Novinar BIRN-a Aleksa Tešić o dosad najvećem talasu digitalne špijunaže: Ovo je period kada pojačavaju nadzor

Studenti u blokadi su 2. septembra saopštili da je od početka ove godine najmanje 14 studenata, aktivista i opozicionih političara špijunirano preko mobilnih telefona. Na telefonu jedne studentkinje pronađen je Pegazus, jedan od najnaprednijih špijunskih softvera na svetu, koji izraelska kompanija NSO grupa prodaje državama. Za to se saznalo nakon što je u avgustu dvanaestoro njih dobilo na svojim ajfon uređajima poruku od kompanije Epl da su targetirani.

Share fondacija je ovaj slučaj nazvala „najširim zabeleženim talasom“ upotrebe ovakvih softvera u Srbiji, kao i prvim potvrđenim napadom Pegazusom u svetu ove godine. Softver može da čita poruke, gleda fotografije ili uključi mikrofon i kameru.

Studentkinja na čijem telefonu je Pegazus „završio“, Jelena Kontić, rekla je da „to izgleda kao da je vaš telefon u njihovim rukama“.  Kompromitovani su i podaci svih ljudi u telefonima studenata koji su se mogli naći u zajedničkim prepiskama.

Novinaru BIRN-a Aleksi Tešiću, koji godinama istražuje digitalnu špijunažu, ovaj slučaj je bio razlog za brigu više nego prethodni – ako ni zbog čega, prvenstveno zbog alata koji su po svemu sudeći korišćeni.

U intervjuu za Cenzolovku, Tešić govori o razmerama ovog najskorijeg navodnog napada, o tome zašto je opasniji od svih prethodnih, šta se dešavalo sa slučajevima špijuniranja novinara, o radu tužilaštva u njegovom iskustvu i o tome šta sve ovo znači za slobodu govora u Srbiji.

Cenzolovka: Da li ste iznenađeni najskorijim navodima o špijuniranju studenata?

Tešić: BIA je morala znati da će napadom na ajfon uređaje napraviti medijski skandal, jer Epl ima način da detektuje Pegazus i dostavi obaveštenje žrtvama. Oni špijunažom i onda reakcijom na studentsku konferenciju pokušavaju da normalizuju špijunažu i nadzor u zemlji i da ga relativizuju, pa i banalizuju. Ovo je politički vrlo osetljiv period i period kada pojačavaju nadzor. Nedavno je objavljeno da je pred lokalne izbore krajem 2023. godine Srbija iz Bugarske uvezla opremu za nadzor. Ne prezaju da koriste najinvazivnija sredstva, doduše, moguće je da će voditi malo više računa da ne budu otkriveni. Po njihovu žalost, digitalni svet i internet ostavlja zapis i gotovo sve se može otkriti.

Cenzolovka: Share fondacija je navela da je ovo najširi talas prisluškivanja u Srbiji dosad, kao i prva dokumentovana upotreba Pegazusa u svetu ove godine. Zašto mislite da se to dešava baš sada?

Tešić: Vrh vlasti želi sve da kontroliše, gotovo opsesivno – ta potreba se pojača pred svake izbore, a sada su izbori nikad neizvesniji. Jedan od efikasnih načina da dobijete uvid je nadzor i prisluškivanje putem raznih tehnologija. Od toga neko verovatno pravi izveštaje i dostavlja vrhu vlasti u vidu obaveštajnih beležaka, a na osnovu kojih se donose dalje odluke.

Cenzolovka: Koje su razlike, pored tehničkih, između ovih slučajeva i onih koje ste Vi otkrili u prethodnih nekoliko godina?

Tešić: Deluje mi da su raniji slučajevi služili više zastrašivanju i diskreditaciji, a ovi danas imaju konkretniji cilj – da saznaju planove Studentske liste kao glavnog protivnika režima. U difuznosti i transparentnosti donošenja odluka u okviru Studentske liste leži i mana targetiranog nadzora jer Studentska lista nije jedan čovek koji nosi listu, a transparentno odlučivanje obesmišljava svrhu nadzora, da sazna nešto što je tajno.

Cenzolovka: Prethodno ste otkrili i slučajeve špijuniranja novinara u Srbiji. Zašto mislite da su novinari targetirani i kakvu poruku to šalje medijskim radnicima u Srbiji?

