„Ne postoji čarobno rešenje“: IFJ predstavio nalaze studije o nadzoru novinara

Studija „Sistemski nadzor novinara širom sveta“ dokumentuje pojavu nadzora u okviru profesije. Razmere problema su takve da ne postoji čarobno rešenje koje bi omogućilo da novinari budu potpuno zaštićeni.

U konferencijskoj sali 100. kongresa IFJ-a, zaključak je jasan: „kada se novinari nadziru, izvori nestaju, a javnost gubi pristup informacijama; čak je i sama percepcija da ste pod nadzorom dovoljna da promeni ponašanje“, objašnjava Samar Al Halal, autorka studije sprovedene za IFJ. Nadzor, dakle, predstavlja gotovo egzistencijalnu pretnju profesiji. Tim pre što, kako istraživačica ističe, postoji značajan disbalans moći između kompanija koje proizvode alate za nadzor i novinara. Zbog toga su mogućnosti da se ovaj fenomen dokaže i da se utvrdi odgovornost veoma ograničene. Studija preporučuje zagovaranje zaštitnog zakonodavnog okvira koji bi propisao uslove za upotrebu ovih alata, a naglašava i važnost podizanja svesti novinara o ovim pitanjima.

Metode i alati nadzora

Studija identifikuje četiri nivoa nadzora. Najpre, tu su komercijalni softveri (Pegasus, Predator i dr.) koji omogućavaju infiltraciju telefona „bez ičije intervencije“, kaže Samar Al Halal. Tada postaje moguće aktivirati mikrofone i kamere i pristupiti svemu što se nalazi u telefonu. Inženjerka objašnjava: „Ovo je najsavremeniji oblik nadzora; skup je i samo vlade mogu da ga priušte“, uglavnom radi borbe protiv terorizma. Ali u nekim slučajevima, ovi alati se zloupotrebljavaju za špijuniranje novinara.

Na kraju, analiza zasnovana na veštačkoj inteligenciji omogućava objedinjavanje svih dostupnih podataka o pojedincu kako bi se napravio profil. Analize mogu da se ažuriraju i prilagođavaju u skladu sa postupcima osobe koja se prati, „što u tom slučaju znači da ste pod nadzorom 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji“, sažima Samar Al Halal.

Dobre prakse

U svetlu ove pojave, ona iznosi nekoliko osnovnih dobrih praksi: nikada ne čuvati osetljive informacije na telefonu, prestati sa korišćenjem WhatsApp-a, razdvojiti poslovne i privatne naloge gde god je to moguće i redovno menjati lozinke… Samar Al Halal naglašava važnost podizanja svesti novinara o ovom pitanju: „uopšteno govoreći, oni zapravo ne razumeju kako nadzor funkcioniše“. Ukratko, treba da postupamo sa svešću da su elektronski uređaji stalno izloženi riziku da budu „hakovani“.

Iako ove mere pružaju određeni nivo zaštite, Samar Al Halal je izričita: pojedinačni napori da se problem drži pod kontrolom nisu dovoljni s obzirom na razmere situacije.

Ona poziva IFJ da lobira kod vlada i međunarodnih organizacija za uspostavljanje zaštitnog zakonodavnog okvira koji bi strogo regulisao upotrebu alata za nadzor.

Iz te perspektive, Jeremy Dear, spoljni ekspert IFJ-a, jasan je: između kampanje zagovaranja i programa obuke, „ovaj izveštaj će dovesti do brojnih daljih aktivnosti“.