Pink objavio privatni snimak poslanika Miketića. SĆF: Pinku oduzeti dozvolu 
Slučaj Miketić, posebna dimenzija medijskih grozota: Apokaliptička vizija bliske budućnosti svakog od nas 
Žig sramote u digitalnom dobu: Novinari spremni na sve zbog klikova, makar izmišljali. Njihove žrtve na internetu doživotno žigosane 
REM: Pink prekršio zakon, pokrenut postupak zbog emitovanja snimka Đorđa Miketića 
Poznate sudije apelacije, ali ne i kada će početi razmatranje žalbi na presudu za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića 
U okviru monitoringa izveštavanja televizija sa nacionalnim pokrivanjem i N1 BIRODI utvrdio slučaj u kojem pružalac medijskih usluga TV Pink dana 25.11. 2023. u informativnoj emisiji u 13h emitovao prilog u kojem se predstavlja postignuće vlasti kao dokumentarni program.
Televizija Pink, koja ima dozvolu za nacionalno emitovanje, Jutarnji program iskoristila za privatni erotski snimak kojim se obračunava sa poslanikom Đorđem Miketićem. SĆF pita REM: Kada je dosta i traži da se Pinku oduzme dozvola
Obeležavanje 28. godišnjice Dejtonskog sporazuma kojim je 1995. godine okončan rat u Bosni i Hercegovini u većini domaćih medija nije bio među glavnim temama. Međutim, Srpski telegraf posvetio joj je juče veći deo naslovne strane svog štampanog izdanja. Nažalost, ovaj tabloid je to učinio plasirajući još jednu manipulaciju u svom stilu (1, 2, 3…), odnosno otkrivajući „tajni dokument“ koji već godinama nije tajna za javnost.
Prorežimski portal 24 Sedam objavio je snimak koji navodno pokazuje kako „Đilas i Šolak plaćaju glumce Ammara Mešića i Stevana Pialea da napadaju državu“ i to sa 20.000 evra u kešu. Međutim, nikakvih dokaza nema da snimak prikazuje to što redakcija tvrdi: na snimku se vidi čovek koji vadi novac i daje ga drugom dok treći snima, ali nijednom od njih se ne vide glave, a ni po glasovima koji se čuju ne može se zaključiti da je bilo ko od prozvane četvorice - Đilas, Šolak, Mešić ili Piale - akter videa.
Ovo je jedan od najmračnijih perioda za medije i novinarstvo, ocenio je u izjavi FoNetu urednik spoljnopolitičke redakcije nedeljnika NIN Zoran Preradović i ukazao da je većina medija potporni zid politike predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Prošlo je više od mjesec dana otkako je Hamas, militantna i ekstremistička politička organizacija koja kontrolira palestinski Pojas Gaze, izvršio napad na civile na jugu Izraela pri tome ubivši preko 1.400 ljudi dok ih je više od 200 uzeo za taoce. Izraelski premijer Benjamin Netanyahu već je 9. oktobra izjavio da je Izrael „u ratu“ kako bi osigurao „svoju egzistenciju“ te da će napasti Hamas „kao nikad ranije“. Eksplicitno najavljujući „potpunu opsadu“ i „potpunu blokadu“ Pojasa Gaze, izraelski ministar odbrane Yoav Gallant precizirao je i značenje te Netanyahuove izjave. Ono je značilo uskraćivanje opskrbe električnom energijom, hranom, vodom i gorivom stanovnicima Gaze, opravdavajući to tvrdnjom da se Izrael „bori protiv ljudskih životinja“ te da se „u skladu s tim “politika Izraela i ponaša.
Izraelski novinar Gideon Levi, koji piše za dnevni list Harec iz Tel Aviva, kaže da je u Izraelu atmosfera sada gora nego u bilo kome ratu, "atmosfera nije demokratska, vrlo je napeta", dodajući da mediji ne izveštavaju o stvarnoj situaciji u Gazi.
Srbiju ponovo očekuju vanredni parlamentarni izbori 17. decembra, a u trku se, osim političara, uključuju i mediji koje već preplavljuju tekstovi o političarima opozicije kao alkoholičarima, lopovima, licemerima i večitim studentima. Tako je i portal Srbija Danas objavio tekst „Dosije Đilas“ gde lidera Stranke slobode i pravde nazivaju nemoralnim i bahatim, Kurir piše da „Đilasu treba verovati samo kad uzima“, a Informer celu opozicionu koaliciju okupljenu oko Stranke slobode i pravde zove „alkos koalicijom“. Sa druge strane, o Vučiću, očekivano, samo najlepše.
U susret decembarskim parlamentarnim i lokalnim izborima, Istinomer u saradnji sa organizacijom Transitions Online iz Češke vas poziva na edukativne sesije o fektčekingu i borbi protiv dezinformacija tokom izbornih kampanja.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se za 10 meseci 248 puta obratio putem televizija sa nacionalnom frekvencijom, pokazalo je sitraživanje koje je uradila CRTA.
