Slavko Ćuruvija fondacija osuđuje jutrošnji napad u klasičnoj „sačekuši“ na Daška Milinovića, jednog od autora emisije „Alarm sa Daškom i Mlađom“.
Uvodnim predavanjima o digitalnom, analitičkom i istraživačkom novinarstvu, te o etici i novinarskim standardima, proteklog vikenda počela je s radom šesta po redu Škola digitalnog novinarstva, koju organizuje Slavko Ćuruvija fondacija.
Na konferenciji ispred Narodne skupštine Srbije, koju su organizovala novinarska i medijska udruženja NUNS, NDNV, Asocijacija medija, AOM, Lokal pres i Slavko Ćuruvija fondacija, zatraženo je da se povodom napada na novinare redakcije KRIK izjasni Republičko javno tužilaštvo (RJT), te su zatražili i razgovor sa međunarodnim institucijama u Srbiji.
Ivana Stevanović iz Fondacije Slavko Ćuruvija, Veljko Milić iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine i predstavnik UNS-a u Radnoj grupi za bezbednost novinara Slobodan Radičević rekli su za N1 da u slučaju napada na novinara KRIK-a nije bilo reakcije državnih organa. "Naišli smo na zid", kazala je Ivana Stevanović. Odluka UNS-a o napuštanju Radne grupe još nije doneta.
Ivana Stevanović iz Fondacije Slavko Ćuruvija kaže za N1 da u "slučaju helikopter" nema nikakve odgovornosti novinara, jer mehanizmi koji bi trebalo da obezbeđuju tu odgovornost ne funkcionišu.
Novinarska i medijska udruženja danas su istupila iz Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara Vlade Srbije zbog ignorisanja ozbiljnih napada i ugrožavanja sigurnosti novinara i medija u Srbiji
Slavko Ćuruvija fondacija saopštila da je istupila iz Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara, koja je formirana 10. decembra 2020. godine odlukom predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić. U radu te grupe SĆF je učestvovala kao predstavnik Asocijacije onlajn medija (AOM).
Kampanja koju tabloidi vode protiv KRIK-a očigledan je pokušaj da zastraše ovaj istraživački portal i teško ga optuže za saradnju sa opasnom kriminalnom grupom.
Kampanje blaćenja, u kojima se sistemski objavljuju neistine o istim ljudima, za deo medija u Srbiji postale su integralni deo uređivačke politike.
Nataša Jovanović, jedna od tri autorke istraživanja pod nazivom "Zaštita slobode govora u pravosudnom sistemu Srbije", a koje se odnosi na ugrožavanje medijskih radnika, u intervjuu za porta Nova.rs ističe da su na meti napada i pretnji najčešće novinari koji se kritički odnose prema vlasti ili otkrivaju različite koruptivne afere i nepravilnosti u sistemu.
Besplatna obuka Slavko Ćuruvija fondacije za mlade novinare
Često dobijam pozive da svedočenjem ili savetovanjem pomognem procese rešavanje slučajeva ubistava novinara i nekažnjivosti nasilja nad novinarima. I uvek je teško formulisati upotrebljiva svedočenja, jer svaka situacija, svaki sistem potpuno su različiti.
Sležu se utisci nakon jučerašnje prvostepene presude osuđenima za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića.
Autorke analize o krivično-pravnoj zaštiti novinara i medijskih radnika, koju je sprovela Slavko Ćuruvija Fondacija, Kruna Savović i Nataša Jovanović ocenile su danas da je neočekivano i iznenađujuće da sudija nije uzeo u obzir to da je Milan Jovanović novinar kada je donosio presudu protiv bivšeg predsednika opštine Grocka Dragoljuba Simonovića.
Izvršna direktorka "Fondacije Slavko Ćuruvija" Ivana Stevanović ocenila je da su prvostepene presude u slučaju paljenja kuće novinara Žig infa Milana Jovanovića u Vrčinu protiv bivšeg predsednika opštine Grocka Dragoljuba Simonovića i ostalih okrivljenih "jako dobra vest za novinare u Srbiji, pa i za pravosudni sistem". Ukazuje da kazne jesu niže "nego što smo očekivali i što je tužilac tražio", kao i da veruje da bi "visoke kazne predstavljale malo jaču poruku i malo jači osećaj bezbednosti za sve novinare koji rade pod velikim pritiscima u Srbiji".
Evidencija aktivnih predmeta tužilaštava prema redakcijama i oštećenim novinarima u periodu od 2017. do 15. decembra 2020. godine pokazuje da su članovi Nezavisnog društva novinara Vojvodine najčešće na meti napada, pokazalo je istraživanje “Zaštita slobode govora u pravosudnom sistemu srbije”, koje su sproveli Fondacija “Slavko Ćuruvija” i Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS).
Only one in ten criminal complaints about threats to or attacks on journalists results in a court verdict, and any sentences are mostly suspended, says a new report by a Serbian media freedom NGO.
Između 2017. i 2020. domaći sudovi izrekli su tek 20 pravnosnažnih presuda u postupcima gde su novinari bili oštećena strana. Analiza „Zaštita slobode govora u pravosudnom sistemu Srbije“, koju su uradili Slavko Ćuruvija fondacija i CEPRIS, pokazuje da je u zatvor, i to samo na šest meseci, poslato samo jedno osuđeno lice, dok je „najstroža“ kazna koju su odrezali sudovi za nedelo protiv novinara iznosila – godinu dana kućnog zatvora, ali bez elektronskog nadzora
Tek svaki deseti prijavljeni slučaj pretnji i napada na novinare završava se pravnosnažnom sudskom presudom, pokazalo je istraživanje Slavko Ćuruvija fondacije i Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS). Istovremeno, medijski sporovi u slučajevima govora mržnje, zaštite maloletnih lica, obezbeđivanja dostojanstva žrtava nasilja i zaštite časti i ugleda u proseku traju oko dve godine, i pored hitnosti predviđene Zakonom o javnom informisanju i medijima. Dužina trajanja ovih postupaka onemogućava zaštitu tužilaca ili tuženih.
Javnost je nabolja zaštita za novinarke i novinare koji širom Srbije profesionalno rade svoj posao i zbog toga trpe različite vidove nasilja i pritisaka, jedan je od zaključaka diskusije u organizaciji udruženja „Res Publika“ iz Kragujevca.
