Televizija Informer konkurisala za beogradsku dozvolu 
Lokalne vesti kao spanać – zdrave su ali ih izbegavamo 
Imperija „kruševačkog Berluskonija“: SNS-u dao milione za nekretninu, pokupovao više od 10 medija, a u biznis „ubacio“ i sina 
Srpsko oružje u Ukrajini: Ono što se od zapadnih medija ne može sakriti, za domaće se predstavlja – kao laž 
Novinarke sve više meta lažnih snimaka kreiranih pomoću veštačke inteligencije, među njima i pornografskih 
Činjenica da živimo u zemlji u kojoj institucije ne rade, ne podrazumeva pravo medija da sude i presuđuju, stavljaju na stub srama ili opraštaju, pa ni u slučaju optužbi protiv nekog ko radi na Pinku
Za manje od nedelju dana, u Srbiji je zabeleženo tri napada na prosvetne radnike. Jedan od njih je slučaj iz osnovne škole „Jovan Dučić“ na Novom Beogradu, u kojoj je majka učenika petog razreda pretukla nastavnicu biologije, nezadovoljna zbog ocene. Pojedini mediji su ubrzo nakon toga „otkrili“ identitet okrivljene. Ipak, kako objašnjavaju sagovornice Danasa, time samo štete detetu okrivljene.
Buntovnog karaktera i širokog srca. Tako je postala i ostala. Ni naša ni njihova. A njena uporna borba za sve skrajnute, bez pravog glasa, učinila ju je marginalcem i pre nego što se razbolela. Tamara Skrozza, u epizodi Sve po spisku.
„Đilasovi mediji“, „NATO opozicija“, „Šolakovi mediji“, „Đilasovi nasilnici“, „NATO Ponoš“, „Lažna elita“ – sve ovo je samo deo sintagmi koje su koristili mediji naklonjeni vlasti kako bi diskreditovali političke protivnike tokom izborne kampanje.
Mediji u Srbiji su grubo kršili Kodeks novinara i izveštavali neetično, neprofesionalno, nekvalitetnog i bez empatije o masovnim ubistvima 2023. u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", Malom Orašju i Duboni, ocenjeno je na tribini Saveta za štampu.
Kada govorimo o marginalizovanim grupama obično mislimo na dve ili tri grupe koje su nam tu pred očima i za koje je poznato, kao što su osobe sa invaliditetom, žene, nacionalne manjine, LGBT osobe… Ali gubimo iz vida dva aspekta. Prvi je da postoje brojne druge grupe čije stigmatizacije nismo ni svesni, a drugo, čak i kada su u pitanju ove grupe o kojima se često priča, nismo zapravo svesni na koje sve načine pojedinci u njima trpe stigmatizaciju, ističe novinarka Tamara Skroza, urednica Agencije FoNet i članica Saveta za štampu.
Posle više od nedelju dana, potraga za dvogodišnjom devojčicom iz Banjskog polja, je prekinuta. Ovu vest saopštio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, u četvrtak, 4. aprila na pres-konferenciji. Novinarka FoNeta i članica Saveta za štampu Tamara Skrozza za Mingl ističe da je Vučić time prekršio svoje ustavno ovlašćenje čime je, kako ističe, prekršio sve. Kako dodaje, tokom izveštavanja prethodnih 10 dana, nijedan medij u Srbiji nije poštovao Kodeks i načela koja su propisana Kodeksom, već su još jednom pali na testu, čime su zadovoljili glad čitalaca/gledalaca, što nije nikako smelo da se desi.
Savet za štampu pozvao je sve novinare i urednike da odmah prestanu sa "skandaloznim, senzacionalističim, uznemirujućim i sramotnim izveštavanjem" o smrti dvogodišnje Danke Ilić iz Bora, a Tamara Skroza, predstavnica NUNS u tom telu ocenjuje da su mediji u ovom slučaju prekršili sve što se moglo prekršiti.
Za Radio Goraždevac Tamara govori o kršenjima etičkog kodeksa novinara, medijskoj sceni, izveštavanju o situaciji na Kosovu i odgovornosti medija u sukovima na prostoru bivše Jugoslavije.
