Nikad više korišćenja veštačke inteligencije među dobitnicima Pulicera: Pomaže u istraživanju, ali ne piše niti uređuje

Od pretraživanja mnoštva zapisnika institucija i prevođenja beležaka masovnog ubice napisanih na pseudoćirilici do sređivanja desetina hiljada dokumenata – za to su novinari, ovogodišnji dobitnici ili finalisti za Pulicerovu nagradu, koristili alate veštačke inteligencije (VI) pri izradi nagrađenih ili nominovanih priča.

Organizatori Pulicera, najpoznatije novinarske nagrade u Sjedinjenim Američkim Državama, od 2024. godine zahtevaju od kandidata u novinarskim kategorijama da napomenu da li su i na koji način koristili VI u radu na prijavljenim tekstovima. Ove godine je to uradilo rekordnih osam dobitnika i finalista.

Nieman Lab, sajt o novinarstvu koji je pokrenula Nieman fondacija na Univerzitetu Harvard, izdvojio je četiri primera nagrađenih ili nominovanih priča, opisujući kako su novinari za rad na njima koristili VI:

– novinari Volstrit džornala su istraživali propuste u upozoravanju na smrtonosne poplave u Teksasu;

– redakcija Minesota star tribjuna je dešifrovala i prevodila beleške masovnog ubice napisane nepoznatim pismom;

–  Asošijeted pres je analizirao hiljade dokumenata o američkoj ulozi u izgradnji kineskog sistema masovnog nadzora;

– novinari Njujork tajmsa su istraživali da li je Trampova naklonost prema kripto-industriji uticala na postupke američke Komisije za hartije od vrednosti i berze protiv kripto-kompanija.

Administratorka Pulicerovih nagrada Mardžori Miler naglasila je za Nieman Lab da postoji jasna razlika između poslova u kojima je upotreba VI u novinarskom radu primerena, poput prikupljanja i analize podataka, i onih u kojima nije, kao što je pisanje ili uređivanje novinarskog teksta.

Novinari će, kako je objasnila, morati da „garantuju i uvere” žiri da je prijavljeni rad proizveo čovek, čak i kada je VI korišćena kao pomoćno sredstvo.

Miler je najavila i da će od naredne godine uvesti pitanje o korišćenju VI i kod prijavljivanja knjiga, nakon nedavne kontroverze izazvane tvrdnjama da se u pojedinim nagrađenim književnim delima pojavio tekst navodno generisan veštačkom inteligencijom.

Pulicer dodeljuje nagrade za književnike (proza i poezija), kao i za pisce biografija, memoara i autobiografija, knjiga iz oblasti istorije i opšte publicistike. Svi će 2027. morati da prijave da li su koristili usluge VI.

Volstrit džornal: Ključni dokument među hiljadama stranica

Posle smrtonosnih poplava u okrugu Ker u Teksasu, novinari Volstrit džornala pokušali su da utvrde da li se slično događalo i ranije u ovoj oblasti. Odgovor se krio u mnoštvu zapisnika, dnevnih redova i transkripata sa sastanaka lokalne vlasti.

Redakcija je najpre napravila program koji je sa sajta okruga automatski preuzeo ove dokumente, kako novinari ne bi morali pojedinačno da ih otvaraju i preuzimaju.

Interni alat Volstrit džornala WSJPT, čije ime aludira na ChatGPT, od svake stranice je napravio kratak pregled. Novinari su, zatim, kombinovali različite VI alate sa jednostavnijim metodama obrade i pretrage teksta, kako bi pronašli delove koji se odnose na ranije poplave.

Džon Vest, novinar Volstrit džornala, rekao je za Nieman Lab da korišćenjem ovog alata ne uklanjaju potrebu da ljudi istražuju gomilu dokumenata – niti da bi to učinili i kad bi mogli – već da uz pomoć VI pokušavaju da razvrstaju gomilu tako da se najrelevantnije stvari nađu na samom vrhu.

Vest je pojasnio da su novinari pročitali svaki odeljak koji su alati veštačke inteligencije označili kao potencijalno relevantan, a potom i svaki relevantan dokument u celosti.

Tako su, u mnoštvu zapisnika, otkrili ključni dokument u vezi sa poplavama, sa sednice iz marta 2016. godine, kada je tadašnji šerif Rasti Hierholzer tražio da se, pored sistema koji šalje snimljene telefonske pozive, poruke i mejlove, postave i sirene na otvorenom. Ovo je predložio zato što tokom poplava 2015. godine neki ljudi nisu dobili telefonska upozorenja.

