Red propagande, red rijalitija: REM pokušava da izbaci obavezu prikazivanja dečjeg, obrazovnog i kulturnog programa 
Gruhonjić: Ovo je najtraumatičnije iskustvo koje smo moja porodica i ja imali. Biće nam potrebna stručna pomoć da ga prevaziđemo 
Dezintegracija javnosti preko TV dnevnika: Gledaoci žive u različitim simboličkim realnostima 
Članovi Saveta REM-a neprikosnoveni i nezavisni u kršenju zakona i neradu, nova ovlašćenja direktora tu ne mogu ništa da promene 
Preminuo Milivoje Miša Pantović 
Drastično kršenje prava na privatnost prilikom izveštavanja u medijama svakodnevno se dešava u desetinama slučajeva, što posledično ugrožava i fundamentalno pravo na dostojanstvo, rečeno je danas na tribini Saveta za štampu, posvećenoj poštovanja prava na privatnost osoba o kojima se izveštava u medijima.
Novinarka Tamara Skrozza imenovana je za zamenicu glavnog i odgovornog urednika Novinske agencije FoNet, odlukom direktora novinsko-izdavačkog društva FoNet Zorana Sekulića.
Konkurs za osmu Školu digitalnog novinarstva Slavko Ćuruvija fondacije otvoren je do 12. februara u ponoć. Škola će početi 25. marta i trajaće do 28. maja 2023. godine.
Tamara Skrozza nikog ne ostavlja ravnodušnim – ni one koji dele njene stavove i mišljenja, još manje one kojima smetaju njeni ljudski, moralni i profesionalni svetonazori.
Na manifestaciji “Dani Srđana Aleksića” u Banjaluci večeras su uručene i regionalne novinarske nagrade “Srđan Aleksić” novinarki iz Srbije Tamari Skrozzi, novinaru iz Hrvatske Viktoru Ivančiću i beogradskom istraživačkom portalu KRIK.
"Mrak na N1 i Nova S ilustrativno je pokazao kako bi izgledalo društvo bez kritičkih medija", kazala je novinarka Tamara Skroza. "Kada sam videla da nema programa, mislila sam da je neka tragedija, da je neko upao kod vas i nešto vam nažao učinio. Ali smo vrlo brzo shvatili da je u pitanju protest. I to je shvatljivo, jer ko zna šta se dešava sa frekvencijama, sa sukobom SBB i MTS, tom je bilo sve jasno", rekla je Skroza u emisiji Newsnight.
Dan posle 24 sata dugog protesta emitovanjem crnog ekrana preko kablovskih televijzija N1 i Nova S, bez ikakvog objašnjenja dok je protest trajao, javnost u Srbiji - makar onaj njen deo koji ima mogućnost da gleda programe te dve kuće - sabira utiske dana kada je, prema saopštenju te dve kuće, mogla da se vidi "samo jedna verzija događaja i vesti bez kritičkog glasa".
“Ukoliko nešto progovorite, kažete neku kritiku vlasti, odmah ćete biti raščerečeni, što na društvenim mrežama ili inboxima, što sa vrha države. Medijima u Srbiji onemogućeno je da rade”, kaže poznata beogradska novinarka Tamara Skrozza, jedna od dugogodišnjih borkinja za slobodno i nezavisno novinarstvo čiji je angažman prepoznat i izvan granica Srbije.
Dobitnici prve Regionalne novinarske nagrade “Srđan Aleksić“ su Tamara Skrozza u kategoriji „Za hrabrost“, Viktor Ivančić u kategoriji „Za doprinos zajednici“ i portal Krik u kategoriji “Za medije”, saopštili su danas organizatori nagrade.
Aktivisti i novinari Ilir Gaši, Vukašin Obradović, Tamara Skrozza i Antonela Riha podneli su Evropskom sudu za ljudska prava predstavku posle kampanja Pinka i Informera u kojima su označeni kao neprijatelji države i optuženi za pripremu atentata na Aleksandra Vučića i rušenje ustavnog poretka. Sud u Strazburu je smatrao da nisu iskoristili sva pravna sredstva, kao što su žalbe REM-u i pokretanje postupka zbog uvreda. Sutkinja Paulin Koskelo je izdvojila mišljenje, rekavši da je glasala za ovakvu odluku sa dosta oklevanja i da nije imala dovoljno informacija
Postalo je konačno jasno da u Savetu REM-a nema razloga da sedi niko osim predsednice Olivere Zekić, da su zakoni suvišni, da televizija Pink "poštuje sve zakonske i etičke norme" i da je upravo ova televizija "naučila ljude da tolerišu jedni druge", pa bi najjednosavnije bilo da Željko Mitrović dobije sve četiri nacionalne frekvencije koje su trenutno u opticaju. Mitrović je to sam i predložio
Novinarka Tamara Skrozza ovogodišnja je dobitnica Nagrade „Stanislav Staša Marinković“ koju dnevni list Danas dodeljuje povodom Dana lista.
