Vučić skinut sa liste „predatora slobode medija” RSF-a posle izbornog poraza, posledice njegove vlasti ostaju

Ilustracija: RSF/ Instagram @avucic/ Cenzolovka

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, koji se obeležava 2. novembra, Reporteri bez granica objavili su profile 33 „predatora slobode medija”: političara, vojski, kartela, kompanija i propagandista koji su tokom 2026. napadali novinare i medije.

Generalni direktor RSF-a Tibo Bruten listu opisuje kao verziju „Zlatnih malina”, ironičnu listu „počasti” za najgore napade na novinare i medije.

Bruten je naveo da je otpalo nekoliko imena „koja nam neće nedostajati”. Među njima su Ali Hamnei (Iran), Nikolas Maduro (Venecuela), Viktor Orban (Mađarska) i Aleksandar Vučić (Srbija).

RSF procenjuje da će izborni porazi Vučića i Orbana njih dvojicu zadugo držati podalje od vlasti, što, kako navodi organizacija, „pokazuje da građani na kraju kažnjavaju urušavanje građanskih sloboda kada im se pruži prilika da se njihov glas čuje”.

VUČIĆ OTIŠAO, ALI JE ŠTETA OSTALA

Aleksandar Vučić se prošle godine po prvi put našao na ovoj neslavnoj listi Reportera, među još 33 „predatora” poznatim po propagandi, hapšenjima, klevetanjima i ubistvima novinara, kao što su Benjamin Netanjahu, Si Đinping, Vladimir Putin ili Aleksandar Lukašenko.

Izlazak Vučića sa spiska RSF vidi kao dokaz da birači mogu da kazne urušavanje građanskih sloboda. Prošle godine RSF ga je smestio među one koji ‘ubijaju, napadaju i zatvaraju novinare’. Od pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024. na protestima je, prema RSF-u, napadnuto 89 novinara, više nego bilo gde u Evropi, a kao Vučićevo glavno oružje navedeno je korišćenje državnih organa za napade na novinare. RSF je pomenuo i pokušaj upotrebe špijunskog softvera protiv najmanje dvoje novinara.

Iako Vučića na listi, a ni na vlasti, više nema, brojke koje je ostavio za sobom govore o razmerama štete. Na Indeksu slobode medija za 2026. Srbija je 104. od 180 zemalja, što je poslednje mesto među 40 zemalja zone EU–Balkan. Pad je zabeležen u svih pet kategorija, a najlošije stoji politički pokazatelj, po kom je Srbija tek na 151. mestu.

RSF je u avgustu upozorio da je Srbija, uz izuzetak pojedinačnih slučajeva, jedina zemlja u zoni EU–Balkan iz koje novinari moraju da odlaze da bi bezbedno radili. Organizacija je u julu upozorila da prodaja kompanije Adria News Network, koja je vlasnik poslednje velike nezavisne televizije u Srbiji, ne sme da dovede do političkog preuzimanja nezavisnih medija, jer izvor novca za kupovinu nije poznat.

Na svetskom nivou, najveća, ali ne neočekivana novost na ovogodišnjoj listi, jeste američki predsednik Donald Tramp, koji je prošle godine bio tik ispod crte.

RSF ocenjuje da Tramp ne pribegava smrtonosnim metodama kao neki drugi predatori, ali da je u drugom mandatu „sistematski pokušavao da novinarstvo u SAD svede na političku propagandu, kao i da su njegovi napadi prešli granice retorike i javnih politika i postali fizička ograničenja za novinare”.

Predatori su svrstani u pet kategorija, preuzetih iz pokazatelja Svetskog indeksa slobode medija, koji RSF objavljuje svake godine.

Na listi najgorih: Alijev, kineske vlasti, afrički diktatori, meksički karteli, kompanija Meta, Tramp…

U političkoj kategoriji, među onima koji guše informisanje u svojoj zemlji, nalaze se predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, predsednik Rusije Vladimir Putin, kopredsednici Nikaragve Danijel Ortega i Rosario Muriljo, vrhovni vođa talibana i de fakto vladar Avganistana Hibatulah Ahundzada, komandant odbrambenih snaga Ugande i sin predsednika Joverija Musevenija, general Muhozi Kainerugaba, kao i predsednik SAD Donald Tramp.

U bezbednosnoj kategoriji, među onima koji ubijaju, napadaju i zatvaraju novinare, nalaze se izraelska vojska (IDF), Komunistička partija Kine, na čijem je čelu generalni sekretar i predsednik Kine Si Đinping, kartel Halisko Nova generacija (CJNG), čiji je vođa Nemesio Oseguera „El Menčo” ubijen u akciji meksičke vojske u februaru 2026, i drugi meksički karteli, vojna hunta Burkine Faso predvođena kapetanom Ibrahimom Traoreom, prestolonaslednik i premijer Saudijske Arabije Mohamed bin Salman, predsednik Egipta Abdel Fatah el Sisi, pobunjenički pokret M23 koji deluje na istoku DR Konga i hunta generala Mamadija Dumbuje, koji je vlast u Gvineji preuzeo pučem 2021, a od januara 2026. je izabrani predsednik.

U pravnoj kategoriji, zbog sudskog maltretiranja novinara, nalaze se predsednik Federalne komisije za komunikacije SAD (FCC) Brendan Kar, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, šef izvršne vlasti Hongkonga Džon Li, ruska Federalna služba za nadzor komunikacija, informacionih tehnologija i masovnih medija Roskomnadzor, indijski konglomerat Adani grupa milijardera Gautama Adanija i predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev.

U ekonomskoj kategoriji, među onima koji finansijski uništavaju medije, nalaze se tehnološki giganti Alphabet (matična kompanija Gugla) i Meta (vlasnik mreža Fejsbuk, Instagram i WhatsApp), gruzijski milijarder Bidzina Ivanišvili, osnivač i počasni predsednik vladajuće stranke Gruzijski san, generalni direktor ruske provladine organizacije za digitalne komunikacije ANO Dijalog Vladimir Tabak, francuski milijarder Vensan Bolore, koji kontroliše televiziju CNews, radio Europe 1 i nedeljnik Le Journal du Dimanche i predsednik Kenije Vilijam Ruto.

U društvenoj kategoriji, među onima koji blate medije i šire nepoverenje u novinare, nalaze se vlasnik mreže X Ilon Mask, proizraelska organizacija za praćenje medija Honest Reporting, premijer Slovačke Robert Fico, predsednik Argentine Havijer Milej, glavna urednica RT-a i medijske grupe Rusija Segodnja Margarita Simonjan, indijski desničarski portal OpIndia, blizak hindu-nacionalističkoj vladi i BIR-C (Bataljon za brzu komunikacionu intervenciju), „digitalna milicija” na društvenim mrežama koja podržava huntu u Burkini Faso.

RSF ističe da Kina ostaje najveći zatvor za novinare na svetu, da meksički karteli u zemlji koja je navodno „u miru” od početka godine ubijaju gotovo po jednog novinara mesečno, kao i da Netanjahuova vlada sa izraelskom vojskom nastavlja represiju nad novinarima u Gazi, na Zapadnoj obali i u Libanu. Novi na listi su i egipatski predsednik El Sisi, čiji je režim poslednjih nedelja privodio novinare fektčeking portala Matsaddash i ugasio portal Mada Masr, kao i kazahstanski predsednik Tokajev.

Kao ilustraciju strategije „mržnje prema novinarima” RSF navodi argentinskog predsednika Mileja, čiji je omiljeni slogan da „ne mrzimo novinare dovoljno”. Prema analizi RSF-a, on je za samo 47 dana, od aprila do maja 2026, na mreži X objavio više od 1.600 poruka neprijateljski nastrojenih prema medijima.

Bruten naglašava da se na listi ove godine nalaze samo oni koji su tokom godine pokazali nedvosmislenu odlučnost da napadaju medije, te da svaki „predator” ima profil zasnovan na dokumentovanim slučajevima. Imenovanje predatora, podvlači prvi čovek RSF-a, znači odbijanje da se njihovi napadi normalizuju, a organizacija će nastaviti da imenuje one koji, kako navodi, ubijaju novinarstvo.