Novinari su otkrili i da njegov predlog tada nije sproveden.

Minesota star tribjun: Prevod pseudoćirilice

Posle masovne pucnjave u katoličkoj crkvi u Mineapolisu, gde je ubijeno dvoje dece, a više od 20 ljudi ranjeno, redakcija Minesota star tribjuna pronašla je Jutjub snimke žene koja je pucala. Na njima žena lista stotine stranica svojih beležaka, napisanih pismom koje novinari nisu mogli da prepoznaju.

Inženjerka redakcijske laboratorije za veštačku inteligenciju Dana Ćue (Chiueh) unosila je snimke ekrana na kojima se vide beleške u poslovnu verziju ChatGPT-a, koji je prepoznao pseudoćirilicu – način pisanja engleskih reči slovima koja liče na rusko pismo – i napravio početni prevod.

Urednik istraživačkog novinarstva ove redakcije Tom Šek je u tekstu za Poynter detaljnije opisao ovaj proces: Dana Ćue je u početku ručno zaustavljala snimak i pravila snimke ekrana svake stranice, a zatim je napisala program koji ih je automatski izdvajao iz video-snimaka. ChatGPT je tako napravio prvi prevod stotina stranica beležaka masovnog ubice.

Prevođenje, međutim, nije bilo ni potpuno automatsko ni pouzdano.

Šek je za Poynter naveo da je ChatGPT povremeno ponavljao ili pogrešno čitao reči jer nije mogao da razazna rukopis, pa su novinari unosili kvalitetnije slike i upozoravali ga da prethodni prevod nije tačan.

Alat je odbijao i da obradi pojedine zapise sa nasilnim, rasističkim i drugim problematičnim sadržajem, zbog čega su morali da prilagođavaju zahteve koje su mu zadavali, predstavljajući ih kao odlomke iz književne fikcije prijateljice koja je od ChatGPT-a tražila komentar.

Prevedene beleške zatim su unete u NotebookLM, alat zasnovan na Geminiju za rad sa dokumentima i beleškama. Redakcija je pomoću njega pretraživala imena, prethodne poslove ili i mesta koja je napadačica posećivala, poput prodavnica oružja i strelišta.

Ni stručnjaci nisu pregledali svaku od stotina prevedenih stranica.

Novinari su izdvajali odlomke važne za priču, koje su potom proverile dve ekspertkinje za ruski jezik.

Veći deo početnog prevoda bio je tačan, ali su uočene i važne greške. ChatGPT je na jednom mestu preveo da napadačica nikada nije imala „oca ili bliskog prijatelja ili člana porodice”, iako je zapravo napisala da nikada nije doživela „smrt bliskog prijatelja ili člana porodice“. Šek je upozorio da je takva greška mogla da dovede do pogrešnog zaključka o njenom porodičnom životu.

„Postoji razlog zbog kog VI pravi ove greške. Pored haluciniranja, prevodila je snimke ekrana iz video-snimaka na kojima se nalazio tekst pisan rukom, na stranom jeziku. Ljudi prevodioci bili su neophodni za dodatnu kontrolu”, naveo je Šek, dodajući da je redakcija proveravala tragove dobijene pomoću veštačke inteligencije tako što je razgovarala sa više od 50 ljudi, uz korišćenje sudskih dokumenata i podataka sa društvenih mreža.

Asošijeted pres: Pravljenje arhive dokumenata uz pomoć VI

Istraživanje Asošijeted presa, ove godine nagrađeno Pulicerom, o ulozi američkih tehnoloških kompanija u izgradnji kineskog sistema masovnog nadzora, trajalo je gotovo tri godine.

AP je posle osvajanja Pulicerove nagrade naveo da su novinari na više kontinenata istraživali kako su velike kompanije iz Silicijumske doline značajno pomogle u stvaranju ovog kineskog sistema, kojim se krše ljudska prava.

U posebnom tekstu o radu na ovom istraživanju, AP je objasnio da su novinari razgovarali sa više od sto izvora i pregledali desetine hiljada dokumenata. Među njima je bilo više od 20.000 procurelih internih mejlova i velika baza podataka kineske kompanije za nadzor Landasoft, hiljade stranica poverljivih državnih dokumenata, planova i finansijskih evidencija, stotine marketinških materijala i više od 4.000 ponuda u kineskim javnim nabavkama.