Tešić: Mislim da je ova vlast zainteresovana za to ko su izvori novinara, jer će ih onda „eliminisati” – ne nužno novinare, već njihove izvore, a kada isečeš novinarima izvore informacija, onda si izvršio pritisak na novinarstvo i sveopšte slobode. Vlast ovo radi na razne načine, prvenstveno zatvaranjem institucija za javnost. Vlast špijunažom stavlja do znanja svima da novinari nisu sigurno mesto, da informacije novinara cure i da je generalno nesigurno obratiti im se, dojaviti i uzbuniti ih na nešto.

Cenzolovka: Šta ovo znači za slobodu govora u Srbiji, i kakvu budućnost očekujete u pogledu javnog, ali i privatnog komuniciranja u našoj zemlji?

Tešić: Ovo znači da treba još više da ističemo značaj slobode govora, i da je još više praktikujemo, a da za one razgovore za koje želimo da ostanu privatni uložimo dodatni trud. Ne možemo promeniti vlast koja se služi špijunažom i institucije koje to dozvoljavaju tako što ćemo reći da nam to smeta i da je nedozvoljeno – oni to i sami znaju. Tako da nam preostaje poznavanje sajber bezbednosti i generalno bezbednosnih praksi.

Cenzolovka: Da li ste Vi upoznati sa radom tužilaštva, da li ste i u jednom slučaju koji ste otkrili dobijali obaveštenja o tome dokle je istraga stigla?

Tešić: Istraga tapka u početnom mestu i verovatno čeka neka bolja vremena. Budući tužilac može slobodno na sto da doda i ove najnovije slučajeve prisluškivanja i procesuira sve zajedno. Tu se treba ugledati na primere iz Grčke, koja je pokrenula i privela kraju procedure špijunaže putem spajvera kakvi su Pegazus i Predator.

Napredna tehnologija i pitanje odgovornosti

Cenzolovka: Vi ste prethodno istraživali slučajeve u kojima su softveri ubačeni u telefone nakon fizičkog oduzimanja, a ovoga puta je u pitanju bilo daljinsko ubacivanje softvera Pegazus. Šta to govori o nivou dostupne tehnologije, ali i o finansijskom ulaganju u nju?

Tešić: Pegazus je definitvno mnogo skuplji i plaća se ili po broju zaražavanja ili fiksno, kao paket. Svakako nije jeftino i mislim da svakom napadu prethodi analiza onih koji „zaslužuju“ da budu napadnuti i na čijim telefonima veruju da će nešto važno otkriti. Opet, mislim da njima pare nisu problem kada je opstanak u pitanju. Zanimljivo je opet odakle se te pare povlače, a za ove svrhe mislim da im je odobren veliki budžet.

Cenzolovka: Koliko je dokaziva odgovornost u ovakvim slučajevima? Zvanično bi samo države trebale da imaju pristup ovakvim sistemima, da li je moguće da je pristup dobio još neko, nekim alternativnim metodama?

Tešić: Ne verujem da iko osim režima ima interes u tome da zna šta se članovi Studentske liste dopisuju i šta imaju u telefonu. Ovi podaci su bezvredni u rukama onog ko ne učestvuje u političkoj borbi u Srbiji. Odgovornost jeste itekako dokaziva, zavisno od tužilačke volje da stvari istera na čistac. Dakle, postoji prepiska naših bezbednosnih organa sa NSO grupom, pa verovatno postoji i neki server koji je uvezen u Srbiju. Postoje nalozi za plaćanje.

Cenzolovka: Prethodno su Vaša istraživanja imala neke posledice, barem u vidu reakcija organizacije Cellebrite. Šta sad očekujete, da li je moguća još neka reakcija, možda i međunarodne zajednice?

Tešić: Poglede treba uputiti ka EU, tamo već vidimo da njihove institucije i čelnici negoduju na dešavanja u Srbiji. Pegazus ima lošu reputaciju i Zapad nije blagonaklon prema ovoj vrsti digitalne špijunaže, oni su taj svoj stav utvrdili još 2021. godine. Ovo će se sigurno naći u njihovim izveštajima o stanju ljudskih prava u Srbiji, a da li će proizvesti i neke konkretne posledice, ostaje da se vidi.