Aleksandar Radić iz egzila: Pred Vučićev poraz informacije su govorile da se sprema državni udar. U sekundi se sve promenilo

Četiri meseca pošto je napustio Srbiju i samo nekoliko dana posle izbornog poraza vladajuće stranke i Aleksandra Vučića, vojni analitičar i novinar Aleksandar Radić pojavio se u centralnom informativnom programu Radio-televizije Srbije, govoreći o paralelnim bezbednosnim i naoružanim strukturama.

Reakcija stare vlasti bila je trenutna. Vučić je istog dana javni servis optužio da promoviše „begunca” i tvrdio da se Radić nalazi na crvenoj (Interpolovoj) poternici. Radić za Cenzolovku kaže da o takvoj poternici ne zna ništa i da je boravak uredno prijavio policiji zemlje u kojoj se nalazi.

Iste večeri oglasilo se i Više javno tužilaštvo, u svom starom maniru najavljujući proveru kako je RTS došao do njega.

Radić je Srbiju napustio krajem juna, posle višemesečne kampanje u kojoj su ga vlast i provladini mediji predstavljali kao jednog od najodgovornijih za priču o mogućoj upotrebi zvučnog oružja na studentskom protestu u Beogradu 15. marta 2025. godine. Njemu je pretresan stan i poslovni prostor, oduzeti su mu telefon i računar, objavljivan je snimak tajnog praćenja na TV Informer, na kome je bila i njegova tada petnaestogodišnja ćerka.

MUP je potom, po nalogu Višeg javnog tužilaštva, protiv njega podneo krivičnu prijavu zbog pripremanja dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti i odavanja tajnih podataka. Viši sud mu je odredio pritvor i raspisana je poternica. VJT je u javnom saopštenju objavilo detalje Radićevih komunikacija sa novinarima, studentima, političarima i drugim sagovornicima.

Radić nije bio ni među pomilovanima od strane Vučića neposredno pre odlaska sa funkcije predsednika, kada je abolirano 12 novosadskih aktivista kojima se, kao i Radiću, na teret stavljalo navodno pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti zemlje.

On je stoga i dalje u egzilu, a poternica u Srbiji i postupak protiv njega, pokrenut više od godinu dana posle njegovih izjava o zvučnom topu, nisu ukinuti.

Za Cenzolovku govori o tome zašto VBA naziva „jezgrom snaga kontrarevolucije”, šta vidi kao opasnost od paralelnih naoružanih struktura, kako su službe korišćene protiv građana i novinara i šta mora da se promeni da bi mogao da se vrati kući.

Cenzolovka: Aleksandar Vučić je Vaše pojavljivanje na RTS-u nazvao ozbiljnim propustom javnog servisa i promocijom begunca sa crvene međunarodne poternice. Ubrzo je reagovalo i Više javno tužilaštvo, najavljujući da će policija ispitati kako ste dali izjavu za RTS. Kako tumačite ovu novu kampanju protiv Vas, sada kada je Vučić izgubio vlast?

Aleksandar Radić: Nervozni su jer se bore za održavanje ostataka režimskog mehanizma kontrole. Problem je što preko RTS-a sada može da se sazna da postoje paravojne i paraobaveštajne formacije. Vučić ne želi da se to iznosi pred pristalice one tvrde linije glasača SNS-a koja smatra da su za sve krive strane službe i domaći aktivisti združeni u planu da sruše stabilnost Srbije. Šta ako pomisle da su u zabludi kao Ilija Čvorović i da strani faktor u stvari podržava SNS, a da su elementi narušavanja poretka batinaši u crnom i botovi iz partijskih redova?

Uveče 30. oktobra nakon RTS-ovog Dnevnika 2 bivši režim je pokazao da nisu „bivši“ jer postoji vidljiva komandna veza između Vučića i Višeg javnog tužilaštva. Naime, na TV Informer Vučić je rekao da sam kriminalac, a stvarna meta je bio RTS i usledila je reakcija VJT potpuno istog sadržaja u petak u kasnim noćnim časovima. Vredni neki ljudi.

Gde je nestala crvena poternica?

Cenzolovka: Vučić tvrdi da se nalazite na crvenoj međunarodnoj poternici. Ona nije dostupna među javno objavljenim poternicama na sajtu Interpola. Da li uopšte postoji?

Radić: Ako postoji poternica Interpola onda se valjda postupa po njoj, zar ne? Tamo gde sam sada uredno sam prijavio boravak u lokalnoj policiji. Ako ne postoji, onda Vučić kleveta.

Na domaćem terenu režim nema limita i VJT se letos nenadležno javljalo sa tvrdnjama o poternicama, a prethodno su rekli da su „naložili“ MUP-u da podnese krivičnu prijavu protiv mene. Neobična procedura.

Advokatima odbrane nisu želeli dati ni broj predmeta, a nisu dozvolili uvid u predmet pod obrazloženjem da moram prvo da budem saslušan.

Cenzolovka: RTS Vas je prvi put posle izbora pozvao da govorite o bezbednosnoj situaciji u Srbiji. Kako ste doživeli taj poziv?

Radić: U RTS-u neki normalni zdravi ljudi pokušavaju da se bave novinarstvom. Ako informacija o kojoj govorim ima javni značaj, kao što je tema o postojanju paravojnog organizovanja, onda treba da se publikuje preko javnog servisa. Naravno da izvor za tu temu nisu službe koje su podržavale i naoružavale crnokošuljaše sa maskama.

Navikao se režim da reži i preti i čim su videli nešto što im ne paše krenuli su đonom, kao da se ne mire sa rezultatima izbora. Najtvrđa prorežimska linija je u VBA i oni verovatno stoje iza odluke Ministarstva odbrane da prekine saradnju sa RTS-om na pripremi emisije Dozvolite… za koju smo saznali 5. novembra.

To vodi Uprava za odnose sa javnošću u kojoj su dokazani sledbenici režima.

Banjska kao promocija paravojske, baza u Ćacilendu

Cenzolovka: U izjavi za RTS upozorili ste na postojanje paralelnih bezbednosnih i naoružanih struktura koje bi mogle da ugroze Srbiju. Ko čini te strukture, kakvim resursima raspolažu i koliko su posle promena stvarna pretnja?

Radić: Realna pretnja su ljudi koji su navikli da za službu režimu dobijaju velike nadoknade u novcu i moći. Od 2020. godine primetno je da postoje neki ljudi koji za račun partije idu u juriš na političke protivnike.

Neka vrsta promocije paravojske bio je incident Banjska. Tamo su bili naoružani ljudi, dokumentovano je da su predvođeni Milanom Radoičićem i da su imali sredstva naoružanja koja vode poreklo iz vojnih izvora (neistina je da se radi o nasleđu ratova jer je deo tehnike novije proizvodnje).

Od početka protesta razmahali su se i postali su vidljivi građanima. Dobili su bazu Ćacilend, tukli su okolo gde treba i kada im se prohte. Radoičić je snimljen sa Vučićem mlađim. Nabacio sam nekoliko primera kao proverljive dokaze o tome da postoji paravojna struktura. Oni su 25. oktobra bili u centru Beograda i sada su tu negde oko nas.

Cenzolovka: U ranijim intervjuima za Radar govorili ste o nezakonitom praćenju i prisluškivanju studenata, opozicionih političara i novinara. Šta danas znate o razmerama te operacije i da li imate saznanja da se takvo praćenje i prisluškivanje nastavlja i posle izbora?

Radić: Suzbijanje protesta bio je združeni zadatak u pogledu prikupljanja informacija za BIA, VBA, MUP i pseudoobaveštajnu partijsku strukturu. Cenim da su imali koordinaciju takvih aktivnosti što je vrlo bitno jer pokazuje da su veliki delovi otete države bili u potpunosti u službi Vučićevih političkih potreba.

Imam informacije o tome da su se bavili svakim detaljem uključujući sklonosti korisnika sa IPA da gledaju određene medije. Posebnost tog rada je direktna veza između prikupljanja informacija i primene u propagandi. Notorni primer je TV Informer koji je dobijao svakovrsne izveštaje iz praćenja lica, snimke, prljave priče, službene beleške policije.

Cenzolovka: Rekli ste da bez temeljne promene državnih struktura i lustracije neće biti stvarne promene u Srbiji. Šta bi nova vlast morala prvo da uradi sa bezbednosnim službama?

Radić: Čeličnom metlom mora da se prođe kroz MUP, BIA i VBA, čeličnom i nikako drugačije. Mora se identifikovati ko su pojedinci kojima se treba pružiti šansa da nastave sa poslom i obuče novi mladi kadar. Za ostale lustracija – zabrana da dođu do posla sa državnom platom. Krivični postupci gde postoji osnov za to.

Treba razmisliti o tome da se rasformira VBA jer je ona predimenzionirana organizacija usmerena na praćenje rada vlastite vojske. Mislim da bi kontraobaveštajni poslovi trebalo da se povere jedinici u sastavu VOA. I nikada više bezbednosne strukture ne sme da vodi general jer se stvara beskorisna koncentracija moći službe koja bi trebalo da bude servis armije. Do sada su se ponašali kao da armija postoji zbog njih.

VBA je jezgro kontrarevolucije

Cenzolovka: Slučaj zvučnog oružja koje je, prema tvrdnjama brojnih građana, upotrebljeno 15. marta 2025. i dalje je nerasvetljen. Da li očekujete da će posle promene vlasti konačno biti sprovedena nezavisna istraga?

Radić: Tema je vrlo važna i brine Vučića, on to stalno pominje sa razlogom. Cenim da je problem u potencijalnoj dokazivosti direktnog naređenja za dejstvo 15. marta. Šta ako se pojave lica koja zatraže status svedoka saradnika i kažu da su dobili naredbu adekvatnu ozbiljnosti slučaja – sa najvišeg mesta.

Cenzolovka: Godinama ste upozoravali da je Vojnobezbednosna agencija, na čelu sa Đurom Jovanićem, vodila operacije protiv Vas i drugih ljudi koji kritikuju vlast. Koliku moć VBA i danas, posle izbora, ima i koliko se njen uticaj proteže na druge bezbednosne službe, policiju i pravosuđe?

Radić: Sada VBA predstavlja jezgro snaga kontrarevolucije. Za njih može sa punim sadržajem fraze da se kaže da su protivnarodna služba jer su čvrsto slizani sa bivšim režimom, sa ličnim interesima SNS-ove klike.

Od početka protesta stvorili su vrlo veliki uticaj u društvu jer su paralelno vodili rat protiv „blokadera”, progutali su VOA i potiskivali BIA. Jovanić se trudio da uđe duboko u civilno društvo i pokaže Vučiću da je on njegov najbolji zaštitnik.

Cenzolovka: Kako ste doživeli izborne rezultate i poraz Aleksandra Vučića i SNS-a posle 14 godina vlasti?

Radić: U minutima pre Vučićevog priznanja poraza informacije su govorile o tome da je sve pripremljeno za državni udar, da će silom nametnuti „pobedu”. U sekundi se sve promenilo i kako ne pustiti suze.

Cenzolovka: U našem razgovoru pre izbora rekli ste da ćete se vratiti kada bude jasno da Srbija počinje da se menja i postaje normalna država. Da li ste posle izbora počeli da razmišljate o povratku?

Radić: Naravno da sam u punoj borbenoj gotovosti za povratak. Radim kao da sam kod kuće, svaki dan pišem članke. Biću u prilici da pređem preko granice kada se povuče VJT, očisti njihova brljotina.

Sada se VJT ponaša kao da brane Masadu ili Alamo (gradovi, istorijski simboli „poslednje odbrane”, prim. nov) jer brane sebe. Odustajanje od gonjenja vide kao svoj poraz i kraj.