24. nov 2021.

Youtuberi kao nova vrsta idola

Piše Vuk Vučetić

Youtuberi u isto vrijeme obavljaju dvije uloge. Prvo, oni su kreatori svojih sadržaja, a u drugom slučaju oni predstavljaju sadržaj, odnosno robu koja se prodaje na tržištu. Takvo ponašanje predstavlja sastavni dio sveopšteg talasa hiperkomercijalizacije medija i digitalnih platformi, u kojem je sadržaj u službi profita. Drugim riječima, cilj je kreirati sadržaje koji će obezbijediti veliku gledanost, a time i profit, pri čemu je (u najvećem broju slučajeva) odgovornost za objavljeno u drugom planu, odnosno u pravilu  se ne vodi računa o eventualnim posljedicama koje takvi sadržaji mogu izazvati. 

23. nov 2021.

Savjeti multimedijalnog freelance novinara iz BiH

Piše Ajdin Kamber

U novembru 2019. godine snažan zemljotres je pogodio Albaniju u kojem je bilo žrtava te su porušeni brojni objekti. Vijest je tog jutra bila na naslovnicama svih portala u regionu i kao multimedijalni novinar freelancer sam momentalno shvatio sam da bih trebao biti tamo. Sa sobom sam već imao fotoaparat pa sam otišao na pet minuta do stana da pokupim najosnovnije stvari i već sam bio na putu prema Durresu.

08. nov 2021.

Savremeno društvo, tehnologija i lične informacije: Zbogom privatnosti

Piše Milan Nikolić

Mnogo informacija dragovoljno stavljate na internet, kao i svoju adresu, broj telefona, ponekad i jedinstveni matični broj kada se registrujete na nekom sajtu. Ponekad čak traže da se sken vašeg pasoša ili lične karte šalje preko interneta. Činjenica je da sve što stavite na internet nije više samo vaše i nikada nećete saznati ko sve to prikuplja, analizira, preprodaje i koristi na mnogo imaginativnih načina. To je danas neizbežna cena korišćenja interneta

06. nov 2021.

Šta su predatorski naučni časopisi i kako ih zaobići u medijskim izvještajima?

Piše Jelena Kalinić

Kada su italijanski bračni par Antonietta Gatti i Stephano Montanari objavili 2017. godine rad  o tome da su „pronašli“ nanokontaminacije u vakcinama, taj rad je postao jedan od omiljenih među onima koji siju internetom nepovjerenje u vakcine. Gatti je fizičarka, a Montanari farmaceut i u suštini se ne bave istraživanjem vakcina – oboje su izašli iz domene svoje ekspertize.

02. nov 2021.

Rebrendiranje Fejsbuka – „krečenje“ afera ili (r)evolucija avatara

IZVOR RTS

Fejsbuk ne postoji dugo kao, na primer, Tojota, ali je do te mere urezan u svest jedne generacije, da promena imena, logoa, tipografije, kao i kod Gugla, ne znači ništa. Gugl teško da će ikada biti Alfabet, kao što verovatno niko Fejsbuk neće zvati Meta. Uostalom, to bi bilo isto kao kada bi na dijetalnu koka-kolu stavili crveni čep. Jedno s drugim ne ide i nešto nedostaje. Šta time poručuje Zakerberg, sem što najavljuje, za većinu i dalje nerazumljivi, svet "metaverzuma"?

22. okt 2021.

Volt Bogdanić: Amerikanac srpskog porekla dobitnik tri Pulicerove nagrade za istraživačko novinarstvo

Autorka Nataša Anđelković

„Bubrezi stradaju prvo. Zatim centralni nervni sistem počinje da otkazuje. „Paraliza se širi i otežava disanje koje je često nemoguće bez potpore. Na kraju, većina žrtava umire. „Mnogo je dece među njima, a otrovali su ih roditelji koji ništa o tome nisu znali„. Ovako počinje jedan od tekstova Volta Bogdanića, ovenčan Pulicerovom nagradom, o štetnoj materiji…

05. okt 2021.

Radojević: Treba više pritiska od građana da bi se pokrenuo slučaj Malog (VIDEO)

IZVOR N1

Novinarka KRIK-a Vesna Radojević ističe da sada kada je ta Mreža za istraživanje kriminala i korupcije dokazala, u sklopu međunarodnog projekta Pandorini papiri, da je ministar finansija Siniša Mali bio vlasnik 24 luksuzna apartmana na bugarskom primorju i dve ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva, tužilaštvo ima obavezu da pokrene istragu. "Ako se neko u tužilaštvu dovoljno okuraži i kaže - ajde da vidimo šta se ovde događa, onda će biti sve u redu", navodi Radojević i dodaje da treba više pritiska da dođe od građana da bi se nešto pokrenulo.    

30. sep 2021.

Vodič za izveštavanje o promenama klime: Kako ljudima približiti ovu izuzetno važnu i složenu temu

Piše Danica Đokić

Javnost traži sve čvršće, naučno zasnovane informacije o klimatskim promenama i životnoj sredini, te novinari moraju razumeti složenost ovih pitanja. Oni treba da razumljivo prenesu stavove stručnjaka, kao i da u priču uključe ljude koji su direktno pogođeni, navodi se u Vodiču za izveštavanje o klimatskim promenama holandske Skupštine slobodnog novinarstva

28. sep 2021.

Kada društvene mreže zamene medije: njuzfid kao eho komora

Piše Stefan Janjić

Sajt my1login.com kaže da je moja šifra za Fejsbuk „very strong“, a sajt security.org izračunava da bi računaru trebalo 600.000 godina da provali tu šifru. Ne znam ima li ta procena ikakvo utemeljenje, ali zvuči fascinantno da bi kompjuter, ako ovog momenta zasuče rukave, morao da radi šest hiljada vekova da bi me konačno nadmudrio…

27. sep 2021.

U Srbiji se više veruje onlajn medijima, u ostatku Evrope onim tradicionalnim

Piše Ivana Kragulj

Dok Evropljani u proseku više veruju tradicionalnim medijima nego internetu i društvenim mrežama, a posebno visoko poverenje imaju u javne servise, u Srbiji je situacija upravo suprotna, pokazuje  istraživanje javnog mnjenja „Poverenje u medije 2021“ koje je objavila Evropska radiodifuzna unija. Razlog zašto se građani Srbije okreću onlajn medijima jeste dugogodišnje urušavanje kredibiliteta tradicionalnih medija.

Send this to a friend