30. maj 2022.

Ljubica Gojgić: U medijima se danas prodaje duša, a ne znanje

Autor Miljana Nešković
IZVOR Nova.rs

Nova epizoda podcasta Snaga uma sa novinarkom Ljubicom Gojgić je pred vama premijerno na Nova.rs! Ne samo zato što je odlikovana ordenom Legije časti, već i zbog svog odnosa prema profesionalnoj časti koji nikad nije menjala, Ljubica Gojgić je idealna sagovornica na temu stanja časti u društvu. Koliko je ovaj termin usled zloupotreba izbledeo i koje su posledice toga? Da li zaista toliko nema časti ili smo prestali da je primećujemo? Kako je kao devojčica mlada Ljubica Gojgić otkrivala svet i gradila svest o časti, odgovornosti i vrednosti date reči? Takođe, kako ona tumači stanje u medijima, činjenicu da zabavni programi često nisu zabavni nego uznemirujući, da informativni sadržaji dezinformišu, a da se sloboda govora tumači kao pojam koji ne povlači nikakvu odgovornost? Ovo su samo neke od tema o kojima je u novoj epizodi podcasta Snaga uma pitko, vedro i precizno razgovarala jedna od najprofesionalnijih novinarki u Srbiji.

28. maj 2022.

Šta štampa žuta štampa

Piše Marko Vidojković
IZVOR Danas

Juče, pre nego što ću početi sa pisanjem ovog teksta, prvi put sam u životu obišao sve režimske elektronske smećarnike i konclogore za vesti, izuzev „Novosti“ i „Politike“ (imam i ja dušu). Dakle, elektronski sam prelistao „Kurir“, „Informer“, „Republiku“ (elektroverzija oblagača kanti za đubre „Srpski telegraf“), „Alo“ i „Objektiv“.

23. maj 2022.

Dok besni propagandni rat Rusije i Zapada, relevantni izvori ostaju u zapećku

IZVOR N1

Kako razlikovati istinu od ratne propagande? Ruska invazija na Ukrajinu ponovo je pokrenula pitanje relevantnosti informacija koje putem medija i društvenih mreža dolaze do građana. Sagovornici N1 kažu da je danas veoma teško doći do stoprocentno tačnih informacija, naročito kada se uzme u obzir da većina medija u Srbiji izveštava kako odgovara vlasti.

23. maj 2022.

Gosti N1: Rusija 25 godina živi u svom balonu, tužne priče i slike Zelenskog (VIDEO)

IZVOR N1

Urednica BBC na srpskom jeziku i nekadašnja ratna reporterka Aleksandra Nikšić rekla je gostujući u Novom danu N1 da Rusija ima teži propagandni zadatak u ratu u Ukrajini zato što ne dozvoljava pristup druge strane na svojim teritorijama. "S druge strane dozvoljava pristup novinarima čak i onima koji nisu dokazani u izveštavanju sa ovakvih događaja. Ako gledamo zapadne medije, Ukrajina pobeđuje u propagandnom ratu, a Rusija ga gubi", ocenjuje ona. Politikolog i stručnjak za komunikacije Nikola Parun navodi da Ukrajina pobeđuje u info ratu. "Da li je to dovoljno? Nisam siguran. Šta je cilj propagande Ruske federacije? Ako je cilj da ih svet na zapadnoj hemisferi posmatra na neki drugačiji nacin, ako nisu tako strašni agresori, u tome definitivno nisu uspeli, ali ako je cilj popularnost kod kuće, popularnost mu raste od početka rata, izvesno je da na kratak rok Putina raste", rekao je Parun.

23. maj 2022.

Ljubinka Milinčić: Za razliku od nekih drugih Sputnjik nije pisao ode Putinu (VIDEO)

Autor Dragana Pejović
IZVOR RTS

Da li je očekivala rat u Ukrajini ili je i sama bila iznenađena, i kako su te okolnosti uticale na rad Sputnjika u Srbiji, ima li redakcija pravila kako se o nekim temama piše, šta misli o gašenju medija i u Rusiji i na Zapadu u podkastu „Bermudski trougao” govori glavna u odgovorna urednica Sputnjika u Srbiji Ljubinka Milinčić.

