Kome smeta časopis o lovu: I specijalizovani mediji u Srbiji na udaru politike

Kada je Slavoljub Dragišić 30. maja pozvao štampara da se dogovori oko slanja materijala za novi broj Predatora, lovačkog magazina čiji je on urednik, dobio je odgovor – ne može. 

„Posle milion štampanih primeraka i dugog poznanstva sa štamparom, pomislio sam da je šala“, kaže za Cenzolovku Dragišić, urednik lovačkog magazina dostupnog u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj.

Nalog za prekid saradnje, kako mu je rečeno, stigao je četiri dana ranije, ali njemu niko ništa nije javio, pa se tako našao u nemogućoj poziciji pred samo zaključenje broja.

Slavoljub kaže da „osnovano pretpostavlja“ da je saradnja raskinuta zbog političkih pritisaka kojima su bili izloženi vlasnici štamparije.

Predator je poslednjih godina uporno otvarao teme o zloupotrebama srpskog lova u svetu – od krađa u lovačkim savezima, preko pokušaja da se jedan trofej srndaća odgojen na farmi nedozvoljenim metodama proglasi navodnim svetskim prvakom, do onoga što urednik naziva „tihom privatizacijom lovišta od strane ljudi bliskih vrhu vlasti“.

Pod time misli na spor oko državnog zemljišta na Fruškoj gori i nekim od najboljih državnih lovišta koja se, kako tvrdi, bez naknade ustupaju privatnim firmama.

„Šta je možda prelilo čašu, ne znam“, kaže Dragišić.

„U igri su velike zloupotrebe koje smo otkrili i ozbiljni igrači iz drugih slučajeva poznatih javnosti, tako da je i atak na mene moguć“, dodaje urednik Predatora.

Junski broj je, uz nedelju dana zakašnjenja, ipak izašao, a za njim i julski. Magazin sada štampa subotička Rotografika.

Dragišić na kraju kaže da će Predator nastaviti izlazi, čak i ako bude morao da se štampa u inostranstvu.

Krupni interesi i mali mediji

Čini se da su do zaoštravanja društveno-političke situacije u Srbiji specijalizovani mediji postojali bez svakodnevnog pritiska kome su izložene neke od većih, poznatijih redakcija.

Marko Andrejić, glavni i odgovorni urednik specijalizovanog portala Biznis.rs, kaže da je to delimično privid.

„Manje smo izloženi jer ređe pokrivamo dnevnopolitičke teme koje su glavni okidač pritisaka“, kaže Andrejić. „Ali kada neki od specijalizovanih medija dotakne temu koja se ukršta sa krupnim interesima, pritisak zna da bude isti kao kod velikih.“ 

Andrejić kaže da nikada nisu imali direktno povlačenje oglašivača ni saradnika, ali da su se susretali sa nešto suptilnijim oblikom otpora: „zidom tišine“ institucija, kako ga on naziva, kada je tema neprijatna, i sa razlikom između tema koje se mogu otvoriti i onih koje se mogu i „zatvoriti“ – dovesti do kraja, sa svim imenima, ugovorima i brojkama.

Kao i Predator, i Biznis.rs primećuje isti obrazac – specijalizovani mediji mogu da rade sve što požele u svojim nišama, sve dok u tome ne odu predaleko, i ne dođu do nečega što se tiče moćnika.

A kako je funkcionisala specijalizovana štampa nekada?

Od stabilnosti do (ne)slobode

U davna doba bratstva i jedinstva, prema rečima profesora FPN u penziji i medijskog analitičara Radeta Veljanovskog, specijalizovani časopisi su imali mnogo sigurniju poziciju na tržištu nego danas. Svi mediji su bili državni, finansirani javnim sredstvima, što im je garantovalo opstanak. 

„Ako je takav specijalizovani medij uopšte mogao da bude osnovan na prvom mestu“, primećuje Veljanovski. „Nisu njima baš cvetale ruže, nisu bile velike plate, ali su novinari i mediji imali sigurniji opstanak nego danas“, kaže Veljanovski.

Specijalizovani mediji na prostoru bivše Jugoslavije imaju dugu tradiciju i dostizali su tiraže koji su danas gotovo nezamislivi. Lovačka štampa spada među najstarije: „Lovački glasnik“ pokrenut je još 1922, a posleratne „Lovačke novine“ su 1977. dostigle tiraž od čak 108.000 primeraka. Poređenja radi, današnji magazin „Predator“ ima tiraž od oko 10.000 primeraka i oko 4.000 pretplatnika – impresivno po današnjim parametrima, ali neuporedivo sa brojkama iz prošlosti.

