Red propagande, red rijalitija: REM pokušava da izbaci obavezu prikazivanja dečjeg, obrazovnog i kulturnog programa 
Članovi Saveta REM-a neprikosnoveni i nezavisni u kršenju zakona i neradu, nova ovlašćenja direktora tu ne mogu ništa da promene 
Gruhonjić: Ovo je najtraumatičnije iskustvo koje smo moja porodica i ja imali. Biće nam potrebna stručna pomoć da ga prevaziđemo 
Apelacioni sud osudio bivšeg predsednika Opštine Grocka Dragoljuba Simonovića zbog paljenja kuće novinara na četiri godine zatvora 
Dezintegracija javnosti preko TV dnevnika: Gledaoci žive u različitim simboličkim realnostima 
U svojoj poodavno očajničkoj borbi da naplate publiku koja im se razmilela po mrežama i aplikacijama, mediji su se, hteli ili ne, transformisali u internetska preduzetništva. Ako ne budu razumeli svoje novo tržište, šansa da jednog dana stvore sebi pristojnu egzistenciju uprkos ekspanzivnoj i dinamičnoj konkurenciji u svetu društvenih mreža i nesputane komunikacije, postaće minimalna
Dva meseca pred izbore za Evropski parlament, četbotovi Gugla, Majkrosofta i OpenAI delili su lažne informacije o evropskim izborima, pokazala je analiza u koju je imao uvid Politiko.
Medijsko izveštavanje o ekonomiji ne mora da bude ni dosadno ni suvoparno, ali je za približavanje ove važne teme javnosti novinarima neophodno stalno usavršavanje, glavna je poruka ovogodišnje Škole ekonomskog novinarstva, koju je Nova ekonomija organizovala u martu.
Mediji tragaju za alatima veštačke inteligencije (AI) kako bi smanjili troškove i dopunili sadržaje, ali je uprkos tehnološkom napretku malo verovatno da će AI zameniti ljude na poslovima u kojima su potrebne nijanse, piše Fajnenšel tajms (FT).
Lideri u drugim zemljama su usvojili tehnike spin diktature, manipulišući medijima iza kulisa, zauzimajući sudove i marginalizujući opoziciju, sve dok čuvaju demokratsku fasadu. „Spin diktatura je privlačan model vlasti za lidere koji žele da konsoliduju svoju moć kao autoritarne vođe, ali da zadrže modernu ekonomiju i međunarodni ugled. Spin diktatori žele da ih svi vide kao kompetentne, efikasne i dobronamerne javni službenike, ali im je u redu ako se mali deo nezadovoljnih intelektualaca ne slaže sa tim, sve dok nisu promovisani u masovnim medijima. Krize koje podstiču građane da se okupe iza svog lidera su korisne u svim sistemima. I spin diktatori često ih iskorišćavaju - ili stvaraju”. Ovo su neke od odlika modernih dikatatura opisanih u knjizi „Spin diktatori” koja je nedavno objavljena i na srpskom jeziku u izdanju izdavačke kuće „Arhipelag”. Danijel Trajsman, jedan od autora knjige, u razgovoru za Istinomer objašnjava u kojim i kakvim društvima postaju i opstaju spin diktatori, u čemu se razlikuju od „tradicionalnih autokrata”, ali i koliko je tanka linija između spin i teror diktatura.
Podkasti su eksplodirali poslednjih godina, i nije iznenađenje zašto. Oni su zgodan način za apsorbovanje znanja i lako se mogu uključiti u svakodnevni život.
Ako je jezik sredstvo sporazumevanja među ljudima, razmene misli, osećanja, ideja, informacija, onda je svako zamagljivanje značenja onoga što je rečeno u javnom govoru neprihvatljivo, jer takav iskaz gubi smisao.
Samo što smo se navikli na termin spin doktori, shvatili smo da živimo u vremenu spin diktatora. Kao što takvi doktori ne leče čoveka (naprotiv!), tako ni ti diktatori ne pokoravaju mase fizičkom tiranijom. Njihovo oružje je finije – manipulacije činjenicama, poluinformacije, proizvodnja konfuzije, spinovi…
Da li su demonstranti na protestima opozicione “Srbije protiv nasilja” u Beogradu 24. decembra 2023. godine, kada je došlo do sukoba sa policijom, pokušavali da preuzmu vlast (1) ili je na delu pokušaj “obojene revolucije”, zbog čega se upozorava na “gorku sudbinu” Ukrajine zbog njene “bezobzirno slepe odanosti prozapadnim snagama” (2)?
