Klonovi Informerovog Kolegijuma šire se Srbijom, na meti lokalni novinari i kritičari vlasti 
Pismo Bojane Maljević 
Reporteri: U Srbiji predsednik novinare zove teroristima, a vlast se ponaša kao da već ima zakon o stranim agentima 
Evropska komisija zažmurila na stanje u medijima, pokušava da nagradi Srbiju otvaranjem klastera 
Veštačka inteligencija na RTS-u: Uvod u nove propagandne gafove ili kvalitetnije informisanje? 
Odsustvo funkcionalnog REM-a, dodeljivanje državnog novca medijima koji krše Kodeks, problemi oko uredničke autonomije i rada javnih servisa, koncentracija na medijskom tržištu, pogoršana bezbednost novinara, sve više napada i pretnji – ovo je deo liste problema u medijima koje je Evropska komisija istakla u najnovijem godišnjem izveštaju o vladavini prava u Srbiji za 2026. godinu. Izveštaj je oštar i kada je reč o situaciji u pravosuđu, borbi protiv korupcije i institucionalnoj kontroli vlasti
Privatno pismo u kojem je Bojana Maljević obrazložila zašto se povlači sa studentske liste procurelo je u medije i postalo javno sredstvo protiv pobunjenih studenata
Pored nikad više slučajeva fizičkog nasilja i pretnji novinarima, u izveštaju međunarodnih organizacija iz Misije Saveta Evrope ističe se i veliki broj zlonamernih tužbi protiv novinara, zloupotreba državnog Telekoma za kupovinu medija, kao i činjenica da Savet REM-a ne funkcioniše više od godinu i po dana i da je Srbija jedina zemlja kandidat za Evropsku uniju bez funkcionalnog regulatornog tela
Nakon Dejana Vukelića, na lokalne zadatke prekomandovane i Informerovo TV lice Andrea Veskov i urednica Vaseljenske Vesna Veizović. Na meti su vođe studentskih protesta, opozicioni čelnici, lokalni građanski aktivisti, ali i lokalni novinari i mediji koji izveštavaju u interesu javnosti
Poznato je da je RTS spreman da plati tri miliona dinara za usluge integracije veštačke inteligencije u sopstveni sistem za unos sadržaja na portal. Manje je poznato šta bi to tačno trebalo da znači za svakodnevno funkcionisanje javnog medijskog servisa.
Vlast je dve godine svojim činjenjem i nečinjenjem sprečavala izbor Saveta REM-a: zbog kriminalnog kašnjenja i kršenja zakona dozvolila je da Srbija potpuno ostane bez Regulatora, a zatim mesecima opstruirala izbor novog Saveta u skladu sa zakonom, objavila je Slavko Ćuruvija fondacija.
Reporteri bez granica zabrinuti su zbog zabrana ulaska u Srbiju crnogorskim novinarima Vuku Marašu i Petru Komneniću, pod izgovorom nacionalne bezbednosti, i pozivaju srpske vlasti da ove mere ukinu.
Evropska komisija preporučila je da se u julu otvori Klaster 3 u pregovorima Srbije sa EU i tako nastavi proces evrointegracija, iako u internom dokumentu iz maja ukazuje na ozbiljno pogoršanje medijskih sloboda, uključujući napade na novinare. Za otvaranje klastera, međutim, neophodan je konsenzus svih 27 članica, ali neke od njih smatraju da Srbija nije spremna za dalje korake. Na sastanku ambasadora EU, osam država članica je glasalo protiv te ideje.
Novinarstvo se sve češće predstavlja kao delovanje protiv države – i u autoritarnim i u demokratskim režimima. U Srbiji predsednik novinare naziva teroristima, a medijski profesionalci tretiraju se kao „neprijatelji koji služe stranim interesima”, navode Reporteri bez granica u izveštaju o tome kako je nacionalna bezbednost postala izgovor za progon i ućutkivanje novinara širom sveta
Svima nam je jasno da novu vlast u Srbiji – ako je uskoro uopšte bude – čeka veliki i težak posao obnove RTS-a. Taj posao moraće da se radi u vreme kada je budućnost javnih medijskih servisa veoma neizvesna, jer se sama ideja tog koncepta sve glasnije preispituje.
Crnogorski novinar i direktor organizacije BIRN Crna Gora Vuk Maraš objavio na svom Fejsbuk profilu da mu je danas zabranjen ulazak u Srbiju na Aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu, odakle je trebalo da nastavi put ka Rimu.
