Red propagande, red rijalitija: REM pokušava da izbaci obavezu prikazivanja dečjeg, obrazovnog i kulturnog programa 
Gruhonjić: Ovo je najtraumatičnije iskustvo koje smo moja porodica i ja imali. Biće nam potrebna stručna pomoć da ga prevaziđemo 
Dezintegracija javnosti preko TV dnevnika: Gledaoci žive u različitim simboličkim realnostima 
Članovi Saveta REM-a neprikosnoveni i nezavisni u kršenju zakona i neradu, nova ovlašćenja direktora tu ne mogu ništa da promene 
Preminuo Milivoje Miša Pantović 
Potpuno je drugačije kada novinar koji se svakoga dana bavi vestima postane vest. Osećaj je drugačiji i neočekivan, priča za Danas novinarka FoNeta i nekadašnja vaterpolistkinja Sofija Vukajlović, koja je nedavno javno priznala da je bila žrtva porodičnog nasilja kao i da je na svom primeru videla da sistem zaštite žrtava u Srbiji (ne) postoji.
Novinarka Sofija Vukajlović koja je javno priznala da je žrtva fizičkog zlostavljanja od strane člana porodice izjavila je da je na svom primeru videla da institucije sistema ne reaguju dobro na žrtve koje se osmele i prijave nasilje u porodici.
"Probudim se, odem pod tuš i oslušnem nasilnika da bih znala kakav će mi dan biti. Našminkam se, isfeniram, nabacim osmeh od 'milion dolara' i izađem napolje", napisala je novinarka Foneta Sofija Vukajlović, opisujući za "Nedeljnik" svoje iskustvo nasilja u porodici.
Nasilje u porodici je česta pojava na Kosovu, smatraju novinari srpskih redakcija koji su učestvovali na radionici o izveštavanju o ovom problemu. To potvrđuju i statistički podaci koji govore da svi poznajemo bar jednu osobu koja je žrtva nasilja u porodici.
O ženama koje su žrtve nasilja u porodici, mediji i dalje najčešće izveštavaju tako što kod publike podstiču „niske strasti“ zarad profita
Kosovo, Sirija, presuda Šešelju, aerodromi u Srbiji - sve se to teme srpskih medija. Ipak, najveći ili bar jednak deo naslovnih strana i medijskog prostora zauzima novi slučaj nasilja nad ženama. A kako se izveštava?
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ukazala je da su u samo protekla tri dana ubijene dve žene, a nekoliko fizički povređeno i apelovala da se u potpunosti primenjuje Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, saopštila je njena kancelarija.
U nedelju 16. jula ste na naslovnoj strani Srpskog telegrafa mogli da pročitate da je za (drugo) ubistvo ispred centra za socijalni rad kriva ubijena žena i da je ubica prava žrtva tog zločina („Žao mi je sina, snaja je kriva“). Dan ranije ste u Politici mogli da pročitate istu tu tvrdnju. Ne, moram da se ispravim. U Politici ste mogli da pročitate nešto mnogo gore. Za razliku od članka u Srpskom telegrafu u kome otac ubice pokušava da pronađe opravdanje za svog sina, u Politici opravdanje za ubistvo žene i deteta pronalazi Zoran Milivojević.
Da li je čitaocima zaista neophodno da pročitaju imena ljudi koja će za dva minuta zaboraviti, a koja će te ljude uništiti? Da li bi priča o silovanom detetu bila siromašnija ako ne bismo objavili ispovest i fotografiju njene majke? Ovakva pitanja ne bi se ni postavljala u obzirnim i pristojnim medijima. Tabloidi su se moralnosti odrekli pravdajući to navodnim željama čitalaca, ali nimalo ne razmišljajući o ljudima, njihovom bolu i njihovoj sudbini
Kako sam bezuspešno pokušala da spasim duše Pinkovih urednika
