Ministarstvo podnosi prijave protiv tabloida zbog eksplicitnih naslovnica
JESTE LI VEĆ ČULI DA… u Politikinom zabavniku mogu biti cenzurisani množenje i Štulićev stih?
Selaković zamerio RTS-u na izveštavanju „o dolasku Putina i drugim temama“ (VIDEO)
Vučić nije hteo da odgovara na pitanja novinara iz Leskovca, zašto?
Kritike RTS-u zbog 110 sekundi izveštaja o protestu građana
Veliki broj medija, društvenih mreža i sve veća zastupljenost interneta u svakodnevnom životu povećava mogućnost da lažne vesti dopru do mnogo ljudi. Po mišljenju novinara Aleksandra Stankova, zamenika glavnog i odgovornog urednika Južnih vesti, lažne vesti se dele na one koje su kreirane da bi plasirale lažnu informaciju zarad nečijeg interesa, i na one koje su zapravo dezinformacija, nedovoljno proverena informacija, greška novinara i tome slično.
Šta znači građansko novinarstvo i kako se ono razlikuje od regularnog? Kako odabrati temu i koja su znanja neophodna kako bi se na odgovoran i etički način bavilo građanskim novinarstvom? Kako do pouzdanih informacija i koji su uspešni primeri ove prakse u Srbiji?
Na koji način i u kojoj meri uspevaju da se odbrane oni koje u Srbiji proganjaju godinama, te šta ih u ovakvim vremenima pokreće i gde pronalaze energiju za njihovo dalje delovanje…
Spoljnopolitička novinarka i urednica N1 televizije Ivana Dragičević, predstavila je svoju knjigu "Nejednaki" čitaocima u Novom Sadu.
Sa ponosom vas pozivamo da učestvujete u našem projektu – Selfi građansko novinarstvo, koji podrazumeva YouTube Akademiju građanskog novinarstva, rad sa profesionalnim mentorom, kao i takmičenje za najbolju Selfi reportažu! Potrudili smo se da svaki aspekt ovog projekta izgradimo tako da vam omogućimo da napravite najbolju reportažu. Kako bi se vaša priča istakla u moru sadržaja na društvenim mrežama, nastojali smo da vam obezbedimo savete i podršku profesionalaca čije će iskustvo doprineti uticaju i dometu vaših priča.
Lajkovi su danas nekakav pokazatelj čitanosti, mada sve što je lajkano, ne mora biti i relevantno, ne mora biti važno, kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) višestruko nagrađivani novinar Dragutin Drago Hedl.
Najrašireniji sistem za nadzor u istoriji je “Fejsbuk”.
Savet za štampu i Savet Evrope pozivaju vas na trening za novinare i predstavnike pravosuđa “Medijsko izveštavanje o sudskim postupcima” koji će biti održan 18. oktobra u Hotelu Šeraton, Polgar Andraša 1, Novi Sad.
„Ako su i Kurir i Alo i Blic to napisali, pa valjda je tačno. Valjda je bar neko proverio“… bio je jedan u nizu komentara čitalaca, navijača Zvezde, koji su se prošle nedelje upecali na „vest“ da je bivši sudija Pjerluiđi Kolina izjavio da bi i on priznao gol crveno-belih na 158. večitom derbiju. Oni koji su prvi posumnjali u istinitost bili su, razume se, navijači Partizana.
Publikacija u izdanju Centra za promociju civilnog društva predstavlja jednostavan i temeljit vodič kroz kreiranje komunikacijske i marketinške strategije za medije u digitalnom okruženju.
Kreiranje infografika nije jednostavno, ali za one koji žele da ih prave i tako obogate svoje članke ili objave na društvenim mrežama, postoji nekoliko jednostavnih alata koji u tome mogu pomoći. Međunarodna mreža novinara preporučuje pet alata koje mogu koristiti i oni sa skromnim prethodnim iskustvom.
Sva istraživanja kažu da je muzika, kada je radio u pitanju, na prvom mestu. Međutim, da li je zaista tako, da li ljudi uopšte ne žele priču, da li je vreme voditelja prošlo, a budućnost u 100% muzičkom radiju?
Mišljenja koja formiramo o događajima kojima nismo prisustvovali ili ljudima koje lično ne poznajemo, zahvaljujući medijima, koji nas o tome obaveštavaju, su zapravo gledišta medija o tim ličnostima i događajima. Naše je samo da prihvatimo ili ne prihvatimo ta gledišta. Bez kritičkog mišljenja čitaoci će svakako prihvatiti svako gledište koje im mediji prezentuju.
Takmičenje velikog broja sistema u detekciji botova na Tviteru, koje je pokrenula Agencija za razvoj naprednih istraživačkih projekata, uspelo je da ukaže na ključne kriterijume za prepoznavanje lažnih naloga
Novo istraživanje Reutersovog instituta za studij novinarstva pokazao je kako publika za dijeljenje vijesti manje koristi Facebook, a više privatne poruke.
Nove tehnologije daju novinarima mogućnost da na kreativan i drugačiji način ispričaju svoje priče, bilo da se radi o interaktivnim dokumentarcima ili virtualnoj stvarnosti. Za izradu interaktivnih priča postoji nekoliko pristupačnih alata koji novinarima u tome mogu pomoći.
Najžešće i najčešće osude rijaliti programa, koji se emituju na malim ekranima, stižu sa društvenih mreža. Tviter tu prednjači ali ni domaći Fejsbuk ne kaska puno za Tviterom. Dobro, Fejsbuk ima svoje grupe i stranice fanova pojedinaca iz rijaliti programa, no ne oskudeva u svakodnevnim osudama ove vrste zabavnog tv programa.
Teško da u današnjem svetu postoji još neko koga kao papu Franciska i najzagriženiji ateisti poštuju; ili da ubeđeni levičari čitaju The Economist kao obaveznu literaturu.
Kompanija Tviter je otkrila da su direktne poruke korisnika špijunirane preko godinu ipo dana. U obaveštenju je otkriveno i ko je čitao tuđe poruke i koliko je korisnika pogođeno ovim bezbednosnim skandalom. Da li ste i vi dobili poruku od Twittera?
Volite da pišete, istražujete i izveštavate? Mislite da biste se dobro snalazili pred TV kamerom ili radijskim mikrofonom? Steknite novinarska znanja i veštine u Novinarskoj školi Udruženja novinara Srbije.
Send this to a friend
