV Pink,RTS ili Informer. Oni su u najmanju ruku sekundarni u odnosu na Blic. Ne zaboravite,aplikaciju tabloida „Blic“ ima minimum milion ljudi na svojim telefonima,u Srbiji i sire.
    Druga na redu je aplikacija televizije B92. Ovde je bilo dosta vise slobode,makar kad su u pitanju negativna gledanja na ponasanje Premijera i Srpske napredne stranke. Ali i ovde se da primetiti sve manja zelja da se javnosti dostave negativni pogledi na vladanje Aleksandra Vucica i SNS.

    25. feb 2015. at 16:46
    • BLIC je glasilo americke obavestajne agencije CIA nametnuto i potkrepljeno fanaticnim radom sekte sajentologa. Veoma mali broj ljudi cita Blic i oni sto ga citaju zgrozeni su sadrzajem ove informativne kuce.

      26. feb 2015. at 14:06
      • Matija

        Veliki broj cita Blic. Blic je najprodavanija „novina“ u Srbiji. A milion ljudi koristi aplikaciju Blica. Blic je takodje najposeceniji sajt u Srbiji,ako ne uracunamo sajtove poznatih svetskih brendova,Facebook,Twitter,itd.

        26. feb 2015. at 20:14
    • Surovi

      Ma, daj! Blic objavljuje ISKLJUČIVO negativne komentare o Vučiću i Vladi.

      26. feb 2015. at 14:09
      • Matija

        Ne,niste to dobro primetili. Blic ce negativno pisati o Tomislavu Nikolicu i pojedincima iz SNS,ali nikad o Aleksandru Vucicu. Ne zaboravite,SNS je ogromna partijska masinerija,botovi su samo jedan njen segment i u SNSu su konstanti sukobi za uticaj i prevlast izmedju njenih clanova. Vucic i Nikolic samo prividno saradjuju. Istina je drugacija,Vucic i njegov kabinet koriste svaku priliku da umanje uticaj Nikolica,a to uglavnom rade preko Blica.

        26. feb 2015. at 20:11
  2. ima ih raznih,od zanetih pa upuštenih,zatim boraca „novih“ ideologija,pa do prizemnih ,prisnih ljubitelja političkog establišmenta u zemlji,dolazim do zaključka da mi život nije ostavio vremena da pratim komentatore ,koje po nadimku prepoznajem, znam kuda vode,primećijem i krajnju netolerantnost spram drugih mišljenja,kao i navijačke strasti – komentari nekog saopštenja ili članka bivaju „veći“ od samog štiva i time i ono malo slobodne misli bila marginalizovano.To je jedan od novih metoda da kažem jednoumlja ,koji je napad na zdrav razum ,o demokratiji da ne govorim,ona je postala sredstvo dezinformacija kao i brdo tabloida,koji nas vređaju na svakodnevom nivou -tamo gde je sve istinito,ništa nije istina.

    25. feb 2015. at 23:03
    • Matija

      Apsolutno ste u pravu Milose.

      26. feb 2015. at 20:12

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend