Lokalna propagandna mreža Informera i Aloa stigla i u Šabac 
Miloš Medenica: Uputstvo za upotrebu 
Klonovi Informerovog Kolegijuma šire se Srbijom, na meti lokalni novinari i kritičari vlasti 
Pismo Bojane Maljević 
Oštar izveštaj Evropske komisije o Srbiji: Istaknut niz problema u odnosu države prema medijima 
Na nekoliko puta postavljena pitanja Radio-televiziji Srbije (RTS) i dosadašnjim predsednicima Upravnih odbora RTS-a i Radio-televizije Vojvodine (RTV) o tome da li su istekli mandati članovima upravnih odbora produženi do izbora novih, Udruženje novinara Srbije (UNS) nije dobilo odgovor.
Postoji čvrsta veza između stepena ulaganja u javni servis i snage demokratije, bez obzira na izuzetke kao što su SAD. Što neka zemlja više ulaže u javni servis i tom servisu pruža strukturnu zaštitu kroz regulatorne mehanizme i političku i ekonomsku nezavisnost, to je demokratija u toj zemlji zdravija.
Naš javni servis je još uvek više servis vlasti i ponaša se kao državna radio-televizija, rekao je u intervjuu za FoNet profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski, naglasivši da je između državne radio-televizije i javnog servisa velika razlika.
U zemlji sa šest miliona fudbalskih selektora i isto toliko televizijskih komentatora kritika lako pređe u vređanje. Ništa neobično za kafanskim stolom, ali kada se tako nešto dogodi u studiju nacionalne institucije Radio-televizije Srbije onda jače odjekuju reči velikog Duška Radovića: „Kultura više pripada vaspitanju nego obrazovanju“.
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija (MIT), u odgovoru na zahtev Radio-televizije Srbije (RTS), navelo je da smatra da je „pravno osnovano tumačenje“ prema kojem članovi Upravnog odbora (UO) javnih servisa nastavljaju sa radom do imenovanja i stupanja na dužnost novih članova.
Radio-televizija Srbije (RTS) raspisala je danas konkurs za imenovanje glavnog urednika Kulturno-obrazovnog programa televizije Srbije, na period od četiri godine, kao i glavnog urednika dramskog i domaćeg serijskog programa, takođe na period od četiri godine.
Odsustvo funkcionalnog REM-a, dodeljivanje državnog novca medijima koji krše Kodeks, problemi oko uredničke autonomije i rada javnih servisa, koncentracija na medijskom tržištu, pogoršana bezbednost novinara, sve više napada i pretnji – ovo je deo liste problema u medijima koje je Evropska komisija istakla u najnovijem godišnjem izveštaju o vladavini prava u Srbiji za 2026. godinu. Izveštaj je oštar i kada je reč o situaciji u pravosuđu, borbi protiv korupcije i institucionalnoj kontroli vlasti
Sportska redakcija Radio-televizije Srbije (RTS) od kraja meseca postaće deo Informativnog programa RTS-a, potvrđeno je Udruženju novinara Srbije (UNS) u ovom javnom servisu.
Poznato je da je RTS spreman da plati tri miliona dinara za usluge integracije veštačke inteligencije u sopstveni sistem za unos sadržaja na portal. Manje je poznato šta bi to tačno trebalo da znači za svakodnevno funkcionisanje javnog medijskog servisa.
Zbog nepostojanja REM-a došlo se u situaciju da RTS ostane bez dela članova Upravnog odbora jer im je istekao mandat, a konkurs za nove članove nema ko da raspiše. Da li to nekoga uopšte zabrinjava i kako će RTS funkcionisati bez ovog tela?
Branislavu Klanščeku, Miroslavu M. Nikoliću, Branku Radunu, Milivoju Pavloviću i Ljiljani Đurđevac u ponedeljak, 13. jula, ističe petogodišnji mandat u Upravnom odboru Radio-televizije Srbije (UO RTS).
Pripremno ročište po tužbi Slađane Ivančević, jedne od kandidata na konkursu za generalnog direktora Radio-televizije Srbije (RTS), protiv ovog javnog servisa, održano je danas u Višem sudu u Beogradu.
Prema izveštaju o poslovanju RTS-a, koji je stigao na adresu Skupštine Srbije, ukupni prihodi javnog servisa bili su u prošloj godini 16,6 milijardi dinara, dok su rashodi iznosili 16,8 milijardi. Kako piše u bilansu uspeha, u 2025. godini ostvaren je neto gubitak od 7,9 miliona dinara.
Svima nam je jasno da novu vlast u Srbiji – ako je uskoro uopšte bude – čeka veliki i težak posao obnove RTS-a. Taj posao moraće da se radi u vreme kada je budućnost javnih medijskih servisa veoma neizvesna, jer se sama ideja tog koncepta sve glasnije preispituje.
Dnevnik RTS-a i dalje je ključna informativna emisija na televiziji. A on glavne vesti prećutkuje ili zatrpava propagandom, kaže za „Vreme“ novinarka i istraživačica Mirjana Stevanović koja je detaljno analizirala Dnevnik
Nekadašnji reprezentativac Jugoslavije Rade Bogdanović, koji sada radi kao komentator za srpski javni servis RTS, izvinio se zbog rasističkih izjava tokom direktnog prenosa utakmice Svetskog prvenstva između Belgije i Irana, odigrane u nedelju.
Profesorka na Pravnom fakultetu Vanja Bajović ocenila je u Novom danu da vlast i tužilaštvo u slučaju navodne simulacije zvučnog topa vode medijsku kampanju za tezu koja nema pravni osnov. Ona tvrdi da pronađena beleška nema dokaznu vrednost, da ne postoji objašnjen način izvršenja krivičnog dela i da se čitav slučaj koristi u svrhu propagande i represije.
Nakon što je objavljeno da kultna emisija „Kvadratura kruga“ posle skoro 25 godina prestaje da se emituje na RTS-u, Javni servis je zahvalio njenom autoru Branku Stankoviću i saopštio da će ovaj dokumentarni serijal i dalje biti deo programa vođen novim timom. Stanković, međutim za UNS kaže da je zbunjen saopštenjem i ističe da RTS nema pravo na njeno emitovanje jer je reč o autorskoj emisiji.
Nekadašnji reprezentativac Jugoslavije Rade Bogdanović privukao je pažnju svojim izjavama tokom gostovanja u emisiji Radio-televizije Srbije (RTS) posvećenoj Svetskom prvenstvu.
Kultna emisija „Kvadratura kruga“ nakon skoro 25 godina ostaje bez svog autora. I dok javni servis najavljuje da će ovaj dokumentarni serijal i dalje biti deo programa RTS-a, ali sa novim timom, voditelj Branko Stanković poručuje: “Neka im je bog u pomoći”.
