Podkast: Tamara Skroza o polarizaciji informacija i javnog mnjenja i medijima kao oruđu političkih elita (VIDEO)

U najnovijem podkastu koji se bavi medijskom scenom i novinarskom etikom razgovarali smo sa zamenicom glavnog i odgovornog urednika agencije Fonet Tamarom Skrozom. 

Pored velikog broja nagrada Tamara je poznata kao neko ko nepogrešivo secira informacije i odvaja laži od istine, neka vrsta vododelnice da nas sačuva od svega onoga što truje medijski prostor. 

Za Radio Goraždevac Tamara govori o kršenjima etičkog kodeksa novinara, medijskoj sceni, izveštavanju o situaciji na Kosovu i odgovornosti medija u sukovima na prostoru bivše Jugoslavije.

Glavna i odgovorna urednica Foneta, ali i članica komisije za žalbe Saveta za štampu od osnivanja 2009. godine, Tamara Skroza naglasila je da se ogroman broj prekršaja etičkog kodeksa novinara beleži se već godinama, te da to nije ništa novo. Međutim, novo je  – šta će pretegnuti u datom trenutku i ko će biti šampion kršenja.

“Naši građani žive u takozvanim balonima gde se informišu samo iz izvora sa kojima se slažu. Onda imate polarizovano društvo, jedni se informišu iz jednih izvora drugi iz drugih. Ako čitate te novine, i jedne i druge, onda vam se čini kao da postoje dve paralelne realnosti. Vi, zapravo, ako čitate i jedne i druge ne znate koja je realnost prava. Prava istina je negde na sredini čini mi se, ali vi kao građanin ako čitate jedan deo tog spektra vi ste informisani samo o jednoj viziji sadašnjosti. Samim tim, ako ste informisani samo o jednoj viziji te sadašnjosti, vi niste dobro informisani, odnosno, totalno ste neinformisani. Ukoliko ste pogrešno informisani – to je mnogo gore nego ukoliko niste uopšte informisani. Jer ste ovako ubeđeni da nešto znate, a ovako ne znate ništa. Tako da ja mislim da su građani kod nas već tradicionalno loše informisani, gađani koji se informišu iz novina. A imam utisak da ovi koji se informišu iz televizija su još gore informisani nego ovi koji se informišu iz novina”, kaže za Radio Goraždevac Tamara Skroza.

Ona ističe da se niko ne bavi dugoročnim efektima medija kakve danas imamo i da je to velika opasnost. Ti mediji, prema rečima Tamare Skroze, formatiraju javno mnjenje, vrednostni sistem, utiču na našu percepciju sveta.

“Ukoliko imate medije koji su već 30 godina sredstvo političke borbe, polje na kome se sukobljavaju različite interesne grupe što ekonomske, političke, raznorazne geostrateške to prosto ostavlja trag na jednom društvu. Poslednjih 10 godina, mi imamo jednu metastazu te situacije koju smo imali ranije i koja ni ranije nije bila sjajna. Plašim se da posle i ovih 10 godina i posle tih 30 godina, sistematske zloupotrebe medija od različitih političkih, biznis, društvenih, kakvih god elita, mi ćemo imati jedan potpuno razoreni medijski sistem i plašim se potpuno razoreno društvo. Vi ne možete da imate normalno funkcionalno društvo ukoliko imate medije kakve mi danas imamo. Jer ti i takvi mediji formatiraju ljude koji čine ovo društvo, utiču na institucije koje bi trebalo da rade u ovom društvu. Svega toga neće biti vrlo brzo. Prosto će se osetiti posledica ovoga što mi danas imamo”, kaže Skroza.

“Mi imamo u fonetu emisiju “Kosinus” koja se bavi stanjem na Kosovu. Osam pitanja se uvek istih postavljaju dvojici sagovrnika. Mi muku mučimo da nađemo dva sagovornika svake nedelje iako smo otvoreni za sve moguće profesije. Prosto ljudi neće da pričaju. Tako da, ja mislim da vlada jedan totalni medijski mrak, medijska tmina, u tmini se nešto kao nazire, ali opet ne vidiš ništa”, zaključila je Skroza.

Zamenica glavnog i odgovornog urednika agencije Fonet smatra da građani u Srbiji nisu nikako informisani o Kosovu i da nemaju pojma kada je reč o Kosovu. Prema njenim rečima dobar deo građana uže Srbije nije ni bio na Kosovu i ne znaju kako izgleda život tamo, te da se kada je reč o kosovskim temama sve svede na na izjave zvaničnika i nema puno prostora za to da li ćemo im verovati ili ne.

“Obični ljudi se nešto pitaju samo kada se dogodi neki incident, kada bude neko pucanje, neko bude ranjen, budu neki nemiri, bude Banjska i to je to. Ne znamo ništa o svakodnevnici. Mnogi ljudi su se iznenadili što je ukinut dinar, oni su mislili da je dinar već odavno ukinut. To je stepen informisanosti građana Srbije o situaciji na Kosovu. Ne znaju koja se roba prodaje u prodavnicama, kako se ljudi snabdvaju, kako se leče, školuju, putuju. I Srbi i Albanci ne znaju ništa o tome, jer se time niko ne bavi. Mi smo što se tiče uže Srbije svedeni na informacije koje potiču iz zvaničnih kanala, izjave zvaničnika i to je to”, kaže Tamara Skroza.

