Ilustracija kreirana uz pomoć veštačke inteligencije
Stjepan Mimica, beogradski umetnik, akademski slikar i publicista, ostao je iznenađen kada je u nedelju na ekranu, umesto programa TV N1, video ogroman katanac koji pokazuje da je sadržaj zaključan i poruku:
„Pretplatite se na kanal pozivom na 19900.“
„Primetio sam da su nestali N1 i Nova S. Okrenuo sam broj koji sam video na ekranu. Rekli su da će proveriti i proverili su. Kažu: ’Dodelili smo vam drugi paket, bez N1 i bez još nekih programa, ali plaćaćete 300 dinara manje’. Rekao sam da mi, naravno, ne pada na pamet da na to pristanem i da je trebalo da me pitaju. Onda su rekli: dobro, nema problema, dajte nam vaš JMBG. Kazao sam – ne pada mi na pamet, nađite ga, verovatno postoji u ugovoru. Nego, smesta mi uključite te programe“, kaže Mimica za Cenzolovku.
Mimica kaže da je najmanje deceniju pretplatnik SBB-a. Činjenica da su se preko tog kablovskog operatera emitovale N1 i Nova S bila je za njega odlučujući faktor za dugogodišnju pretplatu.
Bez pitanja, bez obaveštenja
SBB kao pravno lice više ne postoji. Od 1. aprila 2025. pripojen je Yettelu, koji je njegov pravni sledbenik i pruža sve telekomunikacione usluge, dok je SBB ostao samo kao brend na tržištu.
Poznati umetnik živi u centralnoj beogradskoj opštini i veruje da su ova isključenja nasumična.
„Neko se buni, neko verovatno i ne ume da se buni dovoljno odlučno, i tako smanjuju broj ljudi kojima je dostupan N1“, kaže on.
Podvlači da pre ukidanja N1 i Nove S nije dobio nikakav mejl, telefonski poziv niti bilo kakav upit od Yettela.
„Ne, ništa. Oni su to na svoju ruku uradili, da se našalim, da mi učine uslugu i smanje mi račun za 300 dinara. Valjda je neko napravio računicu da će se određeni procenat ljudi pobuniti, a određeni neće — neće ni znati, ili neće biti odlučni, ili će ustuknuti pred pretnjom. Jer to jeste neka vrsta pretnje: ’dajte mi vaš matični broj’, tako sam to doživeo — znači, zabeležićemo vas. Naravno, oni imaju moj matični broj, ali to je psihološki prosto, verovatno isprobana stvar“.
Nikola Jovanović, HR konsultant, jedan je od pretplatnika Yettela. Na mreži Iks (X) objavio je pismo koje je dobio od Yettela, u kome mu se nudi modularan TV paket, nazvan „Yettel pilot-projekat“. Trebalo je, kako se navodi, da počne 28. avgusta.
„U okviru pilot-projekta, tvoja mesečna pretplata biće umanjena za 300 RSD u narednih 12 meseci. Istovremeno, lista kanala u tvom paketu biće izmenjena počev od 28. avgusta 2026. godine“, navodi se u pismu.
„Odmah sam kontaktirao Yettel i zatražio objašnjenje o tome koji će tačno kanali biti ukinuti. Iako pretpostavljam da je reč o kanalima N1 i Nova S, zvanično nisam dobio odgovor. Na moj post javili su se neki korisnici koji su rekli da su im ti kanali ukinuti nakon što su dobili isto ovakvo pismo“, kaže Nikola Jovanović za Cenzolovku.
Nikola Jovanović je Yettel kontaktirao putem mreže X, što je jedan od dva načina na koja se kompanija može kontaktirati.
Za medije na sajtu Yettel d.o.o. Beograd stoji posebna stavka „Korporativne komunikacije i odnosi s javnošću”, s napomenom da novinari i oni koji imaju pitanja u vezi s odnosima s javnošću treba da se obrate korporativnim komunikacijama, ali adrese na koju bi trebalo da pošaljemo upit – nema.
Yettelu smo se obratili telefonskim putem, preko korisničkog servisa u kojem smo objasnili zašto zovemo. Preusmereni smo na izvesnog zaposlenog koji nam je rekao:
„To je samo pilot, da su neki korisnici stavljeni u pilot i, naravno, mogu da sve vrate, ali mogu li da vas zamolim, budite kratko na vezi, preusmeriću vas direktno na tu liniju kolega i oni će vam tačno objasniti za taj modularni sistem rada za televiziju.”
To „budite kratko na vezi“ se pretvorilo u 20 minuta čekanja, posle čega je veza prekinuta.
U drugom pokušaju preusmerili su nas na mejl adresu SBB-a.
Jovan Ristić iz Udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva”, osvrćući se na mejl koji je stigao na adrese određenog broja korisnika, za Cenzolovku podvlači da komunikacija Yettela sa korisnicima mora biti precizna i blagovremena, što ovde nije slučaj: „Moraju da navedu šta ukidaju, šta menjaju i šta tačno znači to da će lista kanala biti izmenjena. Samo menjanje liste može da znači smanjenje broja kanala, a ovde nije navedeno koji su to kanali ukinuti. I to nisu tek tako neki TV kanali, nego vrlo konkretni.” Sve to, kaže, predstavlja promenu uslova ugovora koja nije u korist potrošača. „Ovako ne mogu da se menjaju uslovi ugovora. I u ovom slučaju potrošači imaju pravo na raskid ugovora. Ovako sročeno, nejasno je iskomunicirano i u najmanju ruku zbunjujuće. Drugo, ovo ne može da se radi na ovaj način. Ako primena počinje 28. avgusta, morali su da je najave najkasnije 28. jula, i to u pisanom obliku”, podvlači Ristić i dodaje: „To što oni nude povratak na stare uslove i staru cenu nije dovoljno da kažemo da je ovo obaveštenje jasno, šta tačno potrošač dobija, a šta gubi ako prihvati nešto što – kako stvari stoje – nije ni izabrao, već mu je nametnuto. On je morao biti pitan hoće li da učestvuje u tom projektu i da mu se jasno i precizno predoči šta se tačno menja u odnosu na ponudu koju je do tada imao, ako tu ponudu prihvati.” EFEKTIVA: OVAKO NE MOGU DA SE MENJAJU USLOVI UGOVORA
Smanjivanje vidljivosti počelo sa preuzimanjem
Sporan odnos Yettela prema dvema nezavisnim televizijama traje od preuzimanja SBB-a 1. aprila prošle godine. Tek tri meseca nakon akvizicije N1 i Nova S vratile su se u ponudu, ali samo u dva nova tarifna paketa – Net TV Basic i Net TV Premium.
Da li se sada kroz „pilot-projekat” ista dva kanala povlače u suprotnom smeru: bez najave, uz popust od 300 dinara?
Yettel za sada ne kaže javno po kom su ključu birani korisnici i koji su kanali tačno uklonjeni. Nije poznato ni koliko je korisnika obuhvaćeno pilotom.
Na mnogobrojne i vidljive upite koji danima stižu putem mreže Iks, kompanija ne odgovara. Očigledno joj ne smeta gubitak poverenja kod građana koji nisu spremni da poveruju da se vidljivost baš ove dve nezavisne televizije koje su godinama pod pritiskom vlasti smanjuje tek poslovnom odlukom.
A odgovor bi, posebno sada, uoči najavljenih izbora, morao biti javan.
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Milan Radonjić: Cilj kampanje protiv novinara koji su pisali o zvučnom oružju je strah
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.