Novinari u Ukrajini (Foto: Snimak ekrana / ICTV)
„Evropska unija je zgrožena izveštajima o smrti ukrajinske slobodne novinarke Viktorije Roščine”, izjavio je portparol za spoljnu i bezbednosnu politiku Peter Stano kada se u oktobru 2024. saznalo za smrt 27-godišnje novinarke „Ukrajinske pravde”, nestale 2023. godine. Bila je zarobljena 15 meseci u zatvoru na jugu Rusije, a preminula prilikom transfera za Moskvu.
Vašington post, Gardijan i drugi mediji preneli su reči ukrajinskog tužioca da je forenzički pregled tela Viktorije Roščine utvrdio brojne znake mučenja i zlostavljanja, kao i odstranjene organe „verovatno da bi se sakrili dalji tragovi mučenja”. „Rusija ju je ubila”, navode njene kolege.
Od februara 2022. godine novinari u Ukrajini izveštavaju sa najopasnijih terena u modernoj istoriji Evrope. I dok obavljaju svoj posao i kao građani direktna su vojna meta, suprotno međunarodnim konvencijama. Ubijena su najmanje 22, a povređena 53 novinara i medijskih radnika. Mnogi su žrtve zlostavljanja ruske vojske, dok je gotovo pola novinara i medija pretrpelo materijalnu štetu, a više od trećine evakuisano.
Ukrajinski novinari proganjani su na okupiranim teritorijama. Rusi na njihov posao gledaju kao na „terorizam” i „špijunažu”. Međunarodne organizacije za slobodu medija kažu da se najmanje 26 ukrajinskih novinara nalazi u ruskom zarobljeništvu.
„Svedočenja novinara puštenih iz ruskog zarobljeništva oslikavaju sistematsko zlostavljanje i mučenje”, podvlači Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF).
Zima iza nas bila je najoštrija za poslednje četiri godine. Ruska vojska je ciljala i uništavala energetsku infrastrukturu širom Ukrajine. Čitave redakcije radile su bez grejanja, svetla, struje i pristupa internetu. Reč „EcoFlow”, naziv firme koja proizvodi prenosive baterije, postala je sinonim za rešenje ovih problema.
Tamo gde je digitalno novinarstvo zamrlo zbog nestašice struje, štampani mediji doživeli su preporod i postali sinonim za informaciono spasenje.
PALAC – DŽOJSTIK – BOMBA
Promena tehnologije ratovanja prošle godine je doživela novi vrhunac kada su na spisak mašina za oduzimanje života dodati FPV dronovi. Uređaji nose eksploziv koji potezom palca aktivira džojstik. Kao i kamere koje anonimnom ubici prenose sliku mete uživo.
Početkom oktobra prošle godine, u selu Komišuvahi dronom je ciljan, lovljen i na kraju ubijen francuski fotoreporter Antoni Lalikan, a njegov kolega ukrajinski fotograf Georgij Ivančenko ranjen. Obojica su nosila zaštitnu opremu. Na njihovim pancirima vidno je bilo ispisano „PRESS”.
Krajem oktobra, ukrajinski novinari Aljona Hramova i Jevgen Karmazin, državnog televizijskog kanala Freedom, poginuli su u napadu drona u Kramatorsku.
Dron-ubica nacrtao je novinarima metu na čelo i u naseljima daleko od prvih linija fronta.
„Mete su ponekad čak i u svojim hotelima”, navode Reporteri bez granica.
Neki od tih dronova, ističu sagovornici Cenzolovke, gotovo su nevidljivi za tradicionalne, a skupe, dron detektore.
Očigledno je da su potrebni novi protokoli obuke za bezbednost novinara koji bi uzeli u obzir i elektronsko ratovanje dronovima i uključili visokokvalitetnu zaštitnu opremu. Iako bi novi standard obavezne opreme za odlazak na teren trebalo da budu i prenosivi detekori dronova, neki misle da čak ni to nije dovoljno. Jer, u praksi, senzori tih uređaja aktiviraju se tek nekoliko sekundi uoči napada.
Suočeni sa gotovo svakodnevnim vazdušnim napadima, novinari na terenu svedoče o najjezivijim scenama koje ljudski mozak može da pojmi. Prelazak sa izveštavanja i skupljanja informacija na prvoj liniji fronta na pisanje izveštaja za stolom u Ukrajini se opisuje kao „dekompresiona bolest“ uma. Kada ratni dopisnici svedoče ratnim zločinima, emocionalni uticaj evoluira od trenutnog šoka do dugoročne profesionalne i lične muke.
Prema podacima programa Mentalna podrška medijima (MSM) Fondacije Suspilnist, od 317 anketiranih medijskih radnika u Ukrajini, 92,4 procenta pokazuje simptome sagorevanja, iscrpljenosti (burnout), a 93 odsto znake depresije. Skoro svi učesnici su prijavili simptome anksioznih poremećaja, a 191 ispitanik iskustva događaja opasnih po život.
Većina je opisala ta traumatska sećanja kao nametljiva i uznemirujuća.
„Pod stresom ste zbog činjenice da je vaša bezbednost već ugrožena. Morate da radite brinući za svoje kod kuće i istovremeno razmišljate kako da rešite problem dok izveštavate”, objašnjavaju sagovornici Cenzolovke.
Novinarke su posebna meta beskrupuloznog rata u onlajn sferi, koji uključuje slučajeve agresije seksističke ili mizogine prirode, seksualizovane uvrede, govor mržnje, sajber maltretiranje, rodno obojene dezinformacije.
Novo na bojnom polju je zloupotreba veštačke inteligencije, posebno protiv novinarki. Čak 43 odsto je navelo da svake nedelje vide sadržaj generisan veštačkom inteligencijom. VI je značajan alat ruske propagande sa kojim novinari takođe moraju svakodnevno da izlaze na kraj.
Na sve to, još jedan od problema je ostvarivanje prava na sveobuhvatno životno odnosno zdravstveno osiguranje. To je problem i ukrajinskih i stranih novinara kada izveštavaju iz aktivnih zona borbe.
Prema podacima Instituta za masovne informacije (IMI) iz Kijeva – od 24. februara 2022, 333 ukrajinska medija su prestala sa radom zbog kolapsa tržišta oglašavanja i obustave finansiranja od strane USAID-a. Institut je procenio da će 60 odsto ukrajinskih medija prestati da radi zbog suspenzije finansiranja iz SAD.
Reporteri bez granica u partnerstvu sa osam ukrajinskih organizacija najavili su pokretanje Međunarodnog fonda za obnovu ukrajinskih medija (IFRUM) kako bi pružili ekonomsku podršku potrebnu za obnovu medijskog pejzaža zemlje.
Tabloidi brišu tekstove u kojima blate studente zato što moraju da dokažu da su tačni da im ne ugase portale
Izveštavanje o Srebrenici jula '95: Nevladini mediji nisu znali da li da veruju, režimski slavili zločince
Novinarki KRIK-a otet telefon kojim je slikala Vučićevog sina u društvu huligana, policija se povukla
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.