Televizija Informer konkurisala za beogradsku dozvolu 
Lokalne vesti kao spanać – zdrave su ali ih izbegavamo 
Imperija „kruševačkog Berluskonija“: SNS-u dao milione za nekretninu, pokupovao više od 10 medija, a u biznis „ubacio“ i sina 
Srpsko oružje u Ukrajini: Ono što se od zapadnih medija ne može sakriti, za domaće se predstavlja – kao laž 
Novinarke sve više meta lažnih snimaka kreiranih pomoću veštačke inteligencije, među njima i pornografskih 
Danas lokalni listovi i TV stanice nestaju, a radio se sve više udaljava od informativnog programa. I tako nam se pojavljuju „informativne pustinje“ – regioni bez lokalnih medija u kojima rupe na oruk pokušavaju da pokriju zainteresovani pojedinci
Problem srpskog jezika u medijima jednak je problemu jezika u svim sferama života, izjavio je FoNetu viši naučni saradnik u Institutu za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Slobodan Novokmet i ocenio da način na koji se odnosimo prema jeziku govori o tome kakvi su nam društvo, školstvo, zdravstvo i ekonomija.
Hrvatski medij specijalizovan za fact-checking Faktograf i Međunarodni institut za štampu (IPI) pokrenuli su online vodič kako bi novinarima, fact-checkerima i istraživačima pružili praktičan okvir za istraživanje dezinformacija i kampanja klevetanja usmjerenih na medijske profesionalce koji su na prvoj liniji razotkrivanja dezinformacija.
Uloga fiksera za strane reportere je nezamjenjiva, naročito u ratnim područjima. Oni pronalaze sagovornike, uspostavljaju kontakte, traže prevoz, voze, prevode, idu sa reporterima na zadatke, a ponekad i za njih obavljaju intervjue i snimaju kadrove. S ozbirom na to da poznaju lokalni kontekst i jezik, njihova uloga u procjeni situacije i u razgovorima sa vojnicima i lokalnim stanovništvom je ključna. Fikseri u medijskim izvještajima su, međutim, potpuno zanemareni, jer na kraju priznanja za rad dobivaju reporteri.
Nedavno istraživanje Rojtersovog Instituta je pokazalo da sve veći broj ljudi širom sveta izbegava da prati vesti, opisujući ih kao dosadne i depresivne. Uzrok ovome, kako kažu naši sagovornici, može biti opadanje kvaliteta medijskog sadržaja, prezasićenost istim, ali i odbrana od loših vesti.
Portal Klix.ba je početkom mjeseca izvijestio da je uveo korištenje umjetne inteligencije (AI) na svojoj platformi kako bi efikasnije suzbio govor mržnje u sekciji komentari.
Šokantno! Neverovatno! Nećete verovati! Dok je sa jedne strane potpuno jasno zašto se u digitalnim medijima i digitalnom marketingu obilato koriste klikbejt (clickbate) naslovi, sa druge strane imamo konzumente ovakvih vesti koji su uglavnom nesvesni psiholoških mehanizama koji utiču na konzumiranje ovog bezvrednog sadržaja.
Zahtijevati da novinari otkriju svoje izvore znači kršiti zakon i vršiti pritisak na medije.
Stigli smo do srede u kojoj sam pisao ovaj tekst, tačnije pokušavao sam da ga pišem, dok mi je glava gravitirala ka tastauri, s obzirom na to da je kiša koja je padala bila daleko uzbudljivija od mog radnog zadatka.
Stručnjaci za veštačku inteligenciju i fektčekeri su saglasni da alati za detekciju veštačke inteligencije nisu dovoljni kako bi se razotkrio bilo sadržaj koji je kreiran uz njenu pomoć ili digitalno izmenjeni sadržaj uopšte.
Fokusiranje na prihode od publike, razvijanje inovativnih formi oglašavanja i što raznovrsniji izvori zarade, tako bi u najkraćem mogla da se opiše formula za uspešnu transformaciju medijskog poslovanja u digitalnom dobu.
