Red propagande, red rijalitija: REM pokušava da izbaci obavezu prikazivanja dečjeg, obrazovnog i kulturnog programa 
Članovi Saveta REM-a neprikosnoveni i nezavisni u kršenju zakona i neradu, nova ovlašćenja direktora tu ne mogu ništa da promene 
Gruhonjić: Ovo je najtraumatičnije iskustvo koje smo moja porodica i ja imali. Biće nam potrebna stručna pomoć da ga prevaziđemo 
Apelacioni sud osudio bivšeg predsednika Opštine Grocka Dragoljuba Simonovića zbog paljenja kuće novinara na četiri godine zatvora 
Dezintegracija javnosti preko TV dnevnika: Gledaoci žive u različitim simboličkim realnostima 
Doprinos REM-a podizanju opšteg kulturnog i obrazovnog nivoa građana je misaona imenica, kaže nekadašnja članica Saveta ovog tela Judita Popović. REM odbio predlog da produži javnu raspravu, koja je za 15 pravilnika trajala minimalnih 20 dana, što Tamara Filipović iz NUNS-a smatra bahatim zanemarivanjem javnog interesa i građana zbog kojih REM postoji
Nacrtom pravilnika REM-a nije predviđena obaveza televizija sa nacionalnom frekvencijom za dečji, naučno-obrazovni, dokumentarni, ni kulturno-umetnički program. Ukoliko se ovakav pravilnik usvoji to će biti legalizacija trenutnog stanja u medijima, smatraju sagovornice N1.
Obaveza televizija da petinu njihovog sadržaja čine dečji, naučno-obrazovni, dokumentarni i kulturno-umetnički program izbačena je u nacrtu Pravilnika REM-a, koji je do petka na javnoj raspravi. U praksi, to znači da bi Pink ili Hepi mogli da, neopterećeni pravilnicima, po ceo dan emituju samo rijaliti, uz ono što oni zovu zabavnim i informativnim programom
Sastanak sa predstavnicima RTS i RTV biće održan u ponedeljak, 29. aprila, saopšteno je iz Skupštine Srbije.
Odgovor RTS-a i RTV-a pokazuje da se javni servisi boje javnog dijaloga i sučeljavanja sa bilo kojim ko ima kritički odnos prema njihovom radu, smatra redovni profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski i dodaje da je kasno za konstruktivne razgovore neposredno pred izbore.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić smatra da se srpska medijska scena neće promeniti na bolje do izbora 2. juna i da javni medijski servisi, Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine, ne pokazuju znake da će poboljšati program u skladu sa zahtevima opozicije, piše danas Demostat.
Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) pozvao je danas medije u Srbiji da na godišnjice masovnih ubistava u beogradskoj OŠ "Vladislav Ribnikar" i u okolini Mladenovca, 3. i 4. maja zatamne ekrane, odnosno obustave radijski program u trajanju od jednog minuta.
Kompletan izveštaj o radu medija nije ugledao svetlost dana ni četiri meseca nakon izbora. Regulatorno telo za elektronske medije omogućava nacionalnim emiterima da zadrže licence, uprkos drastičnim slučajevima kršenja zakona i apsolutnoj dominaciji vlasti na svim televizijama. Srbija nazaduje po medijskim slobodama, pa je u izveštaju Reportera bez granica za 2023. godinu, čak za 11 mesta pala na 91, a najgore je rangirana u regionu. Hoće li se išta promeniti posle razmene znanja sa regulatorima u Azerbejdžanu i Turskoj, kojima se REM pohvalio?
Radio-televizija Srbije tražila je odlaganje sastanka sa poslanicima vladajuće partije i opozicije u okviru pregovora o izbornim uslovima.
Svedoci smo sveprisutnog botovanja, kako u komentarima na vesti u medijima, tako i na društvenim mrežama, što često dovodi do iskrivljavanja slike stvarnosti, te stoga nevladine organizacije predlažu donošenje antibot zakona, jer smatraju da je to jedini način da se ovoj praksi stane na put. Ljubomir Popović iz Građanskog preokreta kaže da je kod nas botovanje uzelo prilično maha, jer se ne radi više o nekoj neformalnoj grupi ili nepovezanim licima koja nekoga troluju, već je to organizovano od vladajuće partije koja plaća te ljude, "jer to je ogroman broj ljudi, zato je to uzelo maha i zato je potrebno da se to institucionalizuje i da se zaustavi jednom za sva vremena, ne samo za sad, jer otkud mi znamo da neka sledeća vlast neće preuzeti te mehanizme".
