Skandalizovanje s predumišljajem

Zvanično, postojala su dva povoda za intervju. Protiv M. R. su tokom 2025. i 2026. godine podnete krivične prijave zbog nedozvoljene polne radnje i polnog uznemiravanja, nakon što je pokušao obljubu više maloletnih devojčica.

Osim toga, tu je i njegov muzički uradak Žig zveri, gde se seksualizuju maloletna lica i gde je obilje pornografskog sadržaja:  „Nema ni 18 godina, a voli da se treska“, „Vernici se mole bogu, a maloletnice Faraonu“, kao i „Nastavnice, izvadio je pitona nasred časa“.

Sve je bilo predvidivo

Nijedan od ovih povoda, naravno, nije dovoljan da bi se opravdalo medijsko prisustvo nekog ko je osumnjičen za pedofiliju: intervjuisanjem mu se daje prilika da se pravda pre završetka sudskog procesa i da reklamira svoje u najmanju ruku problematične pesme i spotove.

Od osobe takvog profila može se zapravo očekivati samo skandal, najviše nalik onom koji je svojevremeno izazvao Informer intervjuišući silovatelja.

M. R., istina, nije priznao krivično delo za koje se sumnjiči, ali su stihovi njegove pesme i sličan sadržaj njegovog Tik-tok naloga dovoljno rečiti. Šta bi potpisnik te poetike mogao da kaže u medijima?Da nije baš tako mislio? Da je priča o „pitonu” vaspitno-obrazovnog karaktera? Da su snimci njegovih razgovora s maloletnicama imali pedagošku namenu?

Kao što se moglo i pretpostaviti, Faraon je za sve okrivio roditelje koji ne vode računa šta im rade deca, a deca, devojčice pre svega, obraćaju mu se iz čista mira, pa im on izlazi u susret.

Sasvim predvidljivo, od neprihvatljivog sagovornika, dobili smo neprihvatljive tvrdnje kojima se dodatno seksualizuju deca i direktno opravdava pedofilija. Zbog svega toga, poziv na intervju može da se smatra samo skandalizovanjem s predumišljajem – smišljenom provokacijom provokacije radi. Što ne priliči ozbiljnom mediju, kakvim se Kurir uporno (i bez pokrića) predstavlja.

Mediji ne objavljuju dijagnoze

Taj i takav Kurir istog trenutka krenuo je s drugom vrstom kršenja profesionalnih standarda: gostu kojeg su sami pozvali i sami intervjuisali, u onlajn izdanju dali su bombastično naslovljenu „dijagnozu”: „On ima ozbiljan psihički problem”, „On je psihički bolestan”, navodi se u tekstu koji se najavljuje kao stručna analiza, a gde govore jedan psiholog, jedan detektiv i jedan desničarski aktivista.

Kao što su vrlo dobro znali šta M. R. može da im ispriča, urednici Kurira znaju i da mediji nisu tu da bi davali dijagnoze – čak i ako dijagnoza postoji, njeno objavljivanje smatra se ozbiljnim atakom na privatnost osobe o kojoj se izveštava, makar to bio i već osuđeni pedofil.

Još je gora stvar ukoliko se dijagnoza daje „na neviđeno”, na osnovu snimka jednog intervjua – ako bi to postala praksa, stručnjaci raznih profila imali bi puno pravo da kreiraju psihološke i medicinske profile svih ljudi koji se pojavljuju u medijima.

U međuvremenu, ugašeni su Faraonovi nalozi na društvenim mrežama, a pedofilija na internetu ponovo je postala tema. Kurir verovatno sebi pripisuje bar deo zasluga za to, ali zasluge, zapravo, nema. Umesto da se bave pojavom, fenomenom, dali su prostor osobi kojoj nije mesto u medijima, ako ni zbog čega drugog, ono da joj ne bi bila omogućena besplatna reklama. Umesto da posle toga „spuste loptu”, tog istog čoveka su, suprotno svim etičkim standardima, proglasili psihički bolesnim.

Sada je samo pitanje šta je sledeće i kakvi se sagovornici tek očekuju. Ubice, bivše robijaše, kriminalce, silovatelje i pedofile već smo imali, pa je teško očekivati da bi nešto moglo da nas iznenadi.