Portal i dnevne novine Nova neprestano su na udaru funkcionera Srpske napredne stranke, ujedno i visokih državnih zvaničnika, predsednika Aleksandra Vučića i Ane Brnabić. Poslednji put su se na nas ostrvili zbog nekoliko pitanja na koja smo odgovor dobili od Zorane Mihajlović, ministarke rudarstva i energetike. Novinarka agencije FoNet i članica saveta za štampu, Tamara Skrozza, u izjavi za Novu ističe da je ovo sukob koji tinja unutar Srpske napredne stranke i tvrdi da je reč o diskriminaciji medija.
Bez trunke obzira, obraza i smisla, bez ikakve potrebe, osim ljudožderskog medijskog poriva, tabloidi su objavili fotografije tela Mateja Periša neposredno po izvlačenju iz reke. Kako je moguće da jedan novinar, jedno ljudsko biće dovede sebe u poziciju da kaže: „Slika raspadnutog tela? Ekstra! Puštaj!“?
Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i posvećena je ogromnoj snazi karaktera, predanosti prema novinarskom pozivu, empatiji i životu uz bolest. Tamara Skrozza, jedna od najnagrađivanijih novinarki u Srbiji čija je karijera ispisana borbom za poštovanje profesionalne etike, prvi put je u javnosti progovorila o borbi sa Parkinsonom koji joj je dijagnostifikovan 2018. godine. Tamarine reči iz ovog razgovora odzvanjaju snažno i treba da se slušaju pažljivo, jer imaju snagu da nas probude, osnaže i učine saosećajnijim ljudima.
Na koja se to pravila poziva REM analizirajući serijal „Decenija vlasti” na N1? Na ona u Zakonu o informisanju? Ona skarabudžena pred izbore? Ili na neka treća – za koja ne znamo? Kako se to tačno autorima dokumentarnih serijala zabranjuje da koriste „asocijativni niz”? U kom tekstu se objašnjava da se ne smeju upotrebljavati metafore? Ko je, s kojim autoritetom i kako tačno odredio kakvi bi trebalo da budu sagovornici u nekom medijskom prilogu? I kako je taj neko zamislio da prikrije posledice vlasti jednog čoveka?
Nije sporno što imamo još jedno “telo”, iako već postoje REM i ministarstvo nadležno za medije. Sporno je što će se 3. aprila uveče mnogi pozvati na privremenog regulatora ili na sumanute “dijaloge” na javnom servisu i samo na osnovu toga zaključiti da je učinjeno sve da se mediji bar pred izbore umiju i operu zube
Inđijski nezavisni medij – IN Medija za godinu dana postojanja ni jednom nije pozvan na događaj koji organizuje lokalna samouprava. Pored toga, nije svrstan u listu medija koji se može naći na zvaničnom sajtu opštine Inđija u odeljku o medijima, iako smo više puta zahtevali od šefa kabineta predsednika opštine Nemanje Milojevića da nam bar odgovori koji je razlog ignorisanja i diskriminacije. Niz mejlova, telefonskih i ličnih zahteva da se IN Medija uvrsti u mejling listu obaveštenja o događajima koje organizuje lokalna samouprava ostao je bez odgovora.
Interesovanje za izveštavanje o nasilju prema ženama poraslo je poslednjih godina, posebno otkako su obelodanjeni slučajevi zlostavljanja i silovanja za koje su optužene pojedine javne ličnosti u Srbiji. Pre samo 15-20 godina o takvim događajima pisalo se retko ili se uopšte nije pisalo, dok su oni danas na naslovnim stranama i tema su velikih rasprava u medijima i na društvenim mrežama.
Olivera Zekić je u pravu, snimci obezglavljenih tela zaista su edukativni, mada ne iz razloga koje je ona navela. Ovo ljude uznemirava i opominje, otvara im oči, ali ne u kontekstu borbe protiv kriminala, već u kontekstu stanja u kojem se nalaze mediji i dubine dna na kojem se trenutno nalaze