Sramotni su cinizam i arogancija kojim se Republički geodetski zavod danima obraća novinarima i građanima na Iksu. Posebnu pažnju privukao je jedan od najbesmislenijih zahteva koji su od neke državne institucije ikad dobili - autorizacija pitanja
Novinari ne treba odmah da prenesu svaku objavu roditelja na društvenim mrežama o tome da im je dete nestalo pre par sati, svakako ne pre razgovora sa njima i konsultacija sa policijom. Novinarima je u takvim slučajevima često teško da procene da li je veća šteta od objavljivanja ili od neobjavljivanja, ali moraju da budu svesni da se time ponekad može ugroziti i život deteta, kao i posledica po razvoj njegove ličnosti
Istraživanjem koje osmu godinu zaredom sprovodi monitoring Saveta za štampu, od 1. jula do 31. decembra prethodne godine detektovano je 4.141 tekst koji krši Kodeks novinara Srbije, a u nekim tekstovima nije prekršena samo jedna tačka već više njih istovremeno, dok težina prekršaja nije uvek bila jednaka.
Početkom februara Srbiju je potresla vest o oslobađajućoj presudi Apelacionog suda za okrivljene u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Naime, nakon 25 godina od ubistva, skoro devet godina od početka suđenja i dve osuđujuće prvostepene presude, Apelacioni sud je, u drugostepenom postupku, pravosnažno oslobodio okrivljene, nekadašnje pripadnike Državne bezbednosti.
Vučić je u predizbornoj kampanji očigledno odlučio da se obrati i publici koja mu najvećim delom verovatno nije naklonjena, kaže za Danas Perica Gunjić, glavni i odgovorni urednik Cenzolovke, odgovarajući na pitanje kako komentariše to što je Aleksandar Vučić posle sedam godina dao intervju za NIN.
Ovo nije smelo da se desi. Da je Srbija država kakva nije, na izveštavanje tabloida već je ranije trebalo da reaguje Ministarstvo informisanja. Sa stanovišta zakona i profesionalnih standarda, tabloidi nisu smeli da objavljuju delove privatnog videa Đorđa Miketića. TV Pink ni u snu nije smela da emituje pornografski snimak, niti da potom pusti razbesnele provladine analitičare
U danima kada se iščekuje konačna odluka Apelacionog suda u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije, tabloidi orkestirano signaliziraju da će jedna od učesnica rijalitija "Elita", koji se emituje na TV Pink, a koja je predstavljena kao njegaova rođaka "otrkiti istinu" o Slavku. To je skandalozno, jednoglasni su upućeni i tvrde da država u susret presudi pokušava da oblati ubijenog novinara.
U danima kada se iščekuje odluka Apelacionog suda u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije, sa adrese Pinka stiže elitno iznenađenje. U novi-stari rijaliti program "Elita“ ušla je Vesna Ćuruvija – predstavljena kao rođaka Slavka Ćuruvije. Tablodi najavljuju – otkriće istinu o Slavku. Regulatorna agencija ćuti kao i uvek.
Čemu feljtoni o Kostinom životu? To nije u javnom interesu, protivno je dostojanstvu žrtava (koje su raspoređene po gradskim grobljima, dok mi iz dan u dan čitamo šta njihov ubica čita, jede, izgovara), ne doprinosi kolektivnom izlečenju, vređa zauvek osakaćene porodice.
Krvlju opijenu, zločinima prezasićenu, nezainteresovanu kada je reč o običnim ubistvima, mediji su svoju publiku proteklih dana posluživali svim detaljima masakriranja Noe, ali su se sladostrasno obrušili i na Anu Nikolić, te nas pride standardno lagali i pravili budalama
Kako je Nikola Jokić gurnuo njen rodni Sombor u orbitu, o uticaju lokalnih medija na demokratske procese u društvu, o NUNS-u, Savetu za štampu, novinarskim podelama i razgovorima sa neistomišljenicima, profesionalnim i etičkim granicama, ženama u novinarstvu i izveštavanju o dva nedavna masakra, u Bermudskom trouglu, govori Tamara Skroza, zamenica glavnog i odgovornog urednika agencije Fonet