Garans Burk, istraživačka novinarka AP-a koja je radila na projektu, objasnila je za Nieman Lab da je veštačka inteligencija bila ključna da ta ogromna arhiva postane preglednija i pretraživa.

Novinari su od alata tražili da pronađu ugovore određenih kompanija, naprave kratke preglede državnih dokumenata, izdvoje imena ljudi i tehnologije za dalju proveru i prikupljene podatke organizuju u baze kojima su novinari mogli lakše da upravljaju.

Burk navodi da su VI alati pomogli novinarima da efikasnije pretraže i pregledaju veliki broj dokumenata, ali da nisu zamenili proces novinarskog rada i provere:

„Novinari su ručno pregledali dokumente pronađene pomoću veštačke inteligencije, nezavisno procenjivali tačnost sažetaka koje je generisala veštačka inteligencija i nisu citirali te sažetke.”

AP je otkrio da „tehnologija za nadzor – koju često proizvodi Silicijumska dolina i koja se, uprkos sankcijama, prodaje uz blagoslov američke vlade – širom sveta sve više prati kretanje građana koji nisu učinili ništa loše”.

Tako, navodi AP, u ruralnom delu Kine dom jedne porodice okružen je sigurnosnim kamerama koje upozoravaju vlasti svaki put kada pokušaju da odu u Peking kako bi se žalili na lokalne funkcionere; u blizini San Antonija vozač je zaustavljen u okviru tajnog programa američke Granične patrole, koja koristi čitače registarskih tablica kako bi pratila milione vozača i pritvarala one čije kretanje smatra sumnjivim; u Gazi tehnologija zasnovana na veštačkoj inteligenciji pomaže izraelskoj vojsci da odluči koga da ubije…

Njujork tajms: VI proverava rad novinara

Dok su pomenute tri redakcije koristile alate VI za pripremu materijala koji su potom ljudi proveravali, novinari Njujork tajmsa sami su preuzeli, pročitali i razvrstali više od 10.000 dokumenata, istražujući da li je naklonost Donalda Trampa prema kripto-valutama uticala na postupanje američke Komisije za hartije od vrednosti prema kripto-kompanijama, tokom njegovog drugog mandata.

Tek kada su novinari završili višemesečnu analizu materijala, upotrebili su veštačku inteligenciju da proveri da li su negde pogrešili.

Prema podacima koje je administratorka Pulicerovih nagrada Mardžori Miler iznela za Nieman Lab, materijal je obuhvatio hiljade saopštenja Komisije za hartije od vrednosti i berze i spise iz više od 700 postupaka pred saveznim sudovima.

Novinari su analizirali sve ove postupke i za svaki od njih utvrđivali da li se odnosi na kripto-industriju, koja ga je administracija pokrenula ili nasledila i kako je završen.

Posle novinarske analize, model GPT-5 dobio je dokumenta iz tih postupaka i detaljna pravila prema kojima su ih novinari već razvrstali. Njegove oznake upoređene su sa novinarskim, a kad god se nisu slagale, novinari su se vraćali originalnom dokumentu i ponovo ga čitali.

GPT-5 je ukazivao na mesta na kojima bi mogla da postoji greška u već završenom ljudskom radu.

Istraživanje Njujork tajmsa pokazalo je da je Komisija za hartije od vrednosti i berze, nakon Trampovog povratka u Belu kuću, ublažila postupanje u više od 60 odsto kripto-slučajeva koji su tada bili u toku. U nekima je tražila da se postupak pauzira, u drugima je pokušala da smanji kazne, a pojedine tužbe je potpuno odbacila.

U osam slučajeva iz kojih se Komisija povukla, tužene kompanije ili pojedinci imali su veze sa Trampom ili njegovom porodicom, uspostavljene pre okončanja postupka ili ubrzo potom.

Njujork tajms, međutim, nije pronašao dokaz da je Tramp vršio pritisak na Komisiju da pomogne određenim kompanijama, niti da su kompanije donacijama ili poslovnim vezama pokušale da utiču na postupke protiv njih. Sama Komisija odbacila je tvrdnje o političkom favorizovanju i navela da je promenila politiku iz pravnih razloga i zbog drugačijeg shvatanja svojih ovlašćenja prema kripto-industriji.