Istorijski sunovrat Srbije: 104. mesto na Svetskom indeksu medijskih sloboda, 45 niže nego 2016. 
Novinar Miljko Stojanović: Bojim se da ću biti prinuđen da tražim azil 
Prezir i mržnja prema novinarima N1: Sve je teže izveštavati sa skupova SNS 
Salaj: Srbija se sve više udaljava od Evrope, odgovornost za istorijski pad na Vučiću 
Novinarka KRIK-a: Nismo ni za šta optužili Jelenu Tanasković 
Od relativizacije dokaza do Ćacilenda Postupanje sa dokazima predstavlja suštinski problem za ocenu Poglavlja 23. Ne samo da porodica Ćuruvija i srpsko društvo nisu dočekali pravdu nego su postali svedoci da Srbija sve više liči na državu kakva je bila devedesetih godina, kada je ubijen novinar
Ugrožavanje istražitelja, curenje informacija Nereagovanje na ozbiljne informacije o životnoj ugroženosti policajca Kecmana predstavljaja najjasniji primera neispunjavanja Poglavlja 23. Takođe ako optuženi koji je u bekstvu nestaje, a sistem ne daje odgovor kako je do toga došlo, onda je reč i o mogućem curenju informacija. U kontekstu Poglavlja 23, to otvara pitanje integriteta bezbednosnih i pravosudnih institucija
Postupka je bio obeležen promenama iskaza, pretnjama i atmosferom straha. Evropski standardi zahtevaju da sud ozbiljno proceni rizik od uticaja na postupak
U istom stilu kao mediji pod kontrolom Miloševićevog režima, za koji smo mislili da je nemoguće ponoviti, nastavljaju oni koje kontroliše Vučić. U Informerovom prilogu o Željku Veljkoviću, bezočne gadosti prevazilaze čak i one iz devedesetih
11 April 2026 marks twenty-seven years since the unpunished murder of Slavko Ćuruvija, a prominent Serbian journalist and the publisher of Dnevni Telegraf and Evropljanin. As the Latin phrase goes, ‘Fiat justitia ruat caelum’: 'Let justice be done, though the heavens fall'. But what can we say when there is no justice and the sky has fallen on everyone in Serbia? We are living in a state of criminal anarchy and unprecedented violence.
Pre tačno 27 godina novinar i urednik "Dnevnog telegrafa" Slavko Ćuruvija ubijen je na ulazu zgrade u kojoj je živeo. Atentatu je prethodila besomučna kampanja koja je protiv njega vođena od strane tadašnjeg režima, koji se povezuje sa njegovom smrću. Do danas pravda nije zadovoljena. Pravde nema, ali zato napadana na medije i represije nad novinarima i medijima i te kako ima, toliko da Ćuruvijine kolege konstatuju - kao da su se vratile 90-te.
Na godišnjicu ubistva Ćuruvije, ponovo pozivamo državu Srbiju da ispuni svoju odgovornost da okonča nekažnjivost za ubistvo Ćuruvije. Istovremeno, vlast mora da preduzme koordinisane mere kako bi zaustavila ciklus nasilja nad novinarima u zemlji... Ukoliko vlasti ne budu delovale, snosiće značajnu odgovornost za bilo kakve buduće napade ili ubistva novinara, kaže se u proglasu 10 međunarodnih organizacija povodom obeležavanja godišnjice ubistva Slavka Ćuruvije, zločina zbog kojeg niko nije kažnjen
Cenzolovka detaljno analizira presudu Vrhovnog suda koja pokazuje kako je Apelacioni sud, prema oceni Vrhovnog, osporavao ključne izjave i dokaze netačnim citiranjem svedoka i protivrečnim argumentima. Time je napravljen teren za donošenje oslobađajuće presude za ubistvo Slavka Ćuruvije, koje se dogodilo na Uskrs 11. aprila 1999. godine, nakon što je ovog novinara danima pratilo 27 agenata Državne bezbednosti.
Partnerske organizacije Mehanizma za brzi odgovor u oblasti slobode medija i Platforme Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara u dvodnevnoj su misiji u Srbiji. Procenu trenutnog stanja slobode medija i bezbednosti novinara u Srbiji saopštiće kod spomen-obeležja ubijenom novinaru Slavku Ćuruviji.
Ubistvo Slavka Ćuruvije je državno političko ubistvo, kaže sudija Vrhovnog suda u penziji Radmila Dragičević Dičić. Policijski pukovnik u penziji Dragan Kecman: U slučaju ubistva Ćuruvije pronađen svaki dokaz, osim škorpiona iz kog je ubijen. Novinar Vuk Cvijić: Vučić je samo iskoristio nameru dobrih ljudi da reše ubistvo Ćuruvije. Tužiteljka Bojana Savović: Tužioci danas odustali od borbe da se pobedi mafija.
Dok ranije optuženi pa oslobođeni funkcioneri Službe traže nadoknadu za duševni bol zbog toga što su nazvani ubicama, zastupnica Fondacije Ćuruvija, koju su osnovala deca ubijenog novinara, traži da se tužbe odbace i tvrdi da njihova prava nisu povređena
Reporteri bez granica, međunarodna organizacija posvećena borbi za medijske slobode i ljudska prava sa sedištem u Parizu, podržali su Slavko Ćuruvija fondaciju pred sutrašnje suđenje po tužbama trojice ranije optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije
Glumica i ćerka ubijenog novinara Slavka Ćuruvije Jelena Ćuruvija izjavila je da će se, u slučaju svoga oca, boriti pravnim sredstvima dok je živa. Ona je u emisiji "Da sam ja neko" govorila o posledicama tog ubistva na život svoje porodice, ali i o ključnim porukama koje su, tokom vaspitanja, njoj i bratu usadili roditelji.
Ubistvo novinara Slavka Ćuruvije u Beogradu ni posle skoro tri decenije nije razrešeno.
Poslednje aktuelnosti vezane za slučaj ubistva Slavka Ćuruvije, koje su dovele u pitanje mnogo činjenica, donose još spornih detalja i novih pitanja u proces koji je i inače obeležen kontroverzama i, kako tvrde upućeni, opstrukcijama i skretanjima istrage i suđenja.
Opasno je i duboko uznemirava kada Vrhovni sud utvrdi ozbiljne propuste u oslobađajućoj presudi Apelacionog suda u procesu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. To nije samo borba porodice ili medijske zajednice, ona je važna i za građane. Kada pravda udari u zid, i javnost je uplašena, ističu sagovornici Cenzolovke iz međunarodnih organizacija koje godinama prate ovaj slučaj.
Komisija za istraživanje ubistava novinara podržava zahtev za utvrđivanje disciplinske odgovornosti troje aktivnih sudija Apelacionog suda - Dušanke Đorđević, Marka Jocića i Dragana Ćesarovića, zbog bitnih povreda krivičnog postupka prilikom donošenja oslobađajuće presude u slučaju teškog ubistva novinara Slavka Ćuruvije, što je utvđeno i presudom Vrhovnog suda.
Posle oslobađanja okrivljenih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, što je bila odluka Apelacionog suda, Vrhovni sud utvrdio je da tokom tog postupka tvrdnje svedoka ili nisu uzete u obzir ili su tumačene na način koji nije odgovarao činjenicama. To nije uticalo na samu presudu, odnosno na činjenicu da iz ugla Apelacionog suda okrivljeni nisu krivi za ubistvo. Iz tog razloga Jelena Ćuruvija, ćerka Slavka Ćuruvije, podnela je Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti odredbe kojom se onemogućava žalba u drugom stepenu, kao i disciplinske prijave protiv sudija koje su glasale za oslobađanje okrivljenih.
O inicijativi Ustavnom sudu kojom traži ocenu zakona koji onemogućava preispitivanje oslobađajuće presude Apelacionog suda za ubistvo njenog oca, i disciplinskim prijavama protiv sudija Apelacionog suda koji su povredili zakon, govori Jelena Ćuruvija