Skroza smatra da postoji više razloga zbog čega je to tako.

“Jedan je što nemamo dovoljan broj relevantnih sagovornika koji mogu da nam prenesu situaciju. Sa druge, strane dovoljan broj novinara koji odlaze na Kosovu pa izveštavaju. Takvih novinara je malo, dvoje-troje ljudi znam koji putuju pa odande izveštavaju. Ima veliki broj tekstova koji se tiču života običnih ljudi ali su to tekstovi po portalima, ne na mejnstrim medijima, nisu na RTS-u u meri u kojoj bi trebalo da budu. Nisu na nacionalnim frekvencijama, u meri u kojoj bi trebalo da budu. Tako da kada stavimo sve to u kontekst, nema sagovornika, nema novinara koji se time bave, imamo samo izjave zvaničnika. Mi smo potpuno neinformisani i hajde što smo neinformisani, nego smo samim tim i vrlo lak plen za manipulaciju. Imam utisak da se javnim mnjenjem Srbije na dnevnom nivu manipuliše kada je u pitanju Kosovo u odnosu na to kako, kome, šta i kad odgovara. Tako se manipuliše ljudima i oni nemaju precizan stav o tome šta će biti ni šta treba da bude sa Kosovom. A čini mi se da i ljudi koji su relevantni izbegavaju da daju neke svoje stavove da se ne bi zaleteli. Da ne bi rekli nešto što neće biti baš dočekano sa osmehom na licu i onda je i od njih teško iscediti bilo šta”, izjavila je Tamara Skroza.

Zamenica glavnog i odgovornog urednika agencije Fonet kaže da i u svojoj redakciji imaju problema da pronađu sagovornike kada je u pitanju tema Kosova.

Kazala je da je u zavisnosti od toga kakva je trenutna moda i kakve su politički okolnosti takav je i narativ i to je ono polje manipulacije.

“Ukoliko se kontinuirano neko naziva ludakom (albanski političari) taj čovek, ta osoba, ta politička garnitura neće biti percipirana kao relevantna, nego kao prosto neprijateljska. Ukoliko vi sopstveni narod na Kosovu percipirate kao idealan prosto neće biti vidljivi, neće biti jasni problemi koje oni imaju. Sa jedne strane imamo idealizaciju, a sa druge stigmatizaciju ljudi na Kosovu, u zavisnosti kojoj etničkoj grupi pripadaju”, izjavila je za Radio Goraždevac Tamara Skroza.

Ona kaže da se seća početka ratova devedesetih, kao tadašnja dvadesetogodišnjakinja, i uloge medija u tim sukobima.

“Mediji su ti koji potpiruju vatru a vatra postoji i ona je neugašena jer malo-malo vidite da oživljavaju neke stvari iz prošlosti. Oživljava Račak, oživljavaju ta deca, oživljava pogrom. Malo-malo pa se nešto stavlja pod znakom pitanja, stvari se tumače na različite načine. Nikada nemate čistu situaciju, a kada je nemate, onda ste opet skloni manipulacijama. Dobra ste meta za manipulacije različitih elita i onda imamo mogućnost sukoba. Početkom devedesetih mediji su bili najodgovorniji za izbijanje sukoba. Bili su direktno oruđe političkih elita i bili su najodgovorniji. Narativ koji su mediji plasirali je narativ koji je uslovio ono što se desilo na ratištim. Prema tome i sada imamo ovu situaciju. Meni kao detetu iz te generacije potpuno je realno da se nesreća opet dogodi. Sve dok su mediji ti koji vraćaju stvari na prošlost, na neke narative koji su već uzrokovali nesreću moguća je nesreća ponovo”, kaže Skroza.

Naglasila je i da danas u novinarstvu ima sjajnih mladih ljudi, a da je posebno vezana za one u školi fondacije “Slavko Ćuruvija”, koja ima veoma kvalitetan sistem selekcije, što se vidi po sjajnim karijerama i nagradama onih koji su je završili.

“Mladi novinari su sjajni. Nema ih mnogo, ima ih malo. Vi na fakultetima imate hiperprodukciju kadrova ali ti kadrovi odlaze u PR, u neke srodne profesije. Ne ostaju u medijima jer u medijima nema novca. Odlaze u profesije u kojima ima više para. Jer zašto bi sad studirali tolike godine, mučili se, radili posao koji je izuzetno težak, koji cedi čoveka na svaki mogući način, kojim god segmentom novinarstva se bavite, i da za to imate novac koji nije preterano veliki. Ja sam za sve ove godine upoznala jednog čoveka koji se obogatio u novinarstvu i to je to. Mislim mi ostali živimo od danas do sutra, radimo hiljadu poslova, i posle penzije radimo, ne možemo od penzije da živimo. Tako da ljudi odlaze u druge poslove, malo je ljudi koji ostaju u novinarstvu”, kazala je Tamara Skroza za Radio Goraždevac.

Razgovor je snimljen 19.03.2024 godine