Kada ljudi govore o „normalizaciji" nečega 2024. godine, to često ima pozitivan prizvuk.
„Ni jedna emisija, niti dnevnik, ni jedan kanal, od nacionalne frekvencije do drugih kanala, nema titlove na srpskom jeziku za osobe sa oštećenim sluhom ili nekog ko ne može pažljivo da sluša“ rekao je advokat Nikola Ristović u podkastu UNS-a
Veštačka inteligencija može da nauči da laže i vara, i to je ozbiljan rizik koji zahteva regulatorne i zakonske mere kao garanciju da će ostati korisna tehnologija, umesto da postane pretnja za ljudsko znanje i institucije, navodi se u novoj studiji.
Svaka treća osoba danas izbjegava vijesti. Novija istraživanja pokazuju da se oni koji vijesti prate onlajn više oslonjaju na sistem preporučivanja TikToka, Snepčeta i Instagrama, mreža kojima dominiraju influenseri i poznate ličnosti, nego Fejsbuka ili Tvitera. Medijsko okruženje je mobilno, digitalno i platformsko pa se publika informiše drugačije. Povjerenje u medije i dalje nezaustavljivo pada, a uslovi i modeli poslovanja radikalno se mijenjaju. Izgleda da je jedina konstanta digitalnog svijeta promjena.
U svojoj poodavno očajničkoj borbi da naplate publiku koja im se razmilela po mrežama i aplikacijama, mediji su se, hteli ili ne, transformisali u internetska preduzetništva. Ako ne budu razumeli svoje novo tržište, šansa da jednog dana stvore sebi pristojnu egzistenciju uprkos ekspanzivnoj i dinamičnoj konkurenciji u svetu društvenih mreža i nesputane komunikacije, postaće minimalna
Dva meseca pred izbore za Evropski parlament, četbotovi Gugla, Majkrosofta i OpenAI delili su lažne informacije o evropskim izborima, pokazala je analiza u koju je imao uvid Politiko.
Medijsko izveštavanje o ekonomiji ne mora da bude ni dosadno ni suvoparno, ali je za približavanje ove važne teme javnosti novinarima neophodno stalno usavršavanje, glavna je poruka ovogodišnje Škole ekonomskog novinarstva, koju je Nova ekonomija organizovala u martu.
Mediji tragaju za alatima veštačke inteligencije (AI) kako bi smanjili troškove i dopunili sadržaje, ali je uprkos tehnološkom napretku malo verovatno da će AI zameniti ljude na poslovima u kojima su potrebne nijanse, piše Fajnenšel tajms (FT).
Lideri u drugim zemljama su usvojili tehnike spin diktature, manipulišući medijima iza kulisa, zauzimajući sudove i marginalizujući opoziciju, sve dok čuvaju demokratsku fasadu. „Spin diktatura je privlačan model vlasti za lidere koji žele da konsoliduju svoju moć kao autoritarne vođe, ali da zadrže modernu ekonomiju i međunarodni ugled. Spin diktatori žele da ih svi vide kao kompetentne, efikasne i dobronamerne javni službenike, ali im je u redu ako se mali deo nezadovoljnih intelektualaca ne slaže sa tim, sve dok nisu promovisani u masovnim medijima. Krize koje podstiču građane da se okupe iza svog lidera su korisne u svim sistemima. I spin diktatori često ih iskorišćavaju - ili stvaraju”. Ovo su neke od odlika modernih dikatatura opisanih u knjizi „Spin diktatori” koja je nedavno objavljena i na srpskom jeziku u izdanju izdavačke kuće „Arhipelag”. Danijel Trajsman, jedan od autora knjige, u razgovoru za Istinomer objašnjava u kojim i kakvim društvima postaju i opstaju spin diktatori, u čemu se razlikuju od „tradicionalnih autokrata”, ali i koliko je tanka linija između spin i teror diktatura.
Podkasti su eksplodirali poslednjih godina, i nije iznenađenje zašto. Oni su zgodan način za apsorbovanje znanja i lako se mogu uključiti u svakodnevni život.
