Dogovora o predsedniku REM-a i dalje nema, koče ga „kontroverze” i „interesi sa strane”

Nova sednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ranije planirana za polovinu avgusta, odložena je i sada se najavljuje za prvu nedelju septembra. Još uvek nije jasno da li će tada Savet početi sa regularnim radom i odlučivanjem o stotinama prijava, zahteva i drugih dokumenata koji se skupljaju skoro dve godine. Da bi to bilo moguće, mora biti izabran predsednik.

Tokom dva letnja pokušaja, to se nije dogodilo: niko od predloženih kandidata nije dobio šest glasova, odnosno dvotrećinsku većinu. To znači da se, posle skoro dve godine vakuuma zbog nepostojanja Saveta, sada stvara vakuum u kom Savet postoji, ali i dalje ne može efektivno da radi.

Konsultacije osam članova Saveta o tome ko će biti predsednik i potpredsednik trajale su nekoliko nedelja.

Miloš Garić, član Saveta i jedan od kandidata za predsednika, kaže da su bili nadomak rešenja, ali da su neki članovi od dogovora odustali.

Dubravka Valić Nedeljković, još jedna kandidatkinja i predsedavajuća u ovom telu, odgovara da je bilo „isuviše kontroverzi” da bi se dogovor postigao.

Dok predsednika nema, u javnosti se govori o tome da Savet može da funkcioniše na nekom nivou i samo sa predsedavajućim. O tome REM još uvek nije izneo zvaničan stav, pa predlozi rešenja ostaju samo spekulacije.

A na čekanju je mnogo zaostalih poslova – stručne službe su samo u 2025. pripremile oko 480 dokumenata za Savet, prema Godišnjem izveštaju o radu.

„Ako nismo u stanju da se dogovorimo oko završetka procesa konstituisanja Saveta, s kakvim kredibilitetom možemo da izađemo sa bilo kojim zahtevom pred medije i da očekujemo razumevanje javnosti?”, pita se u razgovoru za Cenzolovku Miloš Garić.

Iz blokade mora da se izađe

Iako je u planu da predstojeća sednica bude prva redovna u novom sazivu Saveta, za to je neophodno i konačno konstituisanje ovog tela.

Garić objašnjava da se, u vezi sa izborom predsednika i potpredsednika, članovi Saveta nisu „pomerili u odnosu na prethodnu sednicu”.

Kako je ranije objasnio za Tanjug, konsultacije o toj temi moraju biti završene do prve septembarske sednice, a svi zajedno moraju biti u stanju da podrže dogovoreno rešenje.

„Treća sednica u ovom sastavu, a prva koja bi bila redovna, imaće smisla samo ako se pre toga, u direktnim razgovorima i konsultacijama dogovorimo oko izbora predsednika i njegovog zamenika”, kaže Garić za Cenzolovku i dodaje da će „u suprotnom ishod biti isti kao i na prethodnim sednicama – bez konstituisanja Saveta”.

„Insistiranje na zakazivanju takve sednice neće doneti ništa.”

Članica Saveta Dubravka Valić Nedeljković kaže za naš portal da su u toku intenzivne pripreme za sednicu koja bi trebalo da bude zakazana prve nedelje septembra, kada po Statutu REM-a počinje redovno zasedanje.

„Proučavamo materijal koji su nam poslale stručne službe kako bismo se upoznali sa delatnošću u vreme nepostojanja Saveta i na osnovu toga spremili predloge za delovanje u narednom periodu.”

Navodi i da „postoji čitav spisak pitanja za koja smo zainteresovani da dobijemo odgovore od stručnih službi, što će nam pomoći u budućem radu. Neka su proceduralne prirode, a druga suština rada regulatora”.

Valić Nedeljković ističe da pat-pozicija u kojoj se REM našao „nije ništa neobično u svetu” i da se „u raznim zemljama iz takvog stanja izlazilo na različite načine”, a da su neki od tih modela „primenljivi”.

Kao model koji bi delimično mogao da bude primenljiv na REM, izdvaja američku Federalnu izbornu komisiju. Prema njenim rečima, to telo je internim aktom unapred odredilo koje poslove može da obavlja kada nema dovoljno članova za odlučivanje – od odobravanja informativnih materijala, imenovanja dela osoblja, preko obaveštavanja o rokovima do rešavanja zahteva za pristup informacijama.

„Blokade nisu kratkotrajne i, prema tuđim iskustvima, mogu trajati od pet meseci do čak pet godina. Dakle, ako želimo funkcionalan REM, moramo pronaći konsenzus. To znači da svi malo gube i malo dobijaju, a najvažnije je da REM proradi”, kaže Valić Nedeljković.

„Kontroverze” i „interesi sa strane”

Na prethodnoj, drugoj neuspešnoj konstitutivnoj sednici Saveta, član Rodoljub Šabić je predložio da se do kandidata, između kojih će se kasnije glasati – ako ne bude drugog načina – dođe i žrebom.

Miloš Garić kaže da mu „ideja o žrebu za izbor predsednika nije jasna, jer to ne postoji nigde u zakonu ili u postojećem Statutu kao predviđena mogućnost”.

On dodaje i da su članovi „u jednom momentu bili vrlo blizu dogovora”.

„Dogovor je podrazumevao da za predsednika budem izabran ja, a za zamenicu koleginica Ira Prodanov Krajišnik. Usaglasili smo i nekoliko uslova koje je iznela koleginica Valić Nedeljković. Ipak, ona je sa kolegom Šabićem tokom druge sednice odustala od toga i iznela drugačije stavove i predloge.”

Valić Nedeljković, međutim, ističe da tačnost Garićevih navoda „zavisi od perspektive posmatrača i učesnika”:

„Imali smo nekoliko krugova konsultacija. Nikada nije rečeno ‘E sad je to – to’. Sakupljali smo materijal za dubinsku analizu pro i kontra argumenata.”

„Pažljivo smo pratili i medijske nastupe članova Saveta. Kada smo sve to skupa analizirali, uočili smo različite moguće opstrukcije u budućem radu. U konačnici dogovor nije postignut – bilo je isuviše kontroverzi”, ističe Valić Nedeljković.

Garić je za Tanjug rekao da je dogovor o izboru predsednika teško postići i zbog toga što su u proces „upleteni interesi sa strane”, ocenivši da su „pojedini članovi ovog tela pod pritiskom onih delova društva koji od njih očekuju da oni preuzmu sve u vezi sa odlučivanjem Saveta REM-a, odnosno da su oni ti koji bi trebalo da vode glavnu reč o svemu”.

„Čini mi se da u svemu tome nije ideja vodilja javni interes i ispunjenje zakonskih odredbi koji nam određuju šta je naš posao, već neki drugi interes. Prethodnih nekoliko dana čujemo od predstavnika nevladinih organizacija da bi čak trebalo uključiti strane aktere u izbor predsednika Saveta REM-a, što je skandal svoje vrste i što kompromituje našu ulogu”, objasnio je Garić.

Funkcionisanje bez predsednika

Portparolka REM-a i nekadašnja predsednica Saveta Olivera Zekić rekla je nedavno da „Savet može, ukoliko se članovi dogovore, usvajati odluke i dok sednicama predsedava najstariji član”.

„Formalno mogu da donose odluke, ali nisam baš optimistična da će se to desiti”, rekla je Zekić za Udruženje novinara Srbije (UNS).

Isto smatra i advokatica UNS-a Gordana Konstantinović, koja kaže da je reč o „pravnoj praznini”, jer „zakon nije predvideo šta se dešava ako predsednik Saveta ne bude izabran”.

Ona podseća i da je Savet organ koji donosi odluke, a ne predsednik:

„Savet je konstituisan, ima kvorum i objektivno može da donosi odluke. Ostaje otvoreno pitanje ko bi te odluke potpisivao, jer zakon propisuje da to čini predsednik Saveta.”

Miloš Garić za Cenzolovku kaže: „Savet ne može efektivno da funkcioniše bez predsednika.”

„Predsedavajući član ima obavezu i mogućnost samo da organizuje, zakazuje i vodi konstitutivne sednice. Nema pravo potpisa, što je ključno za početak efektivnog rada. Uloga predsednika je da potpisuje sve odluke, što znači da bez dogovora o njegovom izboru nema mogućnosti za rad.”

„Ideje koje se čuju na tu temu su nemoguće, jer za to ne postoji zakonski osnov”, izričit je Garić, koji kaže da su nam to „nedavno potvrdili i iz pravne službe REM-a”:

„To bi bile samo privatne aktivnosti članova, bez ovlašćenja i izvršne snage.”

Dubravka Valić Nedeljković misli da, „prema njoj dostupnim pravnim tumačenjima, članovi Saveta ne moraju da čekaju razrešenje blokade da bi počeli da rade”.

„Naprotiv: svojim sistematičnim upoznavanjem sa svim zaostalim slučajevima arhiviranim u stručnoj službi premešta se središte rasprave sa pitanja ‘ko će biti predsednik‘ na pitanje ‘po kojim pravilima ovo telo radi‘ – a to je pitanje na kome je pozicija svakog od članova Saveta REM-a najjača.”

Članovi, prema njoj, do izbora predsednika imaju pravo da se upoznaju sa kompletnom dokumentacijom, radom stručne službe, medijima koji su podneli elaborate za dozvole, prigovorima na rad medija…

„To čak i moraju da rade jer je puno materijala koje treba sistematično pročitati. Važno je da do izbora predsednika i potpredsednika svako od nas pročita ta silna dokumenta i donese lični sud o svakom od njih, kako bi procedura odlučivanja – nakon konstituisanja – bila brža.”