TV kanali bez zemaljske dozvole dostupni preko antene: Telekom tvrdi da je reč o šestomesečnoj promociji 
Desetoro novinara N1 osudilo izjave direktora vesti Branislava Šovljanskog 
Jedan tekst na deset portala: Propagandna medijska mreža u akciji protiv studenata [VIZUALIZACIJA] 
Reakcije na oslobađajuću presudu za ubistvo malteške novinarke: „Ovo nije presuda, nego čisto zlo” 
Novinar BIRN-a Aleksa Tešić o dosad najvećem talasu digitalne špijunaže: Ovo je period kada pojačavaju nadzor 
„Slavko Ćuruvija fondacija“ već 11 godina organizuje Školu digitalnog novinarstva i uči mlade novinare da pitaju, istražuju i prave važne priče. Kroz Školu je do sada prošlo više od stotinu polaznika.
Na ročištu u postupku protiv novinara Zoomera Darka Gligorijevića saslušana je policijska službenica koja je potpisala prekršajnu prijavu kojom se tvrdi da je Gligorijević „vikom i galamom narušavao javni red i mir“. Odbrana Gligorijevića predložila je sudu dodatne dokaze koji upućuju na to da je Gligorijević te večeri samo izveštavao kao novinar sa lica mesta. Sagovornici Cenzolovke navode da je ova prekršajna prijava zloupotreba policije i novi vid SLAPP-a, čiji je cilj da novinari ne izveštavaju u javnom interesu.
Sve više redakcija složene teme pokušava da približi publici kroz tzv. eksplejnere – kratke video formate koji ne prenose samo šta se dogodilo, već objašnjavaju kako i zašto (od engleskog „explain” – objasniti). Sagovornici Cenzolovke kažu da publika na njih dobro reaguje i da potreba za jasnim, proverljivim i kontekstualnim objašnjenjima pokazuje da eksplejneri nisu samo prolazni trend.
Nakon zvaničnog kraja emitovanja emisije „24 minuta sa Zoranom Kesićem“ na televiziji Nova i njene emigracije na Jutjub, Cenzolovka donosi pregled emisija koje su slično prolazile širom sveta. I pokušava da odgovori na pitanje – zašto satira često prva zasmeta, nekad i više od informative koja nije u skladu sa idejama državnih vlasti.
Isti naslov, isti tekst, ista poruka. Koliko ste puta videli identičan sadržaj na više različitih portala? Naročito u vreme političkih kriza, različiti prorežimski mediji koordinisano prenose potpuno iste sadržaje kako bi pojačali političku poruku. U nameri da bolje razumemo kako funkcioniše makar jedan deo prorežimske „hobotnice”, Cenzolovka je na uzorku od 50 senzacionalističkih tekstova ispratila njihovo širenje od velikih ka manjim i lokalnim portalima. Ko su glavni akteri u orkestriranim kampanjama?
Najgledanija emisija subotnjeg udarnog termina Nove S, „24 minuta sa Zoranom Kesićem”, skinuta je sa programa. Dok trinaest sezona, stalno mesto među najgledanijim programima i milionski pregledi na Jutjubu jasno dokazuju uspeh, u cajtnotu priprema nove sezone, novi vlasnik – portugalski Alpac Capital – smatra da je emisija skupa, a njen komercijalni učinak marginalan. Ekipa emisije najavljuje da će emitovanje nastaviti na Jutjubu, a u četvrtak u 19 sati biće održan protest podrške u Beogradu. Cenzolovka je o ukidanju emisije i planovima za budućnost razgovarala sa jednim od njenih osnivača i scenaristom Viktorom Markovićem.
Najnoviji navodi o špijuniranju studenata softverom Pegazus pokazuju da vlast sve otvorenije koristi najinvazivnije tehnologije nadzora, dok istrage ranijih napada na novinare i aktiviste stoje u mestu, kaže za Cenzolovku novinar BIRN-a Aleksa Tešić. Upozorava da je jedan od ciljeva takvog nadzora otkrivanje i zastrašivanje novinarskih izvora, ali i prikupljanje informacija o političkim protivnicima vlasti, naročito u osetljivom predizbornom periodu.
