„Praznik demokratije” i medijska scena u Srbiji: Kako se vlast pripremila za izbore?

Parlamentarni izbori su najavljeni za 25. oktobar ove godine, tačno nedelju dana pre druge godišnjice pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici. Ovi izbori su kruna skoro dvogodišnjih protesta, budući da na njih izlaze i studenti sa svojom listom kandidata za poslanike.

Čini se da se vladajuća Srpska napredna stranka, međutim, dobro pripremila za ovu kampanju, makar kada je o medijima reč. Sa kakvom medijskom situacijom dočekujemo ove, verovatno najneizvesnije izbore u proteklih 14 godina?

REM bez predsednika – ograničene mogućnosti

Regulatorno telo za elektronske medije je ključna institucija za nadzor elektronskih medija, naročito tokom izborne kampanje. Novi Savet REM-a formiran je, posle višemesečne blokade, studentskih protesta ispred Radio-televizije Srbije i pritiska domaće javnosti i Evropske unije, ali i dalje nema predsednika.

Na prve tri dosadašnje konstitutivne sednice, gde su kandidati bili Miloš Garić i Dubravka Valić Nedeljković, niko nije dobio potrebnih šest glasova.

Četvrta konstitutivna sednica zakazana je za 22. septembar, samo nekoliko nedelja pre izbora. Na njoj bi Savet ponovo trebalo da pokuša da izabere predsednika.

A trenutak zbilja nije najbolji za ovakvu neizvesnost jer su stručne službe REM-a počele da rade i monitoring predizbornog programa 11 televizija – četiri programa RTS-a i RTV-a, kao i Pink, Prvu, B92, Happy, N1, Novu S i K1.

Međutim, prorežimske Informer TV i Kurir TV nisu među televizijama koje se sistematski prate, jer metodologija počiva na spisku iz 2023. godine, kada ovi kanali nisu postojali.

Još važnije, članica Saveta Dubravka Valić Nedeljković je upozorila da ovo telo, dok ne izabere predsednika, neće moći da reaguje na dnevnom nivou na eventualna kršenja etičkog kodeksa ili zakona. O prigovorima i utvrđenim kršenjima raspravljaće se tek nakon izbora prvog čoveka Saveta REM-a.

Rodoljub Šabić, član Saveta REM-a, za Cenzolovku ističe da smatra da je pitanje načina odlučivanja Saveta posebno važno uoči izbora.

„Ocene i odluke vrede kada su blagovremene i dostupne javnosti. Ako kasne ili su nedostupne, vrede malo ili ništa”, kaže Šabić za Cenzolovku.

„Provladina četvorka”, kako naziva Šabić jedan deo članova Saveta, prema njegovom mišljenju insistira na tome da Savet ne može da donosi odluke dok ne izabere predsednika i zamenika, dok ostali članovi Saveta smatraju da postoje mogućnosti da se o važnim pitanjima odlučuje i bez toga.

I on podseća na monitoring iz 2023. godine, za koji kaže da je ukazivao na neravnopravnost izborne kampanje i favorizovanje vlasti, ali da javnost nije na vreme dobila ni odluke Saveta ni kompletne rezultate monitoringa.

Posmatračka misija ODIHR-a je upravo posle tih parlamentarnih izbora 2023. godine ocenila da je REM bio pasivan u nadzoru medija tokom kampanje, dok su izbori u celini bili obeleženi pristrasnošću medija i značajnom prednošću vlasti.

Na lokalnim izborima 2024. godine situacija se ponovila – ODIHR je naveo da REM nije objavio svoj monitoring pre izbora i da je reagovao uglavnom tek na pritužbe, što je ostavljalo malo prostora za pravovremene korekcije eventualnih nepravilnosti.

Pred naredne izbore, dakle, nalazimo se u novoj-staroj pat poziciji – načelno imamo REM, Savet ovog tela postoji, ali kako telo još nema predsednika, regulatorno telo nije „dovoljno“ funkcionalno da bude stvarni sudija rada medija u najbitnijem trenutku – tokom kampanje.

