27. sep 2021.

U Srbiji se više veruje onlajn medijima, u ostatku Evrope onim tradicionalnim

Piše Ivana Kragulj

Dok Evropljani u proseku više veruju tradicionalnim medijima nego internetu i društvenim mrežama, a posebno visoko poverenje imaju u javne servise, u Srbiji je situacija upravo suprotna, pokazuje  istraživanje javnog mnjenja „Poverenje u medije 2021“ koje je objavila Evropska radiodifuzna unija. Razlog zašto se građani Srbije okreću onlajn medijima jeste dugogodišnje urušavanje kredibiliteta tradicionalnih medija.

24. sep 2021.

Antinauka, nenauka i pseudonauka: Tri jahača medijske apokalipse

Piše Aleksej Kišjuhas

Priprema za antinaučno odbacivanje kovida 19, maski i vakcinacije je – dugo trajala. Od Alana Čumaka i Trećeg oka, te lečenja krvnog pritiska dodirivanjem televizora, do Ruskog travara i lečenja pozitivnim mislima na Jutjubu, stigli smo dotle da budemo lideri po broju umrlih, ne samo od korone. Mediji su se istakli, šireći široko prihvaćen stav: dosta nam je nauke, činjenica i znanja, mi znamo najbolje. A nemamo pojma

20. sep 2021.

Analiza: Gravitaciono polje medijske pismenosti

IZVOR Beta

Srbija zauzima 29. mesto na godišnjem Indeksu medijske pismenosti koji procenjuje otpornost na lažiranje vesti u 35 evropskih država koristeći referentne vrednosti iz istraživanja u domenu slobode medija, obrazovanja i poverenja stanovništva.

23. avg 2021.

Дезинформация ili: Odakle teorije zavere u medijima? Iz Rusije (s ljubavlju)

Piše Aleksej Kišjuhas

Ruska tajna služba je podmetnula lažnu vest o tome kako je sida stvorena u američkoj laboratoriji. Istoričari su to dokazali, ruski obaveštajci priznali, ali to nije smetalo da se ta teorija zavere širom sveta zapati i doživljava kao nepobitna činjenica. Isto kao i glasine o tome da je koronavirus zapravo proizveden u američkoj i/ili kineskoj laboratoriji, a u koje komotno veruje veliki deo stanovnika Srbije

14. avg 2021.

Imitacija tržišta i mit o boljoj prošlosti

Piše Ahmed Burić
IZVOR Media.ba

„Kad ne znaš odakle, onda kreni iz sredine“, kaže stara poslovica, i vjerovatno ima pravo. Jer, kad se govori i piše o tome kako je bilo nekad, a kako je sad, uvijek na umu valja imati sredinu. Kao sadašnjost, središnju tačku onoga o čemu se i odakle govori, i kao socijalnu kategoriju. Sredinu u kojoj se neki proces odvija.

13. avg 2021.

Beogradski Medicinski fakultet pokreće akciju protiv infodemije

Piše A.P.M.
IZVOR UNS

Škola javnog zdravlja i zdravstvenog menadžmenta Medicinskog fakulteta u Beogradu organizovaće obuke za novinare na kojima će moći da saznaju kako se ispravno tumače medicinski rezultati i zaključci, kao i da prepoznaju prave izvore informacija kada je u pitanju pandemija Kovid-19.

13. avg 2021.

Najavljena budućnost Fejsbuka kakvu niste zamišljali

Piše RTS/Njujorker
IZVOR RTS

Suosnivač „Fejsbuka“ Mark Zakerberg opisao je budućnost svoje kompanije. Vizija koju je izneo nije zasnovana na oglašavanju, koje obezbeđuje veći profit kompanije, niti na širenju mreže koja već ima skoro tri milijarde aktivnih korisnika mesečno.

05. avg 2021.

Mrežni aktivizam

Piše Anja Vladisavljević

U moru reklama, govora mržnje i lažnih vijesti, na društvenim mrežama sve se češće izdvajaju profili i stranice aktivističkog sadržaja. Iza dijela njih stoje naši sugovornici, koji preko Facebooka, Instagrama i TikToka dopiru do građana i educiraju ih o zaštiti okoliša i zdravlja, ženskim pravima te potrošnji javnog novca

03. avg 2021.

„Takozvani“ i političke konotacije jezičkih konstrukcija

Piše Nedim Sejdinović

Pre nešto više od tri godine, urednik beogradskog dnevnog lista “Danas” Božidar Andrejić bavio se decenijskom upotrebom reči “takozvani” u diskursu medija u Srbiji. On tu reč svrstava među “govorne gluposti” i naziva je “verbalnim štitom”. Ukazuje da se ona uglavnom koristi ne u svom osnovnom značenju, nego sa negativnom konotacijom kojom se osporava legitimitet ili samo postojanje neke pojave ili institucije, ili države. Autor veli da se “takozvano” upotrebljava kao neka vrsta “magijske reči”. “Izgovoriš je i problem nestane”. I konstatuje: “Sa filozofijom ‘takozvanosti’ i sam dijalog (Kosova i Srbije) i sve u stvarnosti biva – takozvano!”

01. avg 2021.

Tri četvrtine građana Srbije veče provodi ispred televizora

Piše M. Obradović
IZVOR Danas

Kako se građani Srbije informišu o dešavanjima u društvu? Koliko koriste medije i možda još važnije koje? To su neka od pitanja na koje može da odgovori istraživanje koje su u martu uradili Kliping i Smart risrč (Smart Research) na više od 1.100 ispitanika.

23. jul 2021.

Kako do kredibilnih izvora u izvještavanju o nauci?

Piše Jelena Kalinić
IZVOR Media.ba

Naučno novinarstvo u našem regionu, a pogotovo u BiH nije toliko zastupljen žanr. Međutim, u svijetu, naročito u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Njemačkoj i SAD-u, ovaj vid novinarstva se kultiviše decenijama, a negdje i preko sto godina. Nature Magazine, koji objavljuje naučne radove, kao i članke o nauci i vijesti iz nauke, osnovan je 1869. godine dok je Scientific American osnovan 1845. Niz respektabilnih medija poput BBC-a, Guardiana, New York Timesa imaju rubrike posvećene nauci, u kojima pišu neka od najboljih imena u ovoj oblasti – Carl Zimmer, Ed Yong i drugi.

09. jul 2021.

Smiješane najlakše se piju: Rast poverenja i pad prihoda

Piše Branko Čečen*

Novi izveštaj Rojtersovog instituta za izučavanje novinarstva kaže da je poverenje u medije zbog epidemije i dalje u blagom porastu, ali i da je kriza gotovo dotukla štampu, koja je tradicionalno i faktički najkredibilniji segment medijske produkcije (osim tabloida, naravno, ali svako ima nepodnošljivog ujku u familiji)

Send this to a friend