Foto: Cenzolovka
Radna grupa ima 15 članova, predstavnika novinarskih i medijskih udruženja, državnih organa i nezavisnih eksperata.
[povezaneprice]U radnoj grupi su:
Stanko Crnobrnja, filmski i televizijski reditelj, producent i scenarista, teoretičar u oblasti masovnih komunikacija i teorije televizije – nezavisni stručnjak,
Dalila Ljubičić, stručnjakinja za marketing štampanih medija i print produkciju- predstavnica Asocijacije medija,
Maja Raković, predstavnica RAB Srbija i Odbora za elektronske medije Privredne komore Srbije,
Tamara Momirov, nezavisna stručnjakinja za zaštitu intelektualne svojine, advokatica,
Nenad Krajnović, nezavisni stručnjak za medijsko pravo, advokat,
Dejan Nikolić, medijski preduzetnik, nezavisni stručnjak za digitalne medije
Ljiljana Smajlović, stručnjakinja za slobodu medija, novinarka- predstavnica UNS-a,
Tamara Skroza, stručnjakinja za novinarsku etiku, novinarka-predstavnica NUNS-a, ANEM-a, NDNV-a, Lokal Presa i Asocijacije onlajn medija,
Dejan Masliković, v.d. pomoćnika ministra kulture i informisanja u Sektoru za razvoj digitalne istraživačke infrastrukture u oblasti kulture i umetnosti,
prof. dr Irini Reljin, v.d. pomoćnika ministra trgovine, turizma i telekomunikacija zadužena za sektor telekomunikacija,
Milan Petković, stručnjak za medijsko pravo, predstavnik PROUNS-a i SINOS-a,
Čedomir Radojčić, stručnjak za zaštitu konkurencije, član Saveta Komisije za zaštitu konkurencije,
Milivoje Mihajlović, novinar, direktor Radio Beograda, predstavnik javnih servisa,
Ištvan Bodžoni, predstavnik Koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina i
Miloš Janković, v. d. pomoćnika ministra kulture i informisanja zadužen za javno informisanje i medije, ujedno i koordinator radne grupe za izradu radne verzije Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2023. godine.
Kako se ističe u saopštenju Ministarstva, dogovoreno ja da nova medijska strategija bude izrađena do kraja 2017. godine, do kada bi ovaj dokument trebalo da usvoji Vlada Srbije.
Predsednik Stenforda podnosi ostavku pošto je brucoš u studentskom listu objavio dokaze o nedostacima njegovih istraživanja
Smiljana Milinkov: Napadom na medije u Parlamentu vlast skreće pažnju sa sopstvene odgovornosti za podgrevanje nasilnog narativa u društvu
Asanž pred poslednjom žalbom: Odluka sudije koja će imati ogroman uticaj na novinarstvo u svetu
Tacno je da je u clanu 97.tacka 10. Ustava Republike Srbije pise da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, sistem u oblastima zdravstva, socijalne zaštite, boračke i invalidske zaštite, brige o deci, obrazovanja, kulture i zaštite kulturnih dobara, sporta, javnog informisanja; sistem javnih službi.
Medjutim, sluzbe u sistemu javnog informisanja ne spadaju vise u javne sluzbe, jer su sve te sluzbe iz postojece društvene i drzavne svojina pretvorene u privatnu svojinu, osim javnih medijskih servisa (sluzbi): RTS i RTV.
Zato naziv „Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2023. godine“ treba zameniti sa „Strategije razvoja javnog informisanja u Republici Srbiji do 2023. godine“,
P. S. – Prethodna Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine i vazeci Zakon o javnom informisanju i medijima ne sadrze definiciju izraza „sistem javnog informisanja“ (?!)
Šta uopšte znači termin „nezavisni stručnjak“? Ko su ti ljudi? Za šta su stručni? (Samo je jedno „nezavisno“ ime relativno poznato.) Država se sistematski poigrava važnim javnim stvarima tako što „strategije“ (a da bude još gore: i zakone) poverava „nezavisnim stručnjacima“. Tako su prošlu strategiju (i prateće zakone) takođe pisali „nezavisni stručnjaci“. Kupovina B92 i Prve (kupio ih je, mimo svake logike, i „ispod žita“ jedan „gazda“) pokazala je da „nezavisni stručnjaci“ – uopšte nisu bili nezavisni.