Informer u maniru devedesetih: „Zlo je danas odvratnije i prostije. Videćemo da li i opasnije“

Na televiziji Informer emitovan je prilog u kome se na najbrutalniji način targetira i vređa novinar televizije Nova S Željko Veljković, zbog tvita u kome je napisao kako više nema novca od Evropske unije za Srbiju.

Autošovinista, antisrbin, izvršilac stranih agendi, blokaderski bezumnik, naziva Srbe zločincima, zarađuje na brutalnom vređanju srpskog naroda… samo su neke od uvreda koje je spikerka pročitala na TV Informer.

Čitav prilog je o tome kako se Veljković raduje što će Evropska unija Srbiji zamrznuti 1,5 milijardi evra, od kojih su, kako to odjednom naglašava Informer, inače redovni kritičar EU, trebale da budu izgrađene škole, vrtići i bolnice.

Informer usavršava kampanje iz devedesetih

Slavko Ćuruvija fondacija je u reakciji na Instagramu podsetila da se – 27 godina posle teksta „Ćuruvija dočekao bombe“, objavljenog u Politici ekspres i pročitan u Dnevniku RTS-a – na sličan način targetira Veljković.

U tom tekstu je Ćuruvija isto lažno optužen za izdaju zemlje i da se raduje bombardovanju Srbije od strane NATO pakta. Pet dana kasnije je ubijen.

U prilogu Informera, koji nastavlja i usavršava kampanje i targetiranje novinara i kritičara režima u duhu devedesetih, Veljković se predstavlja kao neko ko se raduje nesreći svoje zemlje.

Targetiranju Veljkovića na Informeru priključio se i ministar za javna ulaganja Darko Glišić, koji je nastavio u istom tonu sa onim što je spikerka pročitala. To je isti onaj ministar koji je na Pinku uživo apelovao na roditelje da ne upisuju decu na „blokaderske fakultete“, jer će im decu vratiti – u kovčegu, kao tragično stradalu devojku na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Veljković: Smetamo im zato što smo slobodni, a ne poslušni

Željko Veljković kaže za Cenzolovku da na ovakve stvari gleda kao na to da svako radi svoj posao.

„Oni svoj, ja svoj. I svako mora da bude svestan svoje odgovornosti. Ali poslovi kojima se bavimo polaze sa različitih polova i neizbežno se sudaraju u javnom prostoru. Njihov je posao da proizvode zlo, da štancaju laž, da šire propagandu. Njihovo je da budu poslušni. Naš posao zove se novinarstvo i u njemu nema mesta ni za šta od toga što oni rade. I zato smetamo kad zlo prepoznamo, laž razobličimo, propagandu razrušimo istinom. Smetamo zato što smo slobodni, a ne poslušni. Kažu mi da ne smem da oguglam na te napade, ali zapravo jesam. Zabrinem se tek onda kad vidim brigu ljudi oko sebe. Ali se ni tada ne povlačim, jer bih povlačenjem izgubio najvrednije za šta sam se u životu izborio, a to je sloboda“, kaže Veljković.

Šta misli o tome što je u targetiranju učestvovao i ministar Glišić?

„Taj ubski Kazanova… pa ne znam stvarno šta da kažem o tom organizmu, a da ostanem pristojan. Ne zbog toga što je rekao o meni, već zbog svega drugog što govori i radi, bolje da ostavimo da se time bavi sud“, navodi novinar Nove S.

Šta misli o podsećanju Slavko Ćuruvija fondacije na atmosferu pre ubistva novinara?

Veljković se slaže sa tom konstatacijom SĆF. Ovo jesu situacije, kako kaže, kada se ipak zabrine, bez obzira na to što je navikao na ovakve napade, jer to kažu ljudi koji su se na najstrašniji način suočili sa posledicama radikalskog targetiranja i ljudi kojima je ubistvo Slavka Ćuruvije bilo i lični gubitak.

„To poređenje je zastrašujuće, jer shvatiš da je zlo zapravo evoluiralo i eskaliralo i tako postalo nekako još gadnije, odvratnije, čak prostije, a videćemo da li je postalo i opasnije“, kaže on.

Službenici fabrike zla

Kako vidi navode da ovakva targetiranja dolaze posle njegovih često oštrih komentara?

„To bi zaista bilo pravdanje njihovih, u tekstove i priloge sklepanih zlonamernih misli na nivou – nosila je mini suknju i zato je silovana. Na stranu što za sebe ne mislim da sam oštar do nivoa neodmerenosti, moji su stavovi zasnovani na činjenicama koje uvek proveravam. A onda i dodatno proveravam kada su teme osetljive poput ratnih zločina. Ja u pola noći znam da ti nabrojim u kojim se presudama pominje Račak, u kojima Srebrenica, znam imena ljudi koji su osuđeni. I onda neki službenik fabrike zla napiše – optužio je sve Srbe da su ratni zločinci ili rekao je da su Srbi genocidan narod. Ne, to nikada nisam rekao“, ukazuje Veljković.

On najavljuje tužbe protiv Informera, ali i svih medija koji su preneli ovaj prilog o njemu.

„Podneću tužbe, svako mora da bude svestan svoje odgovornosti. I moram da priznam da mi je jedina satisfakcija kada u sudnici gledam kako se ti ljudi suočavaju sa sopstvenom odgovornošću. Neki su je svesni i kod njih često može da se vidi kako izgleda zlo kada se brani, pa izmišlja nove laži i to izgleda groteskno, ali takvi su mi čak svarljivi, to su ročišta kojih se i ne sećam“, kaže on.

On navodi da, međutim, pamti svako suđenje na kom tuženi na pitanje „Jeste li bar proverili naslov teksta koji vam je neko poslao da objavite?“  – spuste glavu i kažu da nisu.

„To su ljudi iz onih manjih ‘medija’ koji su u toj mašineriji zla zaduženi da samo prenesu, da pomognu da se zlo proširi i oni često posle do kraja ne umeju da odgovore ni na jedno pitanje, jer izgleda zaista misle da su ‘samo radili svoj posao’ i da taj posao nije ništa strašno i da nemaju odgovornost. E, pa imaju, zato mi ih nije žao ni kada se vidi da im je beskrajno neprijatno. Ali zaista ću se radovati onda kada se sa posledicama svog zla bude suočavao onaj ko sve ove godine tim zlom upravlja“, naglašava Veljković za Cenzolovku.