Odakle voditeljki Dnevnika ideja da građani aplauzom u osam nagrađuju i RTS?
Reporteri bez granica: Da su kineski mediji slobodni, rizik od pandemije bio bi mnogo manji
Političari i krizna komunikacija tokom pandemije: Ne treba nam besna glava kuće nego strogi porodični lekar
Pandemija vs. infodemija: Šta je opasnije?
Mape za praćenje pandemije korona virusa
Uvredljive i okrutne poruke na društvenim mrežama potvrđuju koliko su predrasude o starima jake i duboko ukorenjene, a ponižavajući odnos prema njima, koji je uvek postojao, u vreme koronavirusa dodatno je naglašen. Zvaničnici, pravdajući to brigom, imputiraju starima da su odgovorni za ishod epidemije u Srbiji
Tokom poslednjih šest meseci prošle godine Kodeks novinara Srbije prekršen je u 5.057 tekstova, što je 17 odsto više u odnosu na 2018.
Titulu najneprofesionalnijeg štampanog medija ponovo je poneo Alo, slede Kurir, Srpski telegraf, Informer i Blic. Sve je više kršenja Kodeksa novinara, ukazali su predstavnici Saveta za štampu predstavljajući izveštaj šestomesečnog praćenja rada štampanih medija
Iako tržišni, sukob između Telekoma i Junajted medije mogao bi imati i te kakve posledice po građane Srbije, jer blizu 300.000 domaćinstava može biti uskraćeno za TV N1.
Zašto je ova priča drugačija, zašto je bilo koga iznenadila? Da li je sladostrasno opisivanje golgote male Monike veći greh od kampanja tabloida, kojima nije prvi put da se prosto naslađuju mukama otete i mučene dece? Medijsko razvlačenje žrtava koje su ostale u životu jeste svesno uništavanje njihove budućnosti, gaženje njihovog života, totalno uništenje jednog ljudskog bića
Ministarstvo kulture i informisanja Srbije je najavilo da će podneti prekršajne prijave protiv pojedinih medija zbog kršenja Zakona o javnom informisanju u slučaju izveštavanja o otmici maloletnice iz Niša.
Danima srpski tabiodi izveštavaju o slučaju otmice Monike Karimanović kršeći novinarski kodeks iznošenjem detalja iz istrage. Danas su pojedini otišli i korak dalje. Na naslovnim stranama Srpskog telegrafa i Informera objavljena je ispovest otmičara Ninoslava Jovanovića i detalji o tome šta je sve radio dvanaestogodišnjoj devojčici. Zbog nepofesionalnog izveštavanja i kršenja privatnosti maloletne žrtve, usledile su oštre reakcije javnosti.
Nakon što su provladini tabloidi Srpski telegraf i Informer, kao i sajt tabloida ALO u četvrtak su na naslovnim stranama objavili ispovest Ninoslava Jovanovića, višestruko osuđivanog silovatelja sada osumnjičenog za silovanje i zlostavljanje maloletnice M.K, oglasilo se Ministarstvo kulture i informisanja ocenom da takve naslovne strane pojedinih tabloida "predstavljaju samo dno medijskog nemorala i bestidnosti" i da su "pređene sve granice neljudskog postupanja u odnosu na interese maloletnog lica i njegovih roditelja, koji su već previše patili da bi im neki medijski lešinari bez skrupula i protivno zakonu kopali po vrućim ranama".
Prema informacijama do kojih je Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) došao istraživanjem, iz budžeta Republike Srbije u periodu od januara 2016. do 12. septembra 2019. godine izdvojeno je više od 1,3 milijarde dinara za potrebe marketinga, oglašavanja i štampanja. Koristi su imali oni bliski vlastima, od tabloida pa nadalje, ali i oni koji su u javnosti predstavljeni kao opozicija režimu.
Kakav efekat davanje prostora osuđenom silovatelju dece može da ima osim da „raspiri žeđ za nasiljem kod drugih ljudi da počine sličan zločin“, pita se članica Saveta za štampu Tamara Skrozza, koju ipak ne iznenađuje to što je Kurir to uradio, jer je u pitanju isti način izveštavanja koji tabloidi godinama neguju
Indeks održivosti medija niži je nego katastrofalno loše 1999. godine, što dovoljno govori o njihovom položaju, ocenjeno je na tribini u Kraljevu, koju LF nije dobio priliku da organizuje u sali Gradske uprave koju su tražili na korišćenje
U okviru kampanje "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama" o blokadi medija u Srbiji večeras u Kraljevu govore Tamara Skrozza, Danica Vučenić i Vesna Radojević.
Stepen napetosti, verbalnog nasilja i netolerancije je takav da više nikakvi medijski sadržaji tu ne mogu pomoći. Mediji i društvo se ogledaju jedni u drugima. Mi smo u tački u kojoj su mediji odradili svoje – aktivno su i vrlo prilježno učestvovali u stvaranju napetosti i netrpeljivosti, sejanju mržnje i prostakluka, potpirivanju agresije, i sada svi zajedno čekamo „rezultate“, ocenjuje Tamara Skrozza u intervju za Cenzolovku
Šta sme novinar danas da postavi kao pitanje i da li to ima veze sa zdravljem predsednika? Ko danas brani, a ko je nekada napadao?
Kodeks novinara Srbije je od jula do septembra ove godine prekršen u 2.286 tekstova koji su objavljeni u štampanim medijima u Srbiji. Na prvom mestu po broju prekršaja je list „Alo“, a slede „Kurir“, „Srpski Telegraf“ i „Informer“, rečeno je danas na tribini u Beogradu u okviru Dojče vele akademije.
Nakon višegodišnje prakse napada vlasti i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prorežimskih tabloida, prvenstveno Informera i TV Pink na profesionalni integritet novinara i urednika Radio-televizije Srbije, rukovodstvo javnog servisa je konačno odgovorilo saopštenjem.
Reći će neki, Kodeks je Kodeks, nema tu skretanja, konteksta ili okolnosti. Ali, kao članica Komisije za žalbe Saveta za štampu ranije nisam mogla, baš kao što ni sada ne mogu – da jednostavno zažmurim na okolnosti, na nešto što utiče, oblikuje, bitno određuje pravu meru MOGUĆNOSTI da mediji ostanu do kraja verni profesionalnim standardima, objašnjava Tamara Skrozza zašto je ostala uzdržana prilikom glasanja o tome da li su Kikindske prekršile Kodeks novinara.
Cilj vlasti je držati narod neinformisanim, pa je zato program na Hrvatskoj radio televiziji (HRT) red mise, red folklora, red recepata i red zaglupljivanja naroda spa centrima, rekla je u debati na otvaranju konferencije Sout East Europe Media Foruma (SEEMF) o odnosu politike i medija u Hrvatskoj, Zrinka Vrabec Mojzeš, novinarka Nacionala.
Možemo samo da se slikamo, skraćeno MSDSS, ime je podkasta čiji su autori Dušan Mašić, Tamara Skrozza, Bojana Maljević i Dule Nedeljković. Prva epizoda je na internetu, a autori najavljuju još zanimljivog sadržaja.
Novinarka Vremena i stalna saradnica Cenzolovke, Tamara Skrozza, ovogodišnja je dobitnica nagrade Fondacije Katarina Preradović, koja se dodeljuje za novinarsku hrabrost, izuzetnost i doslednost.
Send this to a friend
