Više od četiri godine traje postupak za pretnje smrću Veranu Matiću, predsedniku Komisije za istraživanje ubistava novinara, za koje je okrivljen izvesni Momir Vještica iz Novog Sada. Matić je juče prvi put pozvan na glavni pretres u tom postupku i prvi put je, od podnošenja krivične prijave početkom 2016. godine, saznao da tužilaštvo i sud nešto rade u tom predmetu.
Podnosilac prijave, advokat Nemanja Aleksić podozreva da tužilaštvo neće reagovati na moguće izazivanje netrpeljivosti prema vernicima SPC „jer je pod kontrolom ljudi iz Demokratske stranke i baš ga briga za većinsko pravoslavno stanovništvo“. Pripremamo novu epizodu i nije na meni da govorim o reakcijama gledalaca na staru epizodu, bile one pozitivne ili negativne, kaže Zoran Kesić
Sveprisutne lažne vesti jesu vrhunski društveni izazov našeg doba, kao i trajna boljka našeg mozga. Ali šta ako one postanu zgodni izgovor za – cenzuru? Da li to cenzurom svega što etiketiramo kao babarogu lažnih vesti zapravo cenzurišemo i sve što se ne uklapa u dominantni politički, ideološki (neoliberalni) i ekonomski (kapitalistički) narativ? I da li to belosvetskim i domaćim autokratama omogućujemo da pod krinkom borbe protiv dezinformacija progone svaku kritičku misao ili istraživački uradak?
O ubistvu novinara Jana Kucijaka, koji je istraživao pronevere javnog novca i mafijaše sa političkim vezama, za Cenzolovku govori Peter Bardi, urednik portala za koji je Kucijak radio
U tekstu koji su objavili Evropski novinarski centar i ugledni američki portal Poynter ističe se način na koji su sajt Cenzolovka i Slavko Ćuruvija fondacija reagovali tokom epidemije koronavirusa i kako su našli način da pomognu lokalnim medijima, čiji je opstanak sve ugroženiji
Pojavljuje se jedna problematična i nekritička praksa brisanja i zabranjivanja ama baš svega što (čak i fiktivno) zamiriše, zavonja ili zabazdi na nekakvu društvenu nepravdu i nejednakost. U liberalnim medijima poput Njujork tajmsa i mnogih drugih, ova kultura za opasnu i zloslutnu nuspojavu ima gušenje svakog slobodnog dijaloga, te razmene drugačijeg i uopšte kritičkog mišljenja
Iz tzv. Specijalnog suda za organizovani kriminal kažu da će „vrlo uskoro“ biti zakazan pretres u procesu optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Advokat Slobodan Ružić očekuje da neće biti izvođenja novih dokaza pošto već postoji mnoštvo činjenica koje ukazuju na to ko je organizovao i izvršio ovaj zločin
Novinarka KRIK-a Bojana Pavlović, koja je snimila sina predsednika Srbije Danila Vučića u društvu huligana, smatra da je zataškavanje ovog slučaja od strane tužilaštva vidljivo na primeru sigurnosnih kamera, za koje kažu da ne postoje na licu mesta, iako su se ona uverila u suprotno. Kao i po tome što su iz njene izjave izbačeni su delovi u kojima govori kako se osećala ugroženo
Vlada Srbije u tehničkom mandatu nema kapacitet za rešavanje finansijskih problema u RTV, pa će pokrajinski javni servis morati da sačeka formiranje nove vlade i potom usvajanje novog rebalansa budžeta, kazao je za Cenzolovku državni sekretar Ministarstva kulture i informisanje u tehničkom mandatu Aleksandar Gajović
Apelacioni sud u obrazloženju rešenja navodi mnoštvo pitanja na koja će tzv. Specijalni sudi u procesu četvorici optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije morati da odgovori tokom ponovljenog procesa. Istovremeno, ne uvažava predlog tužioca da sam otvori pretres
Prvostepeno suđenje obeleženo kontroverznim odlukama sudskog veća, pretilo se svedocima i onima koji su slučaj istraživali, pa će verovatno i novo suđenje isto tako biti ispolitizovano i problematično, kaže Skot Grifin, zamenik direktora Instituta
Nije jasno zašto je Apelacionom sudu trebalo gotovo dva meseca da objavi odluku o ukidanju presude za ubistvo Slavka Ćuruvije. „Ovo je težak predmet jer protiv sebe imamo vrlo opasnu mrežu još uvek uticajnih ljudi iz Službe“, kaže za Cenzolovku advokat Slobodan Ružić
Generalni direktor RTV kaže za Cenzolovku da pokrajinski javni servis i Ministarstvo kulture i informisanja (i dalje) „traže rešenje“ za zahtev RTV o vraćanju 201 milion dinara koliko je toj kući uskraćeno prilikom rebalansa republičkog budžeta u aprilu ove godine
Odluka Apelacionog suda u Beogradu da povuče prvostepenu presudu predstavlja ogroman korak unazad kada su u pitanju medijske slobode u Srbiji i ohrabruje zločince, kaže Pavol Salaj iz Reportera bez granica za Cenzolovku
Ćerka ubijenog novinara i izdavača Slavka Ćuruvije, Jelena, izjavila je za Cenzolovku da je iznenađena odlukom Apelacionog suda u Beogradu i izrazila nadu da na ponovljenom suđenju, koje je Apelacioni sud, uz poništavanje prvostepene presude, naložio, optuženi neće biti oslobođeni.
„Apelaciono veće praktično kaže da je prvostepeni sud smandrljao presudu, a uvođenjem N. N. lica izašao je iz okvira optužnice, pri čemu nije to i objasnio. Čini mi se da bi zbog ovakvog obrazloženja sudije koje su potpisale prvostepenu presudu trebalo bar da se postide“, kaže za Cenzolovku Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara.
Tatjana Vojtehovski, autorka nekadašnje emisije „Život priča“, negirala je danas u tužilaštvu da je izvršila krivično delo povrede tajnosti podataka u emisiji koja je emitovana pre skoro četiri godine. Njen advokat Vladimir Todorić napominje da povredu tajnosti mogu da učine samo stranke u postupku i to ne mogu biti novinari
Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je prvostepenu presudu optuženima za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Svako danas živi unutar svog ličnog sveta i u kontaktu je samo sa svojom ličnom „istinom“. Tako propaganda postaje ne samo političko oruđe nego i deo iskonstruisane stvarnosti, realnost mimo parola i parada. Ono što je za jednu osobu propaganda, za drugu predstavlja celu istinu, smatra Nina L. Hruščova, unuka bivšeg sovjetskog lidera, koja je doktorirala na Prinstonu i predaje u Njujorku. Za Cenzolovku govori o medijima i propagandi, danas tako aktuelnoj, ne samo u odnosima Rusije i SAD
Upoznajte svet građana koji su zajedno sa istraživačkim novinarima kopali po dokumentima, intervjuisali izvore, frustrirali se i slavili tokom istraživanja – sve to na festivalu dokumentarnog filma Beldocs, na kome će biti prikazano pet filmova o najtežoj i najvažnijoj formi novinarstva