Za predsednika Srbije Aleksandra Vučića medijska politika ima jedan cilj iznad svih: kontrolu javnog mnjenja, navodi švajcarski list NZZ (Neue Zürcher Zeitung). U tekstu se konstatuje da, nakon usvajanja medijskih zakona, postoji velika zabrinutost da će se nezavisni glasovi još teže čuti u Srbiji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u period 1. decembra 2022 do 15. oktobra 2023. godine u Dnevniku 2 RTS-a bio prisutan 10 sati 32 minuta i 1 sekundu što je u proseku 25 odsto vremena svih posmatranih aktera, pokazao je monitoring Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).
S obzirom na to da su mediji oduvek imali moć nad informacijama, sa druge strane medalje vrebala je tamna strana dezinformisanja, koju su neretko birali radi senzacionalnosti, ličnih, političkih ili drugih ciljeva.
Dezinformacije, poluiformacije, propaganda šire se tako da sve ostane u magli i da ljudi ne budu informisani, ocenila je Ivana Petronijević Terzić iz Demostata, a novinarka Istinomera Milijana Rogač ističe da su a građani sluđeni jer ono što dobijaju je proizvodnja magle na dnevnom nivou.
Autor i voditelj emisije „Nedeljom u 2“ na Hrvatskoj televiziji Aleksandar Stanović ocenio je da je srpsko medijsko tržište „brutalnije“ od hrvatskog i da ne bi veleo da radi u srpskim medijima.
„Mi imamo iskaze očevidaca, ljudi koji su bili na licu mesta i videli kako i na koji način su, najmanje jedan, ranjeni čovek, ubijen, zverski“, rekao je u nedelju predsednik Srbije Aleksandar Vučić u obraćanju preko svog Instagram naloga, uz napomenu da ćemo to moći da čujemo i vidimo u roku od 24 sata. I jesmo. Iste večeri, u emisiji Hit Tvit na televiziji Pink pušten je snimak svedočenja čoveka koji je navodno video ubistvo jednog od trojice Srba, osumnjičenih da su učestvovali u oružanom sukobu u Banjskoj. Ovaj snimak je, dakle, prešao kratak put od najave do objave i u potpunosti se uklopio u verziju koju Beograd zastupa od početka ove krize. Ipak, postoje informacije i snimci koji su dugo putovali ili uopšte nisu ni stigli do većeg dela srpske javnosti. Šta su sve od informacija mediji u Srbiji preskočili da objave?
Pucnjava na Kosovu, akcija Kosovske policije, „maltretiranje Srba”, upad blindiranog vozila u manastir, Kurti kao „tvorac haosa i pakla”, neodređen broj žrtava. Sve se odigralo u nedelju, 24. septembra, i sve već zvuči toliko poznato da su mnogi čitaoci možda i preskočili neke dramatične naslove o dešavanjima na severu Kosova. Ipak, ova kriza je, sudeći po izveštavanju medija, drugačija od svih ostalih. A zašto?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić za osam meseci ove godine obratio se direktno, putem televizija sa nacionalnom frekvencijom, više od 190 puta, saopštila je organizacija civilnog društva CRTA.
Mediji nisu ono što su nekada bili – novine, televizija i štampa. Mediji danas su sve oko nas, počev od društvenih mreža, filmova i serija. Filmska i televizijska producentkinja, spisateljica, rediteljka i edukatorka iz Hrvatske, Tiha Gudac, kaže da osoba koja nije medijski pismena ne može raditi dokumentarni film, već ga može samo gledati. Za dokumentarni film kaže da je, danas, medijski prozivod, kao i da se forma filmske prozvodnje kroz vekove dosta promenila.
Snimak razgovora „u opuštenoj atmosferi uz kafu” (navodno) između funkcionera Srpske liste Slavka Simića i šefice poslaničke grupe Samoopredeljenja u kosovskoj skupštini Mimoze Kusari Ljilje glavna je vest u kosovskim medijima. Međutim, do većine dnevne štampe u Srbiji i internet portala dopiralo je samo ono uobičajeno sa naslovnih strana – Kurti „hoće ’Oluju’”, Albanci s Kosova su „poludeli od mržnje”, a došlo je i do „nove provokacije” kosovske policije kod Leposavića. Prezauzeti ponavljanjem poznatih fraza i zaokupljeni temama poput američkih sankcija direktoru BIA, domaći tabloidi „propustili” su da istaknu u prvi plan najave o smanjenju policije na severu i najave novih izbora. Šta je proteklih dana bilo fokusu medijima u Srbiji, a šta onima na Kosovu, i kako se grade dve stvarnosti u ogledalu?
