Reporteri: U Srbiji predsednik novinare zove teroristima, a vlast se ponaša kao da već ima zakon o stranim agentima 
Evropska komisija zažmurila na stanje u medijima, pokušava da nagradi Srbiju otvaranjem klastera 
Nagrada za lojalnost: Prorežimskim medijima milioni od Ministarstva informisanja 
Da li nam uopšte treba javni servis i šta uraditi sa RTS-om nakon smene vlasti? 
Kritičko novinarstvo pod udarom: Ugrožavanje novinara sve raširenije i u demokratskim društvima 
Potpisane organizacije za slobodu medija i novinarske organizacije izražavaju punu solidarnost sa Slavko Ćuruvija fondacijom, kojoj je naloženo da plati više od milion dinara, odnosno 8.812 evra, na ime odštete u postupku zbog povrede časti i ugleda, koji su pokrenuli oslobođeni optužbi za ubistvo Slavka Ćuruvije, srpskog urednika i osnivača novina. Slavko Ćuruvija fondacija već godinama vodi borbu za pravdu zbog ubistva Ćuruvije, koji je 1999. godine likvidiran ispred svog stana u Beogradu.
Dok se u redakciji lokalnog slovačko-srpskog medija Storyteller krajem aprila održavala tribina o polarizaciji srpskog društva, ispred vrata su „slučajno“ stajali štandovi vladajuće Srpske napredne stranke. Za novinarke ovog nezavisnog manjinskog medija iz Kulpina to nije ni prvi, a kažu – verovatno ni poslednji pritisak koji doživljavaju. Ovo je njihova priča.
Danas je održano novo ročište u krivičnom postupku koji su protiv novinara KRIK-a pokrenuli sudija Apelacionog suda Dušanka Đorđević i njen suprug Aleksandar, zbog podataka objavljenih u bazi „Prosudi ko sudi”. Na današnjem ročištu je iskaz dala bivša novinarka ovog istraživačkog portala, Jelena Radivojević, koja je istakla da ova tužba predstavlja zastrašivanje i pritisak kako novinari ne bi pisali o njima.
Nekažnjivost za ubistva novinara u Srbiji je apsolutna, a kada civilno društvo reaguje na tu nepravdu, suočava se s pritiscima, izjavila je generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović danas u Tirani na međunarodnoj konferenciji „Jačanje novinarstva kao javnog dobra". Prema njenim rečima, upravo to pokazuje i nedavna presuda protiv Slavko Ćuruvija fondacije, kojoj joj je naloženo da plati više od milion dinara za odštetu i sudske troškove trojici bivših radnika RDB-a za povredu časti.
Za tri projekta o deci, zdravlju i kulturnim znamenitostima Beograda, Informer je iz beogradskog budžeta prošle godine dobio 10,5 miliona dinara (oko 90.000 evra). Pročešljali smo sadržaje objavljene u okviru tih projekata: ne samo da su tekstovi plaćeni milionima kratki, površni i banalni, već su u nekim slučajevima novinari „kraduckali“ rečenice i pasuse od drugih medija, ili iz svojih starijih tekstova, a za projekat o kulturnim znamenitostima Beograda (3,5 miliona dinara) čak i plagirali tekstove sa zvaničnog sajta Grada. Nisu bili ništa manje lenji ni kad je reč o zvanju sagovornika, pa su za neke tekstove jednostavno uzimali izjave iz drugih medija bez navođenja izvora.
„Pitanja od tako očiglednog javnog interesa moraju biti otvorena za preispitivanje”, ističe Evropski centar za štampu i medijske slobode povodom presude Slavko Ćuruvija fondaciji
"Fondacija koja traži pravdu za ubijenog novinara Slavka Ćuruviju osuđena je za klevetu i naloženo joj je da plati 8.800 evra osobama oslobođenim optužbi za njegovo ubistvo", kaže se u reagovanju Reportera bez granica, koji ističu da duboko žale zbog takve presude
Sudija Ljiljana Ilić je u prvostepenoj presudi zbog povrede ugleda i časti nekadašnjih radnika RDB Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka, kaznila Fondaciju sa 600.000 dinara odštete i 435.000 dinara za sudske troškove. Advokatica Kruna Savović navodi da je sud u obzir uzimao samo argumente tužilačke strane i nijedan argument Fondacije. Odšteta je dvostruko viša od onih koje se najčešće dosuđuju u postupcima protiv tabloida za povredu časti.
Od novinara koji su odbili da rade pod pritiscima Viktora Orbana, borbe Džulijana Asanža i Vikiliksa da otkriju istinu, do priča o fotografiji, propagandi, manipulacijama. Kako se novinari bore za medijske slobode, ko kontroliše informacije, a ko i kako reguliše onlajn prostor, neke su od tema dokumentaraca na festivalu Beldocs
TV prenosa sednica lokalnih skupština, koji obezbeđuju da građani imaju uvid u to kako se donose odluke u njihovo ime, u Užicu i Prijepolju više nema. Lokalne televizije koje su ih ranije prenosile, pošto su prodate firmi Informera i Aloa, više za to nisu zainteresovane
O položaju lokalnih medija i novinara govorilo se u Užicu na konferenciji EU Resurs centra za civilno društvo
Prorežimski mediji Informer, Srpski telegraf, Alo, Kurir i Večernje novosti, i sa njima povezani portali, tokom deset godina projektnog sufinansiranja dobili su za medijske projekte više od 2,8 miliona evra od lokalnih samouprava, Ministarstva informisanja i Pokrajinskog sekretarijata, pokazuje istraživanje Cenzolovke. Više od polovine iznosa otišlo je iz budžeta Grada Beograda - oko 1,5 miliona evra. Novcem koji je Grad šakom i kapom davao tabloidima, moglo je da se obezbedi 680.000 obroka za korisnike Narodne kuhinje, da se kupi tridesetak sanitetskih vozila, osam mamografa ili izgradi jedan manji vrtić.
Policija je prebila novinara Glasa Zaječara Miljka Stojanovića, ali je tužilaštvo odbacilo njegovu prijavu. Sada ga policija tereti za organizovanje protesta pošto je na Fejsbuku podelio najavu protesta. Njegov medij, Glas Zaječara, pred finansijskim je kolapsom, a pretnje postaju sve gore i opasnije. Više ne zna šta da radi, misli da je najbolje da se skloni
Bivša ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković dva puta tužila KRIK: prvi put zbog teksta o odbačenoj krivičnoj prijavi protiv nje, a drugi put zbog objavljivanja informacije o tome da ih je tužila. Novinarka Sofija Parojčić kaže da je više puta pokušavala da dobije Tanasković za izjavu i da se iz teksta vidi da je nisu ni za šta optužili
Srbija je na godišnjoj listi Svetskog indeksa medijskih sloboda Reportera bez granica ove godine zauzela mesto na kom nikad u istoriji nije bila – 104. od 180 država i teritorija. Za godinu dana pala je za osam mesta, a u poslednjih 10 godina za – 45. Srbija je ubedljivo najgora u regionu. Nisu ni zemlje u okruženju primer medijskih sloboda, ali nije lako biti gori od Srbije.
Jasno je da glavna odgovornost za istorijski pad Srbije na 104. mesto na ovogodišnjem Indeksu medijskih sloboda leži na predsedniku Aleksandru Vučiću. Da se rangira samo na osnovu političkog indikatora, Srbija bi bila na 151. mestu, kaže šef Biroa Reportera bez granica za EU i Balkan Pavol Salaj