Turbulencije na N1 i Novoj

U ovoj izbornoj godini desila se prelomna stvar u dosad nezavisnim medijima United Groupe: došao je novi vlasnik, a sa njim i brojne kontroverze i promene. Da će se to desiti bilo je jasno još prošle godine kada je OCCRP objavio snimak razgovora direktora UG Stena Milera i Vladimira Lučića iz Telekoma o tome kako da oslabe medije ove grupe u Srbiji.

Kompanija je svoj medijski biznis početkom godine prodala portugalskom Alpac Capitalu, kojim upravlja Pedro Vargas Santos David, čovek koga Vučić javno naziva prijateljem, a čiji je otac Mario David dugogodišnji savetnik Viktora Orbana. Novi vlasnik je preuzeo upravljanje ovim medijima iako regulatori, pre svega luksemburški, nisu dali sve neophodne dozvole. U međuvremenu je došlo i do upravljačkih i uredničkih promena: između ostalog, smenjen je dugogodišnji direktor vesti N1 Igor Božić, a na njegovo mesto je došao Branislav Šovljanski.

Uprkos tvrdnjama menadžmenta i uredništava da promena u radu neće biti, neke naznake o mogućim „novim vremenima“ su već tu. Emisije „24 minuta sa Zoranom Kesićem“ više neće biti na Novoj, desetoro novinara N1 javno je osudilo izjave Branislava Šovljanskog i optužilo ga za cenzuru i uređivačke pritiske – što je on demantovao – a u međuvremenu je došlo i do promena u menadžmentu Nove: smenjen je dosadašnji glavni urednik Mihailo Jovićević.

Profesorka Smiljana Milinkov, šefica Odseka za medijske studije na novosadskom Filozofskom fakultetu, smatra da promena vlasništva sama po sebi ne mora da znači promenu uređivačke politike, ali da je u ovom slučaju važno pratiti šta će se dešavati sa N1, Novom, Danasom, Radarom i drugim medijima.

„Medijski pluralizam ne mora nužno da zavisi od pitanja vlasništva jer imamo situaciju da postoje navodno različiti zvanični vlasnici, a da je uređivačka politika, pa samim tim i način na koji se uokviruje programski sadržaj, gotovo pa identičan”, kaže Milinkov za Cenzolovku.

Ona ipak smatra da postoji razlog za zabrinutost zbog brzine promena.

„Opravdan strah postoji jer mislim da je sve ubrzano da bi se i ti mediji upodobili za predizbornu kampanju“, kaže Milinkov, ali dodaje da očekuje da zaposleni u redakcijama neće pristati na promene koje bi urušile profesionalne standarde i poverenje publike.

Telekom i Yettel – gospodari kabla

Telekom Srbija, državni telekomunikacioni operater, u proteklih nekoliko meseci značajno se proširio na tržištu medija i telekomunikacija, a time proširio i prostor za propagandu u korist vlasti.

Dok je na jednom koloseku, kako se čulo iz razgovora Lučića i Milera, Telekom radio na slabljenju nezavisne konkurencije, na drugom koloseku je gomilao medije. Prethodnih godina su redovno kupovali kablovske operatere, prava za brojne sportske prenose i slične investicije, pa su tako u maju, u jednom danu, kupili i preuzeli čak sedam operatera iz cele Srbije.

Poslednjeg dana 2025. godine postali su većinski vlasnici kompanije Mondo INC, a time i novina i televizije Kurir.

Početkom ovog septembra Telekom se odlučio i na neobičnu darežljivost. Građanima su omogućili da preko antene besplatno gledaju tridesetak kablovskih televizijskih kanala iz paketa Arena plus.

Među tim kanalima našle su se i televizije Informer i Kurir TV, koje REM neće monitorisati.

