Reporteri: U Srbiji predsednik novinare zove teroristima, a vlast se ponaša kao da već ima zakon o stranim agentima 
Evropska komisija zažmurila na stanje u medijima, pokušava da nagradi Srbiju otvaranjem klastera 
Nagrada za lojalnost: Prorežimskim medijima milioni od Ministarstva informisanja 
Da li nam uopšte treba javni servis i šta uraditi sa RTS-om nakon smene vlasti? 
Kritičko novinarstvo pod udarom: Ugrožavanje novinara sve raširenije i u demokratskim društvima 
Vladimir Ðukanović od novinara Radara Vuka Cvijića traži 1,1 milion dinara zbog objavljivanja službene beleške policijskog inspektora Slobodana Milenkovića, u kojoj se navodi da je poslanik SNS inspektoru nudio mito za zataškavanje slučaja Jovanjica. Sud je odbio da sasluša inspektora Slobodana Milenkovića
Najveće iznose u glavnom gradu Vojvodine dobili upravo mediji koji na lokalu izbegavaju da pišu kritički o vlastima, na čelu sa Novosadskom TV
Šta zapravo znači biti novinar ili novinarka danas u Srbiji, o tome šta sve stoji iza „samo jedne objave, samo jednog pitanja i samo jednog odlaska na teren“, o motivima za pisanje teksta kojim je dramatično upozorila na težak položaj odgovornih novinara i kvalitetnih medija, za Cenzolovku govori Vladimira Dorčova Valtner, urednica Storytellera
Istraživački dokumentarci u svetu odavno su izašli iz niše tradicionalnog novinarstva i zauzeli mesto na vodećim striming platformama. Izuzetno važne priče za građane, opsesija publike „true crimes” pričama, kvalitetna produkcija – objašnjavaju njihovu sve veću popularnost
Mediji u vlasništvu Vladana Stefanovića, kao i televizija Yu Eco i Fondacija Panonija, dobili su ukupno 152 miliona dinara (oko 1,3 miliona evra) na konkursima za sufinansiranje medijskih projekata koje je Grad Subotica raspisivao tokom poslednjih deset godina, pokazuje analiza Cenzolovke. Ova mala grupa medijskih izdavača je dobila više novca nego preostalih 70 podnosilaca medijskih projekata.
Dok u Srbiji nema ko da reaguje na skandalozne emisije TV Informer, jer Savet REM-a ne postoji, crnogorski AMU demonstrira kako odgovoran regulator treba da radi: „zamračio” je ovu tzv. televiziju zbog niza emisija u kojima podstiče na nasilje, netrpeljivost i diskriminaciju. Među njima je i video Centra za društvenu stabilnost, u kom je obnova nezavisnosti Crne Gore predstavljena kao bolest, izdaja i „izmišljena sloboda”. Istovremeno je kaznio crnogorske TV Prva i Adria sa po 10.000 evra
U Srbiji radio sluša 66,3 odsto građana, ali se vesti sa ovog medija retko analiziraju. Na radio-stanicama sa nacionalnom frekvencijom predstavnici vlasti se pojavljuju kao glavni akteri u više od 70 odsto vesti, dok se opozicija nije pojavila nijednom
Nakon što je vranjsko javno preduzeće Urbanizam i izgradnja nedavno ponovo poseklo kablove privatnog kablovskog operatera Jotel i bez interneta i televizije ostavilo oko 500 korisnika, Privredni sud u Leskovcu je doneo privremenu meru kojom im je zabranio dalju seču mreže i naložio da sve vrate u funkcionalno stanje. Direktor Jotela Dragan Ilić za Cenzolovku kaže da se gubitak meri u milionima dinara, a za godinu dana uništeno je više od pola infrastrukture u Vranju, uključujući i dvadesetak drvenih bandera u njihovom vlasništvu. Lokalni odbornici opozicije još od početka sumnjaju da je cilj da se Vranje ostavi u medijskom mraku uoči parlamentarnih izbora, budući da je Jotel među operaterima na lokalu koji u ponudi ima N1 i Novu S.