Od Trampovih vređanja novinara, preko mafijaških napada u Italiji ili upada u stan u Francuskoj, sve žešći politički pritisci i pretnje moćnika, fizički napadi i konstantno zastrašivanje pokazuju da su novinari i kvalitetno novinarstvo sve ugroženiji i u razvijenim, do juče uzornim demokratijama. Reporteri bez granica su stanje medijskih sloboda u svetu ocenili kao najgore u ovom veku
Da se lojalnost prorežimskih medija vlastima itekako isplati, i to ne samo na lokalnim konkursima za sufinansiranje medija, pokazalo je ove godine i Ministarstvo informisanja. Na devet konkursa Ministarstva raspodeljeno je više od 482 miliona dinara, a najviše je otišlo u džepove onih koji obavljaju propagandni rad za potrebe vlasti SNS-a. Milionima su nagrađeni ne samo stari i dobro poznati mediji i produkcije, već i neki novi igrači koji su se na medijskom tržištu pojavili tek pre nekoliko meseci.
Nakon protesta održanog u Novom Sadu u subotu, 20. juna, lokalni onlajn mediji bliski vladajućoj strukturi pokrenuli su sinhronizovanu kampanju usmerenu protiv neistomišljenika.
Američki bogataš Aron D'Suza, uz finansijsku podršku milijardera Pitera Tila, pokrenuo je u aprilu platformu Objection AI, na kojoj veštačka inteligencija, uz naknadu od dve do petnaest hiljada dolara, u roku od nekoliko dana donosi presudu o tome da li je neki medij oklevetao klijenta ili objavio neistinu. Iz organizacija za zaštitu medijskih sloboda upozoravaju da je reč o novom obliku pritiska na novinare: privatizovanoj cenzuri u rukama bogatih.
Tamo gde postoji kvalitetan javni servis kome ljudi veruju, publika se sporije seli na internet da se informiše, kaže u intervjuu za Cenzolovku profesorka Snježana Milivojević, autorka izveštaja o Srbiji koji je objavio Rojtersov institut za novinarstvo. U zemljama koje klize u autokratiju ili su već autokratizovane, ljudi se u potrazi za informacijama sve više okreću mrežama, kojima – paradoksalno – takođe ne veruju.
Posle skoro pola godine ignorisanja izbora Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), skupštinski Odbor za kulturu i informisanje danas je obustavio izbor kandidata saveta nacionalnih manjina – sporne kategorije zbog koje je čitav izbor mesecima blokiran.
Od pada nadstrešnice u Novom Sadu eskalirali su napadi na kritičke medije. Rizično je baviti se novinarstvom ovde: Srbija zaista jeste najopasnije mesto u Evropi za rad novinara, i to smo videli u poslednjim izbornim ciklusima. Ovde su izbori kao ratne zone. Novinari se fizički napadaju. Centar Beograda je okupiran i pretvoren u paramilitarni kamp iz kog svakog trenutka mogu da iskoče kriminalci, navodi za Cenzolovku profesorka Snježana Milivojević, koja je za Rojtersov institut za studije novinarstva radila istraživanje o Srbiji.
Budućnost javnih servisa u digitalnom dobu, u eri mnoštva izvora informacija i uređaja na kojima ih primamo, prilično je neizvesna. Ovo što se trenutno dešava u britanskom BBC-ju može nam biti pokazatelj
Uteruju nam strah u kosti samo zato što smo pomenuli zvučni top. Preživeli smo mi i mnogo gore od toga, piše Tamara Skrozza
U svemu ovome nisam bitan ja, u pitanju je zastrašivanje i profesionalnih medija, njihovih sagovornika i građana, kaže glavni i odgovorni urednik Bete Vojkan Kostić, koji je juče saslušan u vezi sa krivičnim delom „organizovanje radi rušenja poretka Republike Srbije"
Cilj ove kampanje je da se čitavo društvo koje protestuje zaustavi, da se zaledi, kako bi se u taj vakuum ubacila poruka: „Sve je laž! Nismo tukli decu u Valjevu! Nismo koristili sonično oružje protiv mirnih građana!”, kaže novinar Radara Milan Radonjić, autor teksta o upotrebi zvučnog oružja na protestu 15. marta, koji je ovih dana na meti vlasti i tabloida
Mislim da je potpuno jasno da ovaj čin nije izolovani incident, već posledica dugogodišnje atmosfere targetiranja, dehumanizacije i kampanja mržnje kojima sam izložen zajedno sa porodicom, kaže novinar Dinko Gruhonjić nakon što su huligani demolirali automobil njegovog sina u blizini zgrade u kojoj živi u Novom Sadu