Umesto odgovora na pitanje da li se vodi postupak zbog transparenta „Pravac Potočari” iznad kojeg je bila i zastava sa likom osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića na večitom derbiju, novinar N1 Predrag Popović dobio je tabloidnu hajku - njegov mejl upućen Višem javnom tužilaštvu (VJT) je, od reči do reči, završio u prorežimskim tabloidima i iskorišćen za njegovo targetiranje. I dok VJT ćuti o tome kako je novinarska prepiska dospela u tablode i hoće li utvrditi ko je za to odgovoran, Popović za Cenzolovku navodi da ovaj slučaj pokazuje da institucijama u Srbiji ne treba verovati jer nemaju integritet.
Hrvatska novinarka Barbara Matejčić više od dve decenije istražuje teme ljudskih prava, nasilja i odgovornosti institucija, a njeno višegodišnje istraživanje fotografija egzekucije dvojice zarobljenika u Brčkom preraslo je u nagrađivanu priču i knjigu „Ubijanje za fotografiju”. U razgovoru za Cenzolovku govori o etici ratnog izveštavanja, granici između javnog interesa i eksploatacije nasilja, odgovornosti novinara i fotografa, kao i o tome zašto dobro novinarstvo mora da insistira na činjenicama čak i kada su neprijatne.
Porota u Valeti, devet godina posle ubistva Dafne Karuane Galicije, oslobodila je biznismena Jorgena Feneka optužbi da je naručio zločin. Presuda je izazvala oštre reakcije njene porodice i međunarodnih novinarskih organizacija, dok generalni tužilac Malte priprema žalbu koja bi mogla da otvori put ponovnom suđenju.
Ministarstvo informisanja poziva na konsultacije o medijskim sadržajima koji nedostaju, a nijedan od 219 medijskih projekata koje je to isto ministarstvo 2025. sufinansiralo nije se bavio korupcijom, organizovanim kriminalom, kontrolom rada institucija. Najveći deo novca ide za priče o nacionalnom identitetu, tradiciji, jubilejima i kulturnom nasleđu
Brojne novinarske ekipe su ponovo mogle da vide samo da dve grupe od po četvoro članova Saveta REM-a nisu ni blizu dogovora o predsedniku nakon što su se puna dva sata trudile da istaknu kako je taj izbor izuzetno važan i da do njega što pre treba doći
Iznenada, bez objašnjenja, sa ekrana pojedinih korisnika SBB-a i Yettela nestali su N1 i Nova S. Korisnici sumnjaju da je čitava akcija koju Yettel reklamira kao „pilot-projekat“ u okviru kojeg se pretplata umanjuje za 300 dinara pokrenuta samo da bi se pred izbore smanjila vidljivost najvećih nezavisnih medija u zemlji
Dok su novinari danima izveštavali iz Deliblatske peščare, u teškim, stresnim, ponekad opasnim uslovima, beogradsko Više javno tužilaštvo najavilo je procesuiranje onih koji šire „lažne vesti" i „izazivaju paniku" – bez ikakvog objašnjenja šta ova najava podrazumeva. Tako nejasna, mogla je biti shvaćena i kao zastrašivanje svih onih koji kritički govore o reakciji države na požare. Pojedini novinari su je ignorisali, ali je bilo i onih kojima nije bilo nimalo prijatno
Član Upravnog odbora RTS-a Predrag Azdejković kaže da će UO poštovati stav Ministarstva informisanja, prema kojem članovi kojima su istekli mandati mogu da nastave da rade do imenovanja novih. Advokati Šabić i Konstatinović trvrde da mišljenje Ministarstva ne može da produži mandate članovima UO.
