Antisrpkinja, teroristkinja, ustaša: Reakcije vlasti i tabloida na tekst Mile Pajić u kom kritikuje nacionalizam 
Mediji Junajted grupe prodati vlasniku Juronjuza 
Suđenje po tužbi Tanasković protiv KRIK-a: Kakav utisak kod čitalaca stvara tekst koji ne sadrži ništa sporno 
Firma koja drži „divlju” prorežimsku televiziju dobila najviše para na niškom konkursu 
Sesar: EU zabrinuta za slobodu medija u Srbiji, ali zabrinutost sada moraju da prate konkretne akcije 
Za 11 godina, Društvu sa ograničenom odgovornošću „Impres“ iz Bačke Topole je, prema UNS-ovoj bazi o projektnom sufinansiranju proizvodnje medijskih sadržaja, na ime državne pomoći dodeljeno 34.530.000 dinara za 39 odobrenih projekata tj. nešto iznad 295 hiljada evra.
Zamenica urednika Cenzolovke Marija Vučić i Saša Mirković iz Asocijacije nezavisnih elektronskih medija govorili su o finansiranju tabloida državnim parama u emisiji Među nama na Novoj S.
Na najnovijem konkursu za projektno sufinansiranje u Nišu, od dodeljenih 100 miliona dinara, četvrtinu je dobila firma INI Media za sajt nistv.rs. Ovo je firma koja stoji iza istoimenog prorežimskog kanala Niš TV, koji ni nema dozvolu za emitovanje, ali dobija novac od države. Odmah potom je TV Zona Plus, u vlasništvu sina Bratislava Gašića, koja je dobila 20 miliona dinara. Grad Niš je, inače, od 2015. godine do danas na konkursima podelio skoro 7 miliona evra medijima, od čega su najbolje prošli oni naklonjeni vlastima - za sedam najvećih otišlo je 2,5 puta više para nego za preostalih sto dobitnika ukupno.
Naprednjačka vlast, uz potpunu saglasnost vlade, godinama javni novac nelegalno upumpava u rad i funkcuonanje jedine lokalne TV stanice, Radio-televizije Kragujevac, poslednjeg neprivatizovanog elektronskog medija u Srbiji
“Subotica grad budućnosti”, “Subotica grad potencijala”, “Subotica u srcu”, “Subotica u fokusu”, “Subotica na dlanu”… ovo su samo neki od naziva projekata podržanih putem konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja, koji bi trebalo da zadovolje tu potrebu, pre svega, lokalnog stanovništva.
Na osnovu konkursa za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja u Srbiji za 2026. godinu do sada su podeljena sredstva u 28 lokalnih samouprava, u ukupnoj vrednosti od više od 355 miliona dinara.
Najviše novca iz ovogodišnjeg užičkog budžeta za sufinansiranje medijskih projekata, kao i prethodnih godina, dodeljeno je medijima koji veličaju režim Aleksandra Vučića i SNS.
Za tri projekta o deci, zdravlju i kulturnim znamenitostima Beograda, Informer je iz beogradskog budžeta prošle godine dobio 10,5 miliona dinara (oko 90.000 evra). Pročešljali smo sadržaje objavljene u okviru tih projekata: ne samo da su tekstovi plaćeni milionima kratki, površni i banalni, već su u nekim slučajevima novinari „kraduckali“ rečenice i pasuse od drugih medija, ili iz svojih starijih tekstova, a za projekat o kulturnim znamenitostima Beograda (3,5 miliona dinara) čak i plagirali tekstove sa zvaničnog sajta Grada. Nisu bili ništa manje lenji ni kad je reč o zvanju sagovornika, pa su za neke tekstove jednostavno uzimali izjave iz drugih medija bez navođenja izvora.
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija (MIT) potvrdilo je danas za Udruženje novinara Srbije (UNS) da je, čim je utvrdilo da su kandidati za članove komisija za ocenu medijskih projekata Slavoljub Ristić i Biljana Ratković Njegovan postali javni funkcioneri, blokiralo mogućnost da oni budu birani u komisije.
