28. avg 2019.

Uhapšen direktor Dajrekt medije i dvoje radnika RTS-a

Direktor Dajrekt medije Jovan Stojanović i dvoje zaposlenih Radio televizije Srbije uhapšeni su danas, potvrdilo je za KRIK Tužilaštvo za organizovani kriminal. Za drugom direktorkom Dajrekt medije Jadrankom Drinić raspisana je poternica. Dragan Đilas, bivši vlasnik Dajrekt medije nije želeo da za Raskrikavanje komentariše privođenje njegovih nekadašnjih saradnika, ali je najavljena njegova konferencija za novinare u toku dana.

B92 prenosi da su uhapšene Milica Đuričić Janjić, direktorka službe marketinga RTS-a Mirjana Katanić, šefica u službi marketinga javnog servisa kao i Jovan Stojanović, direktor Dajrekt medije. Za Jadrankom Drinić se traga.

Inače, ministar unutrašnjih poslova Srbija Nebojša Stefanović nedavno je izjavio da tužilaštvo i policija istražuju osnove sumnje da su jedan od lidera SzS Dragan Đilas i njegovi zaposleni sa bivšim rukovodstvom RTS-a učestovali u korupciji kupoprodaje TV sekundi. „Postoji osnovana sumnja da su Đilas i njegovi zaposleni i to neki od najviše rangiranih u njegovoj kompaniji zajedno sa tadašnjim delom rukovodstva RTS učestvovali u ozbiljnoj korupciji vezano za kupovinu i prodaju sekundi različitih televizijskih emisija po uslovima koji nisu bili predviđeni zakonom“.

Dragan Đilas je kompaniju Dajrekt medija prodao u aprilu 2014. za 17,7 miliona evra, pokazuje ugovor o kupoprodaji objavljen u KRIK-ovoj bazi imovine političara. Iz poslovne dokumentacije se, međutim, ne vidi ko je kupac. Naime, kompaniju je kupila holandska fondacija CEE Media koja je osnovana samo mesec dana ranije. Upravnik fondacije je bugarski biznismen Krasimir Gergov.

Istraživanje KRIK-a pokazalo je da je vlasništvo nad firmom Dajrekt medija sakriveno iza osam kompanija registrovanih u više ofšor lokacija – Holandiji, Luksemburgu, Britanskim Devičanskim Ostrvima, Samoi, Hong Kongu. Poslednja u nizu kompanija do koje je moguće doći je „HPMC1 – N Capital LTD“ prvobitno registrovana u Luksemburgu, a početkom 2014. preregistrovana na Britanska Devičanska Ostrva.

Dragan Đilas je KRIK-u rekao da mu ove informacije nisu poznate. „Mene to ne interesuje, ja sam sav novac uneo u Srbiju, sav novac je legao na Beograd, platili smo porez na kapitalnu dobit preko dva miliona evra što je najveći porez plaćen u Srbiji.“

Darjekt medija bila je jedna od najuspešnijih firmi Dragana Đilasa. Osnovali su je u aprilu 2001. godine Mlađan Đorđević, ĐIlasov kum i još dvojica saradnika. Đilas zvanično u vlasništvo ulazi tek 2004. godine.

Đilas je u intervjuu za KRIK otkrio da je on bio vlasnik od početka, ali da nije želeo da se firma u papirima vodi na njega.

„Mi smo tada razmišljali kako da preživimo sankcije, Miloševića. Ja sam bio u BBDO (svetska reklamna agencija) i bilo je tako da ne možete u isto vreme da budete i vlasnik kompanije koja se bavi tv pravima. Dogovorio sam se Mlađanom Đorđevićem da on bude osnivač firme.“

Đilas je proširio posao i posredstvom Dajrekta osnovao šest ćerki firmi u zemljama regiona. Za deset godina, od kojih je većinu bio na vlasti, Đilas je napravio poslovnu imperiju.

Interesantno je da su u firmi Dajrekt medija kao manjinski suvlasnici ostali dugogodišnji Đilasovi saradnici – Jovan Stojanović, Jadranka Drinić i Silvana Pandurević.

Ko je Jadranka Drinić?

Drinić je dugogodišnja poslovna saradnica Dragana Đilasa. Kao direktorka vodila je najvažnije Đilasove kompanije Dajrekt medij i Multikom grup. Januara 2009. godine postaje vlasnica tri odsto vlasništva Dajrekt medija. U intervjuu KRIK-u Đilas je rekao da su svi njegovi direktori dobili procenat u vlasništvu ove kompanije. Nakon što je Darjekt medija prodata, Drinić je ostala sa malim udelom u toj kompaniji. Sa Silvanom Pandurević vlasnica je DM Marketing International.

2017. godine bila je na listi 10 najmoćnijih osoba u medijima po izboru dnevnog lista „Blic“.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend