12. avg 2022.

Mladi misle da prepoznaju lažne vesti, mada ih manje od petine redovno posećuje informativne sajtove

Piše Una Grekulović

Veliki broj mladih smatra da ume da prepozna lažne vesti, uprkos tome što se među njima  povećava broj onih koji informativne sajtove posećuju ređe od jednom nedeljno. Nemaju poverenja ni u političke institucije niti u medije, pokazuje izveštaj o mladima u Srbiji koji je predstavio KOMS. Sve više koriste i Telegram, platformu poznatu po tome što je u sve većem broju koriste desničari i rusofili

11. avg 2022.

Medijska babaroga (2): O jednoj moralnoj panici i invaziji s Marsa

Piše Aleksej Kišjuhas

Da li su to masovni mediji „novi bogovi” kojima se klanjamo kao svemoćnima? Krajnje je vreme da prestanemo sa tom odurnom praksom preterivanja. Posebna ironija i slepilo je u tome što se katastrofička laprdanja o opasnosti medija najčešće prenose – putem medija! Svaki zaludni analitičar koji seiri nad zlikovačkim medijima će to najčešće učiniti u TV studiju. Da li se i ti osećaš zloupotrebljeno, draga čitateljko?

12. avg 2022.

Medijska borba za bolje zdravstvo

Piše Marija Arnautović, Selma Fukelj

Smrt novinara Vladimira Matijanića ponovo je otvorila niz pitanja o (ne)funkcionisanju zdravstvenih sistema širom regije, rasprostranjenom korupcijom, nepotizmom, ali i odnosu zdravstvenih radnika prema pacijentima. Zdravstvo, uslovi u bolnicama, usluge u zdravstvenim ustanovama, neka su od najvažnijih pitanja od javnog interesa o kojima bi novinari i novinarke trebali izvještavati.

04. avg 2022.

Šta je dipfejk (deepfake), moćno oružje u dezinformisanju?

Piše Ivana Petronijević Terzić
IZVOR Demostat

Dok se većina medijskog izveštavanja o lažnim video snimcima i dipfejku fokusira na moguće užasne scenarije njihovog korišćenja u SAD ili drugim zapadnim zemljama, zapravo bi takve lažne vesti mogle da izazovu najveći haos u zemljama u razvoju, koje su često dom krhkih vlada i nedovoljno digitalno pismenih građana. 

29. jul 2022.

Sedam godina kasnije: Panamski papiri koji su promenili svet

Piše Branko Čečen

Agresivna, kaznena akcija SAD prema Džulijanu Asanžu treba da obeshrabri nove uzbunjivače. To je velika greška. Ljudi će iznositi nepočinstva na svetlost dana zato što su pristojne osobe, a ne zato što je kazna za to velika ili mala. Tako je bilo i sa Panamskim papirima

28. jul 2022.

Kurs ekološkog novinarstva | Zašto su lokalna pitanja važna

Ovaj kurs je osmišljen da pruži novinarima i novinarkama veštine potrebne da istraže lokalne priče o životnoj sredini i prepoznaju da li su i kako one povezane sa najvećim problemom sa kojim se planeta suočava: klimatskim promenama. Kroz tri dela, naučićete gde da se obratite za pouzdane podatke, izvore i informacije, kako da izveštavate o ekološkim temama a zadržate relevantnost i atraktivnost, kao i kako da se zaštite dok radite na ovakvim temama. Iskustva su podelili neki od najboljih ekoloških novinara iz Evrope i regije.

26. jul 2022.

Tri načina da proverite informacije sa interneta

Piše Ivana Petronijević Terzić
IZVOR Demostat

Internet je preplavljen lažnim vestima, koje su vrlo često plasirane tako da čitalac ne sumnja u njihovu istinitost. Dezinformisanje nije nova pojava, ali su internet i društvene mreže promenili način na koji se lažne vesti stvaraju i šire. Internet je omogućio nove načine objavljivanja, deljenja i konzumiranja vesti i informacija, te nije uvek lako odrediti koje su priče verodostojne, a koje lažne. Nudimo vam kratak vodič koji vam u tome može pomoći.

22. jul 2022.

Najvažnija tema u istoriji o kojoj milijarde ljudi ne žele više da znaju

Piše Branko Čečen

Dok klimatske promene bukvalno prete da unište ljudsku vrstu, istoj toj vrsti je teško da to prihvati, pa i ne želi da o tome više zna. U društvima u kojima veliki deo ljudi ima negativnu reakciju na ovu temu – mediji prestaju da izveštavaju o njoj. Ta „kvaka 22“ čini da vam, ako ste ozbiljni u svom poslu i izveštavate o klimatskim promenama, sopstveni profesionalizam ugrožava biznis i rasteruje konzumente

19. jul 2022.

Ko je novinar danas, a šta će biti sutra

Piše Branko Čečen

Najpopularniji novinari, vezani za, pre svega, TV brendove, beli su muškarci i, svi odreda, imaju ogromno sledbeništvo na društvenim mrežama koje koriste agilno, mnogo i vešto, pokazuje ovogodišnji izveštaj Rojtersovog instituta za proučavanje novinarstva

08. jul 2022.

Novinari razvili neke digitalne veštine, ali im je i dalje potrebna obuka o bezbednosti i proveri podataka ili objava na mrežama

Piše Ivana Predić

Nove tehnologije su snažno prodrmale novinarstvo i postale izazov sa kojim se i dalje suočava najveći deo novinara, koji ne uspevaju uvek da isprate sve novine u digitalnoj sferi. Istraživanje o digitalnim kompetencijama novinara, o kojem za Cenzolovku govori dr Snežana Perin Milinković, pokazuje da je neophodna sistemska podrška za ulaganje u tehniku i obuku zaposlenih, posebno kada su u pitanju digitalna bezbednost, provera podataka ili verifikacija fotografija i objava na društvenim mrežama

01. jul 2022.

Prilagođavanjem medijskog sadržaja društvenim mrežama mediji mogu doći do šire publike

Piše Kristina Milić

U eri interneta i onlajn medija i društvenih mreža, društvene mreže pomažu tradicionalnim medijima da dođu do novih pratilaca i šire publike. Osnovne tehnike digitalnog marketinga mogu se primeniti i u novinarstvu, a njihova i primena može nam pomoći da privučemo publiku, kaže Danijela Vujošević, konsultantkinja za digitalni marketing.

28. jun 2022.

Medijska babaroga: Da li su masovni mediji zaista toliko uticajni?

Piše Aleksej Kišjuhas

Koja je omiljena babaroga neobaveštenih društvenih naučnika, i laika koji se tako osećaju? Masovni mediji. „Uticaj medija (na)...“ je istraživačka hipoteza, ali i izanđala frazetina koja se koristi za objašnjenje ama baš svega skarednog u društvu. Od uspona desnice na političkoj sceni Srbije, preko nečuvene cene malina na lokalnoj pijaci, sve do coktanja zbog one male sa trećeg sprata pošto je minđušom probušila pupak (kako je samo nije sramota). I, ko je kriv? Krivi su mediji, zar ne?

Send this to a friend