Veliku publiku imala su i automobilska izdanja. „Moto revija“, glasilo Auto-moto saveza Jugoslavije, pojavila se 1959, dok je magazin „Automobil“ početkom devedesetih dostigao tiraž od oko 70.000 primeraka. Već 1992. prestao je da izlazi zbog rata i suženog tržišta, dok danas ista organizacija izdaje Auto Moto Reviju kao besplatno digitalno izdanje.

Važno mesto imala je i naučna i tehnološka štampa. Naučnopopularna „Galaksija“ pokrenuta je 1972, a kasnije su došla i izdanja posvećena računarima. Sredinom osamdesetih procenjivalo se da u Jugoslaviji postoji oko 150.000 vlasnika računara, što je stvorilo veliko tržište za ovakve časopise. Tada je pokrenut i „Svet kompjutera“, jedan od retkih specijalizovanih časopisa iz tog vremena koji i danas izlazi u okviru Politike.

Biila je razvijena i dečija i školska štampa, a popularni su bili i magazini namenjeni ženama. 

Za specijalizovane medije, međutim,  situacija je danas obrnuta. Mediji su slobodniji pri svom nastanku – iza njih ne mora da stoji neka politička struktura, ali nemaju ni stabilnost koju je nekadašnja specijalizovana štampa imala.

„Pošto smo započeli medijsku tranziciju, mediji više nisu državni i snalaze se na tržištu. Ali i kad se snalaze na tržištu, postoje određena pravila koja niko ne bi smeo da krši. Ako medij sve radi po zakonu, niko ne bi smeo da ga ugrozi time što će mu onemogućiti štampanje ili izlazak na tržište“, jasan je Rade Veljanovski.

I tu je, prema njegovom mišljenju, srž problema za ove medije u Srbiji danas: 

„Kod nas se to radi stihijski i nije još sve zaživelo po pravilima demokratskog sveta, pa se dešava da mediji budu ugroženi infrastrukturno, kada to ne bi smelo da se dešava“.

Slučaj „Predatora“ dobro ilustruje osetljivu poziciju u kojoj su specijalizovani mediji: kada se dogode pritisci na njih, te teme su mnogo manje „interesantne“ javnosti nego pritisci na velike i nacionalne medije.

Zbog toga se često o sličnim situacijama čuje samo u internim krugovima – to bi se desilo i ovde da urednik Predatora Slavoljub Dragišić nije podelio svoju priču sa prijateljima iz Radara, a oni potom upoznali širu javnost sa time što se desilo. 

Pitanje opstanka

Teško je precizno reći koliko danas ima specijalizovanih medija u Srbiji. 

U Agenciji za privredne registre upisano je blizu 940 štampanih medija, a kada se od toga izdvoje oni namenjeni specijalnoj, nišnoj publici (stručna glasila, poslovni časopisi, verska izdanja itd.), procenjuje se da postoji najmanje pedesetak takvih.

Uključe li se i specijalizovani portali, broj se meri stotinama, ali za njih ne postoji pouzdana zasebna evidencija.

Specijalizovana štampa u Srbiji, dakle, nije nestala, ali više nije masovna kakva je bila u Jugoslaviji. Nekadašnji tiraži od više desetina, pa i preko sto hiljada primeraka svedeni su uglavnom na nekoliko hiljada, dok se najveći deo novih specijalizovanih medija pokreće isključivo na internetu, pa je njihovu stvarnu čitanost teško izmeriti. 

Osim tiraža, promenila se i struktura današnjih izdanja. 

Današnji specijalizovani mediji uglavnom se obraćaju uskoj profesionalnoj ili potrošačkoj publici, a mnogi više ne mogu da opstanu samo od prodaje sadržaja. Zato često kombinuju štampu i portale sa konferencijama, sajmovima, edukacijama, katalozima, prodajom proizvoda, članarinama i reklamnim sadržajem.

Tržište se pritom deli na dve glavne grupe: dugovečne i prepoznatljive štampane brendove, poput „Sveta kompjutera“, „PC Pressa“, „SAT Plusa“ i „Predatora“, i brojne manje digitalne medije sa niskim troškovima, koji zavise od oglasa, internet pretrage, društvenih mreža ili organizacija koje ih finansiraju.

Istovremeno je sve teže povući jasnu granicu između novinarstva i promotivnog sadržaja. Mnogi specijalizovani portali izgledaju kao klasični redakcijski mediji, ali veliki deo sadržaja mogu činiti PR tekstovi, partnerske objave, katalozi i preporuke proizvoda. Zato sam broj takvih sajtova ne pokazuje koliko zapravo postoji profesionalnog specijalizovanog novinarstva, dok skriveni PR danas deluje prisutnije i vidljivije, posebno zbog društvenih mreža.

Ali kuda dalje?

