Sesar: EU zabrinuta za slobodu medija u Srbiji, ali zabrinutost sada moraju da prate konkretne akcije

U nedavno objavljenom izveštaju o stanju ljudskih prava, Amnesti internešenal (Amnesty International) posebno podvlači da se novinari, demonstranti i nevladine organizacije i dalje suočavaju sa zastrašivanjem, uznemiravanjem i nezakonitim nadzorom.

Jelena Sesar, istraživačica za Balkan i Evropsku uniju Amnesti internešenala, za Cenzolovku govori o ekspanziji pretnji i fizičkih napada na novinare, državi koja kažnjava kritičko novinarstvo umesto da ga štiti, o nadzoru novinara i aktivista uz korišćenje špijunskih softvera, ali i o odnosu EU prema svemu tome.

Cenzolovka: U poslednjem izveštaju Amnesti beleži više od 160 slučajeva zastrašivanja i napada na novinare, i to do sredine 2025. godine. Od početka ove godine napada je sve više.

Jelena Sesar: Porast napada na novinare u prvim mesecima ove godine – posebno uoči martovskih lokalnih izbora, kada je bilo i ozbiljnih fizičkih napada – ukazuje da se ovaj alarmantni trend nastavlja.

Ovi incidenti se ne mogu posmatrati izolovano. Neprestano nasilje, neuspeh policije da efikasno spreči napade ili obezbedi temeljne i blagovremene istrage, kao i kontinuirane kampanje blaćenja usmerene na diskreditaciju novinara, ukazuju na širu klimu straha i nekažnjivosti u kojoj postoji rizik da se napadi normalizuju.

Cenzolovka: Čak i kada novinari dostave fotografije napadača tužilaštvu, nema napretka u istrazi. Više od godinu dana svedoci smo izuzetne represije vlasti i tužilaštva koje ne goni napade na demonstrante i novinare.

Sesar: Prema Reporterima bez granica, u mnogim fizičkim napadima na novinare prošle godine učestvovali su policajci. Ovo je posebno alarmantno, jer sugeriše da su oni koji su odgovorni za zaštitu novinara, u nekim slučajevima, direktno umešani u nasilje nad njima. Nije samo reč o pojedinačnim incidentima – to odražava dublji institucionalni problem.

Dosledan neuspeh u istrazi i procesuiranju napada, u kombinaciji sa očiglednom ravnodušnošću ključnih institucija, učvršćuje klimu straha i nekažnjivosti i narušava poverenje javnosti.

Cenzolovka: Slavko Ćuruvija fondacija je za samo sedam meseci zabeležila više od 1.000 verbalnih napada visokih državnih zvaničnika na kritički orijentisane novinare i medije u Srbiji. Da li životi novinara mogu zbog toga biti u opasnosti?

Sesar: Kontinuirane kampanje blaćenja visokih javnih zvaničnika i provladinih medija postale su karakteristika medijskog pejzaža u Srbiji. Novinari se rutinski etiketiraju kao „strani plaćenici“ ili „izdajnici“, što služi da diskredituje njihov rad i da ih izoluje.

Ovakva vrsta retorike ima realne posledice. Ona podstiče neprijateljstvo, ohrabruje uznemiravanje i povećava rizik od fizičkih napada.

U tom smislu, da – ovo okruženje može ugroziti bezbednost novinara, a potencijalno i njihove živote.

Cenzolovka: Novinari u Srbiji se osećaju napušteno, a tužilaštvo kontinuirano napadaju političari, kao što je i navedeno u prethodnom izveštaju EK o Srbiji. Uprkos tome, čini se da se ništa ne menja. Šta se može učiniti?

Sesar: Došlo je do primetne promene u nedavnom pristupu Evropske unije prema Srbiji, delimično vođene rastućom zabrinutošću za slobodu medija, vladavinu prava i nasilje nad novinarima i demonstrantima. Visoki zvaničnici EU, uključujući Evropsku komisiju, otvorenije su pokretali ova pitanja.

Međutim, izrazi zabrinutosti sada moraju biti praćeni konkretnim akcijama. To uključuje uslovljavanje pregovora o novim poglavljima i finansijskoj podršci merljivim napretkom, insistiranje na efikasnim istragama prošlih zloupotreba kao i na osiguravanju okruženja u kojem novinari mogu bezbedno i nezavisno da rade.

Takođe je ključno da zvaničnici EU javno pokažu punu solidarnost sa civilnim društvom, uključujući novinare u Srbiji, i da koriste politički i tehnički dijalog sa vlastima kako bi pratili slučajeve napada na pojedinačne novinare i medije.

Značajni dokazi o nadzoru u Srbiji

Cenzolovka: Izveštaj Amnestija se posebno bavio nezakonitim nadzorom u Srbiji. Organizacije civilnog društva su podnele krivične prijave protiv policije i obaveštajne agencije i ništa se nije dogodilo.