15. maj 2022.

Politički vračevi

Piše Aleksej Kišjuhas
IZVOR Danas

U političkoj (ne)kulturi ili zoon-političkom vrtu naše Republike, postoji istaknuto mesto za jednu posebnu vrstu organizma – političke analitičare. I tako je od 2000, pošto su ove žive vrste dotad bile gotovo nepoznate u crevnoj flori i medijskoj fauni našeg društva.

10. maj 2022.

Biljana Srbljanović – Dama koja nestaje

Piše Biljana Srbljanović

Dragan Šormaz, visoki funkcioner SNS-a dao je intervju "Danasu", u kom se osvrnuo na proteste u julu 2020. i naveo ih kao primer umešanosti ruskih obaveštajnih snaga u destabilizaciju Srbije. Radi se o onim noćnim demonstracijama 7. i 8. jula te godine, koje su započele kao protest protiv kovid-mera, ali ubrzo prerasle u ozbiljno nasilje koje je lako moglo da pređe u nešto nesagledivo.

Preuzeto sa: Blic

09. maj 2022.

Živulović: Kroz ruske medije stacionirane u Srbiji plasira se veliki broj dezinformacija

Piše I. Nikoletić
IZVOR Danas

Lažne vesti i dezinformacije u medijima, ne samo u Srbiji već i na globalnom planu, u poslednjih deset godina preplavile su javni prostor, a kulminaciju doživljavaju sa pandemijom korone i konačno ratom u Ukrajini. Uporedo sa lavinom lansiranih dezinformacija dešava se i zatvaranje puteva ili prećutkivanje istinitih informacija, što još više zamagljuje objektivnu sliku i otežava pronalaženje istine.

08. maj 2022.

Društvene mreže i političari – prostor za razmenu mišljenja ili sredstvo za pobedu na izborima (VIDEO)

Piše Aleksandra Mitić
IZVOR RTS

Od javnog prostora za slobodnu razmenu mišljenja do poprišta uvreda – tako manje-više izgleda razvojni put gotovo svake društvene mreže. Verbalnim napadima, govoru mržnje i pretnjama na internetu, ipak, uskoro bi mogao da dođe kraj. Ali ne samo zato što je takav smer najavio novi vlasnik, najbogatiji čovek na planeti, Ilon Mask. U tu borbu kreće i zaštitnik građana Zoran Pašalić, predlaganjem izmene zakona o javnom redu i miru, a kao konkretnu meru vidi utvrđivanje pojedinačne odgovornosti.

15. apr 2022.

Lutak Albertik nije iskorišćen za lažiranje ratnih stradanja u Ukrajini

Piše Tamara Tančić
IZVOR Istinomer

Morbidan video snimak na kojem dva čoveka obavijaju lepljivom trakom nešto poput drvenog ili gumenog lutka koji izgleda kao ljudsko telo, zaintrigirao je korisnike društvenih mreža nakon što ga je ruska državna televizija emitovala kao dokaz da Ukrajina lažira ratne žrtve. Činjenica je, pak, da se radi o sceni sa snimanja TV serije u Ruskom gradu Vsevološk.

12. apr 2022.

Kratka istorija propagande (4): Svi smo mi propagandisti i svi smo mi žrtve propagande

Piše Aleksej Kišjuhas

Svet je oduvek bio krcat propagandom. Propagandna mašinerija vlasti Aleksandra Vučića nije ništa novo, već nešto veoma drevno, antičko, srednjovekovno ili krajnje staromodno. Ona je pravilo, a ne izuzetak. Dok stvarni izuzetak, istorijsku novotariju predstavlja nezavisno ili objektivno novinarstvo. I zato ga moramo čuvati kao malo slobode na dlanu

Send this to a friend