Brisel u slučaju kupovine medija Junajted grupe mora da reaguje brzo, efikasno i jasno. Ako smatra da je sve ovo dozvoljeno, neka to potvrdi. Ako smatra da nije i da takve poteze treba zaustaviti, mora to brzo i nedvosmisleno da pokaže. Kako god da odluče Brisel i Luksemburg, potrebno je da to učine što pre, kaže za Cenzolovku profesor Fakulteta društvenih nauka u Ljubljani Marko Milosavljević, koji upozorava da članice EU mogu postati produžena ruka stranog režima
Posle skoro dve godine nepostojanja Saveta REM-a, sada se stvara vakuum u kom Savet postoji, ali i dalje ne može efektivno da radi. Očekuje se redovna sednica u septembru, ali u ovom trenutku osam članova Saveta nisu bliži izboru predsednika nego tokom prethodna dva neuspela pokušaja. Za to vreme, čekaju stotine pritužbi na programe televizija, zahtevi medija za dozvole i drugi predmeti
Do 21. jula Džejson Ardej bio je najmlađi crni profesor na prestižnom Kembridžu: to zvanje stekao je pre četiri godine, u 37-oj. Kada je osvanuo članak u kojem se detaljno navode mesta na kojima je plagirao svoj doktorat, za zvezdu Kembridža sve se promenilo. Tokom sledeća 22 dana, u vodećim britanskim medijima pojavilo se 249 napisa o njemu. Otkaz je dao 5. avgusta, da bi devet dana kasnije izvršio samoubistvo.
Omladinske redakcije su mesto gde mladi ne samo da izveštavaju sa terena, već i uređuju tekstove vršnjaka, brinu o logistici i troškovima. Za novinare na početku karijere, pogotovo u vremenu krize, veliki je izazov da obezbede neophodna sredstva za rad svog medija. Prema iskustvima omladinskih redakcija sa kojima je Cenzolovka razgovarala – Youth Vibes, Zoomer i Pressing – ovi mediji nemaju poverenja u državne konkurse za projektno sufinansiranje, već opstaju zahvaljujući entuzijazmu i ponekim stranim fondovima.
Pored poznatih prijateljskih veza Aleksandra Vučića sa Mariom Vargasom, ocem novog vlasnika N1 i drugih nezavisnih medija, o političkoj pozadini kupovine N1 i Nove S govori i pismo Ministarstva informisanja, koje napada regulatora u Luksemburgu, teško optužuje i vređa ove dve televizije. U Sloveniji ovaj posao vide kao politički, iza koga stoje Vučićevi interesi, te strahuju zbog njegovog i ruskog uticaja
Reporteri bez granica pozivaju EU da prestane da zatvara oči pred stanjem medijskih sloboda u Srbiji, državi kandidatu za članstvo u EU, podsećajući da je to jedina zemlja u EU i na Balkanu iz koje su novinari morali da odu zbog posla koji obavljaju.
Iz državnog ministarstva Vlade Luksemburga za Cenzolovku kažu da ono mora da odobri svaku promenu "kontrole nad kompanijom od strane njenih akcionara", te da promena koja je sprovedena bez njihovog odobrenja može dovesti do "postupka za izricanje sankcija"
Ukoliko smogne snage da konačno skloni ovu vlast, srpsko društvo čeka važna debata o tome kakve medije generalno želi i koju ulogu u novom sistemu namerava da dodeli javnom servisu. Očigledno je da ovaj današnji ne ispunjava svoju osnovnu funkciju – da informiše, dok se o ostale dve, da obrazuje i zabavi, može diskutovati
Luksemburški regulator ALIA za Cenzolovku pojašnjava da za nadležnu službu Vlade Luksemburga donosi ocenu koja podrazumeva uticaj na medijski pluralizam i uređivačku nezavisnost. Šta ako Luksemburg na kraju ne odobri prodaju medija u kojima su već smenjeni direktori? Nema objašnjenja zašto se toliko žuri u poslu koji mora biti potpuno transparentan
Sada će režim, osim ako se ne desi neko čudo, imati četiri televizije sa nacionalnim dozvolama, stotine lokalnih, sve nacionalne novine i radio-stanice, armiju botova na mrežama i nekoliko čitanih portala. Mi za informisanje imamo Fejsbuk, Instagram i malo Tik-toka, plus poneki još uvek živi istraživački ili lokalni medij. Pa, ako neko hoće da čestita…