U 94 do danas formiranih komisija za ocenu medijskih projekata, izabrano je svega 43 različita kandidata, pokazuje analiza Udruženja novinara Srbije (UNS).
Prorežimski mediji Informer, Srpski telegraf, Alo, Kurir i Večernje novosti, i sa njima povezani portali, tokom deset godina projektnog sufinansiranja dobili su za medijske projekte više od 2,8 miliona evra od lokalnih samouprava, Ministarstva informisanja i Pokrajinskog sekretarijata, pokazuje istraživanje Cenzolovke. Više od polovine iznosa otišlo je iz budžeta Grada Beograda - oko 1,5 miliona evra. Novcem koji je Grad šakom i kapom davao tabloidima, moglo je da se obezbedi 680.000 obroka za korisnike Narodne kuhinje, da se kupi tridesetak sanitetskih vozila, osam mamografa ili izgradi jedan manji vrtić.
I ove godine, kragujevački mediji koji profesionalno izveštavaju i objektivno informišu građane ostali su „ispod crte” za dodelu sredstava namenjenih medijskim projektima iz budžeta grada.
Kragujevac je na ovogodišnjem medijskom konkursu raspodelio 10,65 miliona dinara, ali su najuticajniji lokalni kritički mediji ponovo ostali bez podrške, dok su sredstva dobili mediji bez značajnijeg uticaja u lokalnoj zajednici, ali i mediji van Kragujevca, kao i tabloidi. Sagovornice NUNS-a ocenjuju da ovakva raspodela ne odražava potrebe građana, već nastavlja praksu finansijskog iscrpljivanja nezavisnih redakcija.
Dok je pre neki dan gradska uprava u Vranju novac iz budžeta delila "burazerski", samo proverenim medijima, za Informer, propagandno glasilo koje svakodnevno krši Kodeks novinara, novac se našao preko javnih nabavki
Kada je 2015. godine, nakon usvajanja seta medijskih zakona, tadašnji predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović govorio o stubovima projektnog sufinansiranja – javnom interesu i strogoj kontroli trošenja novca – očekivanja su bila visoka. U teoriji, sistem je trebalo da obezbedi da javni novac ide najkvalitetnijim projektima medija, pre svega istraživačkim, dok bi kontrolni mehanizmi garantovali zakonitost i svrsishodnost trošenja.
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) formirala je bazu rezultata konkursa za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja za 2026. godinu, kao i registar na kojem se može pratiti koji kandidati za komisije za ocenjivanje projekata su izabrani na kojim nivoima i u koliko komisija.
U skoro dve trećine, odnosno 17 od 29 do danas formiranih komisija za ocenu medijskih projekata, svi izabrani članovi imaju maksimalnih sto poena, a većina njih je iz provladinih novinarskih i medijskih organizacija, pokazuje istraživanje UNS-a.
Četiri medija u vlasništvu Fondacije “Panonija” iz Subotice inkasirali su kroz opštinske, gradske, pokrajinske i republičke medijske konkurse u periodu od 2021. do 2025. godine više od 30 miliona dinara – pokazuje, na osnovu podataka dostupnih na sajtu Agencije za privredne registre (APR), analiza Magločistača.
Generalnog sekretara Profesionalnog udruženja novinara Srbije (PROUNS) Slavoljuba Ristića Vlada Republike Srbije imenovala je 12. marta ove godine za predsednika Upravnog odbora Republičke ustanove Filmske novosti, čime je postao javni funkcioner.
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija objavilo je 10. februara registar kandidata za članove konkursnih komisija za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja, na kojem se nalazi ukupno 110 imena – 72 kandidata predložila su novinarska i medijska udruženja, dok je 38 prijavljeno samostalno. Iako iz Ministarstva kažu da ovako veliki broj prijavljenih doprinosi većoj „objektivnosti, participativnosti i transparentnosti u ocenjivanju i izboru najboljih projekata“, ostaje otvoreno pitanje da li sama brojnost kandidata zaista garantuje i pravedniji, nezavisniji i transparentniji proces odlučivanja.