Na pitanje kako izgleda budućnost specijalizovanih medija i novinara, odgovor se čini još nesigurnijim nego što je to slučaj kod ostalih medijskih radnika – a oni često ne znaju kako će njihov posao izgledati za par meseci.

Ipak, sagovornici Cenzolovke su optimistični.

Veljanovski podseća da potreba za ovakvim medijima ne nestaje.

„U svakom društvu, u svakoj javnoj sferi, postoji interesovanje za specijalizovane ili usmerene medije. Pitanje je samo kreativne, materijalne i finansijske sposobnosti onih koji te medije stvaraju, i odgovornosti onih iznad njih da im ne ugrožavaju rad“, jasan je on.

I urednici dele to uverenje.

Marko Andrejić sa portala Biznis.rs očekuje da će se, sa razvojem veštačke inteligencije, fokus medija sve više pomerati ka specijalizaciji i analitici – sadržaju koji se teže proizvodi, ali i teže osporava.

Urednik Predatora Slavoljub Dragišić veruje da će se, kako manipulacije savremenog doba budu rasle, ljudi ponovo okretati štampi, uz jedan uslov – da postoji društveno uređenje u kojem postoji pristojna sloboda medija, „jer apsolutne nema“.

„Ova situacija je potvrda pravog puta i uređivačke politike“, zaključuje Dragišić. „Bez obzira na povećanje troškova i neizvesnost.“

U tabeli je pregled postojećih, trenutno funkcionalnih specijalizovanih medija, raspoređenih po oblastima kojima se bave. Tu su stručni i namenski časopisi – oni koje čitaoci koriste da bi se obavestili ili obrazovali u određenoj oblasti, dok su opšteinformativna, tabloidna i zabavna izdanja izostavljena. 

Ukoliko primetite da neki medij fali na ovom spisku, pišite nam na redakcija@cenzolovka.rs.

Specijalizovani magazini koji izlaze u Srbiji

Naziv	Tema
LOV, RIBOLOV, PRIRODA
Predator	Lovačko-kinološki i ekološki magazin
Srbijalov	Lov
VOJSKA, ODBRANA, BEZBEDNOST
Odbrana	Vojska i odbrana
Vojno delo	Vojna nauka
Vojnotehnički glasnik	Vojna tehnologija
VAZDUHOPLOVSTVO
Tango Six	Vazduhoplovstvo, civilna i vojna avijacija (portal)
Aero.rs	Avijacija i vazduhoplovstvo (portal)
AUTOMOBILI, MOTO, SAOBRAĆAJ
Auto magazin	Automobili, moto, kamioni
Auto Moto Revija (AMR)	Auto-moto, saobraćaj
SAT Plus	Automobili, sat-TV i potrošačka tehnika (testovi)
Voltage & TopSpeed	Automobili, električna vozila
IT, TEHNOLOGIJA, GAMING
Svet kompjutera	Računari, IT, gaming
PC Press	IT / ICT
AUDIO, VIDEO, HI-FI
Hi-Files	Hi-Fi oprema i kućni bioskop
EKONOMIJA, BIZNIS, TRGOVINA
Biznis.rs (mesečnik)	Ekonomija, privreda, finansije
Biznis i Finansije (BIF)	Ekonomija
Progressive	Trgovina robom široke potrošnje
InStore Srbija	B2B, roba široke potrošnje (FMCG)
UGOSTITELJSTVO
Horeca Journal	HoReCa, B2B ugostiteljstvo
ENERGETIKA, EKOLOGIJA
Energetski portal	Energetika, životna sredina, održivost
NAUKA I ISTORIJA
Elementi	Popularna nauka
Planeta	Popularna nauka
Istorijski zabavnik	Popularna istorija
ASTRONOMIJA
Vasiona	Popularizacija astronomije
KNJIŽEVNOST
Polja	Književnost i teorija
MUZIKA
Popboks	Muzika i popularna kultura (portal)
Highwaystar Magazine	Rok i metal (portal/časopis)
Balkan Rock	Rok muzika (portal)
PLANINARSTVO
Planinarski glasnik	Planinarstvo (glasilo PSS)
ZDRAVLJE
Balans	Zdravlje i zdrav život
PRAVO
Pravni informator	Pravo, propisi
Paragraf (stručna izdanja)	Pravo, propisi
Branič	Advokatura
RELIGIJA
Pravoslavlje	Pravoslavlje / SPC
Glas islama	Islam
POLJOPRIVREDA
AgroBiznis magazin	Poljoprivreda
ARHITEKTURA, ENTERIJER
BravaCasa	Enterijer, dizajn, arhitektura
Moj stan	Stanovanje i enterijer
MODA
Vogue Adria	Moda
LGBTQ+
Optimist	LGBT+ teme
TURIZAM
Travel Magazine	Turizam, putovanja
TU magazin	Turizam i ugostiteljstvo