Presuda po kojoj Slavko Ćuruvija fondacija treba da plati više od milion dinara odštete zbog povrede ugleda i časti osobama kojima se sudilo za ubistvo, veoma je jeziv razvoj događaja, koji bi mogao da utiče i na napore da se Slavkovo nasleđe, priča i iskustvo ne zaborave, u intervjuu za Cenzolovku kaže Nik Vilijams, službenik za politiku i kampanje organizacije Indeks cenzure (Index on Censorship).
Kvalifikovanje italijanskog političara Sandra Gocija kao „šiptarskog lobiste”, novinara Verana Matića kao „arhitekte obojene revolucije”, a organizacija civilnog društva kao „paralelnih centara moći bez odgovornosti” – samo su neki od delova tekstova u kojima je više medija, prema Savetu za štampu, prekršilo novinarski kodeks.
Na najnovijem konkursu za projektno sufinansiranje u Nišu, od dodeljenih 100 miliona dinara, četvrtinu je dobila firma INI Media za sajt nistv.rs. Ovo je firma koja stoji iza istoimenog prorežimskog kanala Niš TV, koji ni nema dozvolu za emitovanje, ali dobija novac od države. Odmah potom je TV Zona Plus, u vlasništvu sina Bratislava Gašića, koja je dobila 20 miliona dinara. Grad Niš je, inače, od 2015. godine do danas na konkursima podelio skoro 7 miliona evra medijima, od čega su najbolje prošli oni naklonjeni vlastima - za sedam najvećih otišlo je 2,5 puta više para nego za preostalih sto dobitnika ukupno.
Bivša ministarka poljoprivrede i bivša direktorka „Infrastrukture železnice” Jelena Tanasković danas je u iskazu po svojoj drugoj tužbi protiv KRIK-a rekla da ju je najviše pogodilo što čitaoci mogu da steknu utisak da je odgovorna za smrt 15 ljudi, nastradalih nakon pada nadstrešnice na zgradi Železničke stanice u Novom Sadu. Svoju odbranu iznela je i autorka teksta, novinarka i zamenica urednika KRIK-a Bojana Jovanović, koja navodi da je u pitanju još jedna SLAPP tužba i vid pritiska na njenu redakciju, jer u tužbi nije osporena istinitost navoda teksta.
U programima Pinka i Informera, na naslovnoj strani Srpskog telegrafa, prvim stranama Večernjih novosti i u tekstovima više tabloidnih portala – danima su se nizali komentari, prozivke i uvrede na račun Mile Pajić.
Došlo je do primetne promene u pristupu Evropske unije prema Srbiji, delimično zbog rastuće zabrinutosti za slobodu medija, vladavinu prava i nasilje nad novinarima i demonstrantima, i visoki zvaničnici EU otvorenije pokreću ova pitanja. Međutim, izraze zabrinutosti sada moraju da prate konkretne akcije, kaže za Cenzolovku Jelena Sesar iz Amnesti internešenala
Prema izveštajima o troškovima kampanje na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije, protiv naprednjaka, koji su milionima plaćali medije, ostale liste borile su se uglavnom nalepnicama, bedževima, upaljačima i olovkama
Nakon što je portal Raskrikavanje objavio da vlasnici Juronjuza kupuju N1, Novu S i još desetak regionalnih medija za 30 miliona evra, portugalski portal Expresso - koji je takođe imao uvid u finalnu verziju ugovora - donosi još detalja iz ovog dokumenta koji se tiču uređivačke nezavisnosti. Kako navode u članku, iako se kupac formalno obavezuje da će obezbediti i poštovati uređivačku nezavisnost, ne propisuje se nikakav praktičan mehanizam sprovođenja tih klauzula niti sankcije za njihovo kršenje. Nisu propisane ni procedure za imenovanje ili razrešenje direktora vesti, urednika ili novinara, navodi ovaj portugalski medij.