Regulatorno telo za elektronske medije odredilo je da javna rasprava povodom nacrta petnaest pravilnika, čije je donošenje u nadležnosti ovog tela, traje 20 dana, odnosno, od 5. do 25. aprila, što je prema zakonu minimalan period za njeno sprovođenje. Imajući u vidu da su ovi pravilnici od suštinkse važnosti za funkcionisanje elektronskih medija i da su brojne organizacije zainteresovanje za učestvovanje u javnoj raspravi, a da je rok za dostavljanje predloga izmena nacrta minimalan, tražimo da se on produži do 25. maja.
Iako su vlasti u Srbiji garantovale da će zakoni koje je usvojila prošle godine popraviti stanje u medijima, primena pokazuje drugačije. Umesto da se dobra rešenja novih zakona koriste, ona se u praksi zaobilaze. To pre svega važi za rešenja koja predviđa novi Zakon o javnom i informisanju i medijima, a koji ima mehanizme da sredstva za javno informisanje dobijaju profesioalni a ne podobni mediji.
Predsednik Ruskog demokratskog društva Pjotr Nikitin saopštio je da je Viši sud u Beogradu presudio u njegovu korist po tužbi koju je podneo protiv portala novosti.rs.
Novi Zakon o elektronskim medijima predviđa da REM sada ima direktora, istina sa gotovo istim nadležnostima kao i raniji izvršni direktor. Nismo videli profesionalizaciju unutar regulatora, kao što je bila ideja Medijske strategije, ali je jasno da članovi Saveta REM-a ostaju nedodirljivi, niko im se i dalje neće mešati u kršenje zakona i poslovnika, mogu da održavaju sednice kad hoće, da sopstveni rad i odluke drže daleko od javnosti...
Televizije Pink i Hepi otpisale su Srpskoj radikalnoj stranci dug od ukupno oko 100 miliona dinara. Dugovi koje stranke ostavljaju iza sebe u kampanjama nisu retkost, a istraživanje CINS-a pokazuje da uspostavljeni sistem finansiranja ne sprečava moguće zloupotrebe.
Izveštaj američkog Stejt departmenta o ljudskim pravima, objavljen danas, pokazuje da se u Srbiji stanje na tom planu tokom 2023. godine nije bitnije menjalo, odnosno ukazuje na ozbiljne probleme sa nezavisnošću pravosuđa, na korupciju u Vladi, i na ozbiljna ograničavanja slobode izražavanja i štampe.
Udruženje novinara Srbije (UNS), Strukovni sindikat Radio-televizije Srbije (RTS) i Sindikat novinara Srbije (SINOS) zatražili su danas, uoči 25. godišnjice bombardovanja zgrade RTS, da nalogodavci i neposredni izvršioci iz struktura NATO odgovaraju za taj ratni zločin.
Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) utvrdio je danas listu kandidata za jednog člana Upravnog odbora „Radio-televizije Srbije" (RTS) i jednog člana Upravnog odbora „Radio-televizije Vojvodina" (RTV) koji su ispunili sve uslove za prijavu na konkurs, objavljeno je na sajtu ovog regulatornog tela.
Gradsko veće Novog Pazara raspisalo je, ove godine, drugi javni poziv za sufinansiranje medijskih projekata.
Današnja opozicija i uopšte kritički nastrojena javnost s pravom ukazuju na činjenicu da su medijske slobode u Srbiji gotovo u potpunosti ugušene.
Republički geodetski zavod (RGZ) naveo je na društvenoj mreži “X” da je institucija koja je na meti mnogih, uključujući i glavnog urednika Danasa Dragoljuba Petrovića i novinara BIRN-a Radmila Markovića, koji “neumorno štite državne sindikate Nezavisnost i druge”.
Prezauzeti smo, tako u Republičkoj izbonoj komisiji odgovaraju na pitanje N1 zašto još nema izveštaja monitoringa komercijalnih televizija tokom kampanje za izbore 17. decembra. Sagovornici N1 kažu da se krije ono što je očigledno - da je vlast zloupotrebom nacionalnih frekvencija podizala rejting Srpske napredne stranke.
Za čuveno proročanstvo Tarabića koje kaže da će jednoga dana svi Srbi stati pod jednu šljivu, stručna lica za tarabe i Tarabiće kažu da je izmišljeno i da to nikada nećemo videti osim ako baš mi budemo oni koji su ostali pod šljivom, ali je u subotu uveče primećeno nešto što čak ni Tarabići nisu predvideli – cela redakcija Informera uspela je da stane u jednog predsednika i da se na tom toplom mestu zadrži puna tri sata.
