Lokalna propagandna mreža Informera i Aloa stigla i u Šabac 
Miloš Medenica: Uputstvo za upotrebu 
Klonovi Informerovog Kolegijuma šire se Srbijom, na meti lokalni novinari i kritičari vlasti 
Pismo Bojane Maljević 
Oštar izveštaj Evropske komisije o Srbiji: Istaknut niz problema u odnosu države prema medijima 
Postoji čvrsta veza između stepena ulaganja u javni servis i snage demokratije, bez obzira na izuzetke kao što su SAD. Što neka zemlja više ulaže u javni servis i tom servisu pruža strukturnu zaštitu kroz regulatorne mehanizme i političku i ekonomsku nezavisnost, to je demokratija u toj zemlji zdravija.
Za 'pravo' novinarstvo koje kreiraju 'pravi' ljudi uvijek će biti prostora i interesa, kaže Aleksandar Holiga
Kao 'padobranac' u sportskom novinarstvu završio sam na najvećoj fudbalskoj smotri – i bilo je jako dobro
Nano Banana 2 Lite' je brži i pristupačniji model u odnosu na prethodne, rečeno je iz kompanije Google
Miloš Medenica, kriminalac u bekstvu, u epizodama iznosi šta sve „zna“ o kriminalnim poslovima vlasti u Beogradu i Podgorici. I postao je stvarno „uticajan“. To je naslovne tema novog broja „Vremena“
Zašto deo publike baš njemu veruje, dok se zvaničnim institucijama i mainstream medijima ne veruje? Nepoverenje u institucije je hronična bolest srpskog društva, a kada su mediji u pitanju, ta bolest je dramatično uznapredovala
Ovogodišnje istraživanje Rojtersovog instituta za studije novinarstva „Digital News Report“ pokazalo je da 42 odsto globalnih ispitanika često izbegava čitanje vesti, dok kada je reč o ispitanicima iz Srbije taj broj raste na 53 odsto, rečeno je danas na predstavljanju izveštaja u Evropskoj kući u Beogradu.
Američki bogataš Aron D'Suza, uz finansijsku podršku milijardera Pitera Tila, pokrenuo je u aprilu platformu Objection AI, na kojoj veštačka inteligencija, uz naknadu od dve do petnaest hiljada dolara, u roku od nekoliko dana donosi presudu o tome da li je neki medij oklevetao klijenta ili objavio neistinu. Iz organizacija za zaštitu medijskih sloboda upozoravaju da je reč o novom obliku pritiska na novinare: privatizovanoj cenzuri u rukama bogatih.
Tamo gde postoji kvalitetan javni servis kome ljudi veruju, publika se sporije seli na internet da se informiše, kaže u intervjuu za Cenzolovku profesorka Snježana Milivojević, autorka izveštaja o Srbiji koji je objavio Rojtersov institut za novinarstvo. U zemljama koje klize u autokratiju ili su već autokratizovane, ljudi se u potrazi za informacijama sve više okreću mrežama, kojima – paradoksalno – takođe ne veruju.
Od pada nadstrešnice u Novom Sadu eskalirali su napadi na kritičke medije. Rizično je baviti se novinarstvom ovde: Srbija zaista jeste najopasnije mesto u Evropi za rad novinara, i to smo videli u poslednjim izbornim ciklusima. Ovde su izbori kao ratne zone. Novinari se fizički napadaju. Centar Beograda je okupiran i pretvoren u paramilitarni kamp iz kog svakog trenutka mogu da iskoče kriminalci, navodi za Cenzolovku profesorka Snježana Milivojević, koja je za Rojtersov institut za studije novinarstva radila istraživanje o Srbiji.
Čuveni komentator nemačkog lista naveliko je pisao tekstove pomoću veštačke inteligencije i sada je stavljen na led. Koliko daleko smeju da idu mediji kada koriste ovu alatku?
Publika u Srbiji ne veruje oficijalnim medijima i sve veći procenat njih istinu pokušava da pronađe na internetu, što je odlika svih zemalja koje klize u autokratiju, kaže profesorka Fakulteta političkih nauka u penziji Snježana Milivojević koja je učestvovala u izradi istraživanja Rojtersovog instituta za proučavanje novinarstva. Ovo istraživanje je, kako kaže, pokazalo da postoje tri grupe medija - jedne kojima se veruje, i to su, uglavnom profesionalni i kritički mediji United grupe, druge koju čine mediji u kojima preteže nepoverenje i tabloidi kojima se najmanje vjeruje.
Situacija u medijima u Srbiji značajno se pogoršala tokom tekuće političke krize ove godine, ističe se u novom izveštaju Rojtersovog instituta "Digital News Report" za 2026. godinu.
Šta zapravo znači biti novinar ili novinarka danas u Srbiji, o tome šta sve stoji iza „samo jedne objave, samo jednog pitanja i samo jednog odlaska na teren“, o motivima za pisanje teksta kojim je dramatično upozorila na težak položaj odgovornih novinara i kvalitetnih medija, za Cenzolovku govori Vladimira Dorčova Valtner, urednica Storytellera
Istraživački dokumentarci u svetu odavno su izašli iz niše tradicionalnog novinarstva i zauzeli mesto na vodećim striming platformama. Izuzetno važne priče za građane, opsesija publike „true crimes” pričama, kvalitetna produkcija – objašnjavaju njihovu sve veću popularnost
Urednica portala Storyteller Vladimira Dorčova Valtnerova objavila je na svom Fejsbuk profilu tekst o tome šta znači biti novinar i novinarka u Srbiji i kako to izgleda. Njen tekst prenosimo u celosti.
Svaki mladi čovek koji je bio deo studentske redakcije završio je jedan fakultet pored onoga koji je studirao, rečeno je na konferenciji “Od avangarde do nestajanja - uloga studentskih medija u javnom životu” koja je održana danas u Pres centru UNS-a.
Udruženje novinara Srbije (UNS) poziva Vas na konferenciju za novinare „Od avangarde do nestajanja – uloga studentskih medija u javnom životu“, koja će biti održana 26. maja u Pres centru UNS-a, sa početkom u 11 sati.
Javna medijska ustanova Radio-televizija Srbije (RTS) raspisala je javnu nabavku za usluge integracije veštačke inteligencije u sistem za unos sadržaja na svom portalu, procenjene vrednosti 3 miliona dinara. Predmet nabavke, kako se navodi u tehničkoj specifikaciji, obuhvata razvoj i implementaciju AI rešenja koja bi omogućila automatizovano kreiranje i obradu medijskih sadržaja, uz zadržavanje uredničke kontrole…
Odluka je važna ne samo za održivost izdavačke industrije, već i za novinare, bez čije predanosti ne bi bilo kvalitetnog novinarstva, smatraju novinarska udruženja
Na 32. kongresu Međunarodne federacije novinara (IFJ) u Parizu, okrugli sto o veštačkoj inteligenciji pomerio je debatu ka pitanju moći: moći nad informacijama, sadržajem i radnim mestima, ali i nad autorskim pravima. Među govornicima je bio i Edvard Hasbruk, član Nacionalnog saveza pisaca i član IFJ-ove ekspertske grupe za autorska prava, koji godinama govori o pitanjima intelektualne svojine i zaštite autorskih prava. Za njega, AI nije samo praktično pitanje u redakcijama, već otkriva mnogo širu dinamiku moći između stvaralaca i tehnoloških platformi. Susreli smo se s njim nakon konferencije.