Sesar: Prvobitni krivični slučaj, registrovan u januaru 2025. godine, do sada je proširen i uključuje sedam podnosilaca žalbi. Amnesti internešenal nastavlja da tesno sarađuje sa organizacijama civilnog društva i pravnim zastupnicima žrtava, uključujući i pružanje digitalnih forenzičkih izveštaja kao podršku ovom procesu. Međutim, napredak je bio veoma ograničen.

Znamo da je policija tokom prošle godine ispitala dve osobe u vezi sa slučajem, ali nije bilo daljih informacija o istrazi. Želeli bismo da vidimo da se vlasti posvećuju ovim slučajevima sa hitnošću i pažnjom koju oni zahtevaju.

Cenzolovka: Kako komentarišete to što su srpske vlasti jednostavno odbacile sve ove navode?

Sesar: Nismo dobili nikakav zvaničan odgovor od srpskih vlasti, ali smo i dalje spremni da se angažujemo i podelimo naše nalaze, uključujući detaljne izveštaje o digitalnoj forenzici, kako bismo podržali odgovornost i sprečili buduće zloupotrebe.

Nažalost, nije neuobičajeno da vlasti izbegavaju kontrolu u ovim slučajevima. Digitalni nadzor, uključujući upotrebu invazivnog špijunskog softvera, protiv novinara, civilnog društva i političkih protivnika, rasprostranjen je širom Evrope i sveta. Odgovornost u ovim slučajevima je često nedostižna, uglavnom zbog nedostatka dokaza, labavih pravnih okvira, nedostatka adekvatnog nadzora i nevoljnosti žrtava da se jave.

U slučaju Srbije, dokazi su značajni. To su potvrdili Apple i Google kroz obaveštenja o pretnjama upućenim žrtvama, kao i Cellebrite, čija je tehnologija zloupotrebljena i koja je potom suspendovala neke licence u Srbiji. Same žrtve su se takođe javile, uprkos rizicima.

Uzevši sve zajedno, ovo pruža snažnu dokaznu osnovu za delovanje. Kontinuirani nedostatak reakcije vlasti samo produbljuje zabrinutost zbog nekažnjivosti i nedostatka volje da se reši ovaj ozbiljan slučaj.

Cenzolovka: Kompanija Cellebrite je objavila da će obustaviti upotrebu svoje opreme u Srbiji zbog zloupotrebe. Radio Slobodna Evropa je, međutim, u oktobru izvestio da Ministarstvo unutrašnjih poslova i dalje poseduje licence za alate ove kompanije.

Sesar: Cellebrite je sproveo internu reviziju u Srbiji u februaru 2025. godine i potom odlučio da suspenduje licence za neke korisnike, iako nisu javno otkrili ko su ti korisnici. Naše istraživanje pokazuje da su i jedinice unutar Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije (BIA) imale pristup ovoj tehnologiji.

Jasno je da postoji hitna potreba za potpunim i nezavisnim ispitivanjem načina na koji se digitalne forenzičke tehnologije, uključujući i one koje proizvodi Cellebrite, koriste u Srbiji.

Takođe ćemo nastaviti da vršimo pritisak na Cellebrite da redovno preispituje kako se njihova tehnologija koristi u Srbiji, jer su i proizvođači i dobavljači ovih invazivnih tehnologija odgovorni ako se njihovi proizvodi i usluge koriste na način koji krši ljudska prava.

Cenzolovka: Novinarke iz Balkanske istraživačke mreže (BIRN) bile su meta špijunskog softvera Pegasus. Mogu li novinari bezbedno da obavljaju svoj posao pod takvom digitalnom pretnjom?

Sesar: Upotreba invazivnog špijunskog softvera kao što je Pegasus grupe NSO ima dubok uticaj i zastrašujuć efekat na novinarstvo. Digitalni nadzor ne samo da krši privatnost, on potkopava same temelje istraživačkog novinarstva. Može otkriti poverljive izvore, ugroziti novinare i njihove porodice i odvratiti uzbunjivače od istupanja.

Tamo gde je nadzor široko rasprostranjen, novinari mogu sebe cenzurisati ili potpuno izbegavati osetljive teme. Ovo ima ozbiljne posledice i za medije i za društvo u celini, jer ograničava pravo javnosti na pristup nezavisnim i pouzdanim informacijama.

Upravo zato je nezakoniti nadzor toliko opasan: to je alat ne samo za praćenje, već i za kontrolu. Inspirativno je videti mnoge hrabre novinare u Srbiji koji rade u izuzetno teškom okruženju kako istrajavaju u svom radu i nastavljaju da izveštavaju o pričama od velikog javnog interesa uprkos ovim sada već dobro poznatim rizicima.