Telekom je time, bez dozvole REM-a, ove kanale načinio dostupnim svima, i to su nazvali promotivnom akcijom kojom „žele da ispitaju interesovanje građana za novu uslugu“. Na isti način, pod obrazloženjem da im „izlazi u susret”, prošle godine Telekom je dao kablovski kanal i Niš TV, koja ima izrazito prorežimsku uređivačku politiku, zbog čega je prozvana „niškim Informerom”.

Član Saveta REM-a Rodoljub Šabić ocenio je prethodno da Telekom na ovaj način širi prostor za provladine medije.

U međuvremenu je Yettel pojedinim korisnicima iz svoje ponude uklonio televizije N1 i Novu S.

Kompanija je navela da je reč o pilot-projektu modularnih televizijskih paketa koji traje 12 meseci, uz 300 dinara nižu pretplatu za korisnike koji prihvate izmenjenu ponudu.

Tako se, baš u jeku pripreme za jedne od najvažnijih izbora u skorijoj istoriji Srbije, desilo da su pojedini kablovski TV kanali besplatno dostupni gotovo svim građanima, dok su drugi kanali nestajali iz paketa dela korisnika, koji te pakete plaćaju.

Lokalni mediji – kapilari propagande

Tokom poslednjih nekoliko meseci, značajno se promenila i vlasnička mapa velikog broja lokalnih medija van srpske prestonice.

Naime, vlasnik Informera Dragan J. Vučićević i vlasnik tabloida Alo Saša Blagojević krenuli su u kupovinu lokalnih medija širom zemlje uoči izbora – sve kroz svoju novu kompaniju Best Media Team.

Kupili su niz televizija: između ostalih  TV Lotel iz Loznice, RTV Santos iz Zrenjanina, RTV Bačka Palanka, TV V5 iz Valjeva, TV Priboj, TV 5 i TV Lav Plus iz Užica, RTV Golija iz Ivanjice, TV Kikinda iz Kikinde.

Saša Mirković iz Asocijacije nezavisnih elektronskih medija smatra za Cenzolovku da kupovina lokalnih medija od strane vlasnika tabloida dodatno smanjuje prostor za profesionalne i nezavisne medije na lokalu.

„To nam još jednom potvrđuje da medijski zakoni ostaju mrtvo slovo na papiru“, kaže Mirković.

On smatra da lokalne medije ne treba posmatrati kao manje važne samo zato što nisu nacionalni emiteri.

„Svaki medij je važan, a naročito tokom konstantne predizborne kampanje“, kaže Mirković.

Osim kroz prorežimske televizije, prorežimska propaganda se širi i kroz nove portale koje po gradovima u Srbiji pokreće Zaple Media Group, a čiji je urednik Gradimir Banković, saradnik prorežimskog Centra za društvenu stabilnost.

„Broj nezavisnih i profesionalnih medija je u toj meri smanjen da značaj njihovog opstanka proporcionalno raste sa brojem novonastalih prorežimskih medija“, naglašava Saša Mirković.

Prorežimska uređivačka politika na lokalu je već više od decenije garant finansiranja – kroz projektno sufinansiranje mediji naklonjeni vlastima su inkasirali stotine miliona iz lokalnih budžeta, dok su malobrojni kritički mediji dobijali mrvice.

Mirković smatra da je upravo to jedan od ključnih problema postojećeg sistema i da višegodišnja zloupotreba državne pomoći nesporno potpomaže prorežimskim vlasnicima da ostvare medijsku koncentraciju na lokalu. Upravo su vlasnici nacionalnih tabloida među onima koji su nagrađivani novcem iz budžeta.

Podaci Cenzolovke pokazuju da su za deset godina Informer, Srpski telegraf, Alo, Kurir i Večernje novosti, kao i sa njima povezani portali, preko projektnog sufinansiranja dobili najmanje 337,4 miliona dinara, odnosno više od 2,8 miliona evra. A čak ni to nije sve – među najvećim su dobitnicima novca putem javnih nabavki za oglašavanje.

Istovremeno, reč je o medijima koji su među najčešćim prekršiocima Kodeksa novinara Srbije.