Mediji ponekad, mada ne često, postanu tema umetnosti. Odraze štampanog novinarstva srešćemo u Pikasovoj „Gernici“. Četrdeset godina nakon „Gernike“ objavljen je evergrin i pesma koja je sama za sebe postala referenca u popularnoj kulturi. U pitanju je „Stayin’ Alive“ sastava Bi Džiz. Refren je toliko zarazan da se malo ko osvrne na sam tekst, a već na početku imamo poruku o medijima: We can try to understand/ The New York Times’ effect on man, peva popularni trio u preuskim pantalonama.
Veštačka inteligencija doprinosi širenju dezinformacija na načine koji su bili neslućeni pre godinu dana, a brzina kojom napreduje u oblasti dezinformacija je neverovatna, ocenjuju sagovnornici N1.
Uz ratove u Ukrajini i Gazi, klimatske promene i dezinformacije, kao lisica u kokošinjac, u svet medija uletela je veštačka inteligencija. Predviđanja o medijskom poslu ostaju nedorečena – autori gledaju u nepregledne mogućnosti VI i mogu da zaključe samo da nema šanse da razumeju za šta će sve biti upotrebljena i iz kojih pobuda
Jezik je živi organizam koji se neprestano menja. Jezik neprestano vrije. To, međutim, ne znači da jezik može, odnosno sme, da primi i podnosi bilo šta. Zbog toga postoje institucije koje vode računa o jeziku, one su brana od upada đubreta. A upravo to se dešava u Srbiji
Ukoliko ove zime za praznike imate dužu pauzu, možda se odlučite da provedete slobodne dane tako što ćete ,,bindžovati“ najnovije serije. A možda ćete pogledati neka od dramskih ostvarenja čija radnja prati život i rad novinara, redakciju ili medijsku korporaciju.
Dok je sezona praznika u punom jeku, mnogi od nas možda kažu: „hajde da zaokružimo ovu godinu“ i spremaju se da uživaju u toliko potrebnoj pauzi.
Novinari, poput fotoreportera, treba da pokažu solidarnost i izbore se za adekvatne naknade za neovlašćeno korišćenje medijskih sadržaja koje su proizveli, ali i da sami shvate važnost poštovanja autorskih prava kolega, rekao je advokat Dušan Popović na radionici o autorskim pravima koje je UNS juče organizovao na Filozofskom fakultetu u Nišu, a sa njim su bili saglasni i ostali učesnici.
Izborne dezinformacije su se pojavile kao značajna pretnja demokratskim procesima u zemljama širom sveta. Prema nedavnoj globalnoj studiji UNESCO-a, 85% ljudi je zabrinuto u vezi onlajn dezinformacija, posebno o njihovom uticaju na izbore.
Po prvi put, medijske kuće mogu legitimno kupiti veoma realističnu veštački napravljenu fotografiju sa velikih foto platformi kao što je Adobe. Njih ni stručnjaci niti tehnički sistemi za prepoznavanje VI fotografija ne mogu da razlikuju od pravih
Zašto nam je neophodna fotografija koja realno prikazuje našu stvarnost, može li se sprečiti masovna manipulacija istinom koju će nam doneti veštačka inteligencija, šta je uloga fotografa u društvu u medijima tema je razgovora za predsednikom Centra za razvoj fotografije.
Istraživačka priča koju je CINS objavio u vezi SNS kol-centara, kupovine glasova i obrtanja milionskih suma crnog novca u kešu, jeste zaista impresivna iz ugla novinarstva, ali ne treba izostaviti ni priču o Vučku žandarmu koju je nedavno objavio KRIK, kao ni mnoštvo ostalih koje naši istraživački novinari objavljuju.
Mediji se sve više okreću TikToku kako bi mlađe generacije zainteresovale za vesti – posebno pošto ova publika traži informacije na platformama društvenih medija. Danas, svaka četvrta odrasla osoba u SAD mlađa od 30 godina redovno dobija vesti od TikTok-a.
