Antisrpkinja, teroristkinja, ustaša: Reakcije vlasti i tabloida na tekst Mile Pajić u kom kritikuje nacionalizam 
Milioni iz beogradskog budžeta za „kraduckanje“ tuđih tekstova 
Radivojević po tužbi sudije Đorđević i njenog supruga: „Novinarima ne treba saglasnost ljudi koje istražuju” 
Firma koja drži „divlju” prorežimsku televiziju dobila najviše para na niškom konkursu 
Sesar: EU zabrinuta za slobodu medija u Srbiji, ali zabrinutost sada moraju da prate konkretne akcije 
Konkurs za jedanaestu Školu digitalnog novinarstva Slavko Ćuruvija fondacije otvoren je do 1. februara u ponoć. Škola će početi 14. marta i trajaće do 24. maja 2026. godine.
Istraživanje Rojtersovog instituta "Novinarstvo, mediji i tehnološka predviđanja za 2026. godinu" pokazuje da ulogu medijskih profesionalaca polako preuzimaju influenseri koje medijski zakoni ne obavezuju da izveštavaju profesionalno, odgovorno i u interesu javnosti "što otvara prostor za brojne dezinformacije".
Šta donosi nacrt izmena i dopuna Zakona o javnom redu i miru, koji je izradio kabinet Zaštitnika građana Zorana Pašalića? Pravnici ga ocenjuju kao prvi korak ka cenzuri digitalnog prostora, a napisan je tako da se gotovo ne može ni smatrati pravnim dokumentom. A koliko je transparentan, govori i činjenica da su i novinari N1 i pravnici koji su bili zainteresovani da saznaju šta u nacrtu piše, za to morali da se dovijaju.
Mediji u Srbiji, sudeći prema istraživanju Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost CEPROM, alate generativne veštačke inteligencije koriste mnogo više za ilustraciju sadržaja, odnosno multimedijalne formate, nego za samo pisanje tekstova.
Za novinare, veštačka inteligencija je od najveće koristi kada im pomaže u radu i otvara šanse, ali nemaju u nju poverenja i plaši ih opasnost gubitka posla. Za poslodavce, ona služi da ubrza i unapredi podršku novinarima, da uradi neke poslove brže od njih. U izboru alatki redakcije su u dilemi - kupiti gotovo ili praviti svoje, čulo se na londonskom Festivalu veštačke inteligencije u novinarstvu
Prošlo je ravno deset godina otkako je Džordž Maršal u knjizi „Nemoj ni da pomišljaš na to“ (Don’t Even Think About It) pokazao šta nas sve koči u razumevanju složenosti klimatskih problema. Maršal tvrdi da ljudi ne ignorišu klimatske promene zato što im nedostaju podaci, već zato što ti podaci ne uspevaju da se uklope u naše emocionalne obrasce i narativne okvire na koje smo naviknuti. Ono što se dešava s klimom „previše je sporo da bi delovalo hitno, previše apstraktno da bi delovalo opasno, i previše kontroverzno da bi se delovalo zajednički“.
Urednici i novinari domaćih medija svesni su ogromnog uticaja koji veštačka inteligencija ima na novinarstvo, ali istovremeno smatraju da ona ne može biti zamena za novinare, već samo koristan asistent.
Izborni rezultati pružaju odlične prilike za vizualno pripovijedanje za svaku medijsku organizaciju
Od Trumpovih bizarnih videosadržaja kreiranih uz pomoć AI-alata, preko 'AI političara' u Hrvatskoj i Albaniji, pa sve do muzičkih spotova Rame Isaka – vještačka inteligencija ulazi u politiku kao novo sredstvo samopromocije, prevare i diskreditacije političkih protivnika.
Da li, draga čitateljko/čitatelju, osećaš da si – pod uticajem? Nevidljivih sila uticaja medija, lidera mišljenja iliti influensera, prijatelja, porodice, grupe kojoj pripadaš?
Novinari nisu „ljudi posebnog kova” od kojih se traume odbijaju kao od kipova, bez posledica i bola. U potpunom bezakonju koje vlada demonstracijama u Srbiji, bez policije i tužilaca koji bi bilo šta preduzeli radi naše zaštite, profesija koja zaposlene izlaže vanrednim količinama stresa i u normalnim okolnostima, postaje zaista štetna i opasna po sopstvene ljude. Krajnje je vreme da mlade ljude u ovom poslu opremimo znanjem i veštinama koji će im produžiti karijeru, učiniti ih zdravijim i otpornijim
Cilj mape koju je predstavio Evropski centar za novinarstvo je povezivanje onih koji praktikuju novinarstvo uživo
Da li novinar treba da bude neutralan i objektivan ili da jasno izrazi svoj stav? Da li da hladno iznese činjenice, ostane distanciran i prepusti čitaocu da sam shvati ko je kriv i šta dalje? Ili da aktivno zagovara politička gledišta i društvene vrednosti?
Vodeći AI asistenti pogrešno prikazuju sadržaj vesti u skoro polovini svojih odgovora, pokazalo je istraživanje objavljeno u sredu koje su sproveli Evropska radiodifuzna unija (EBU) i BBC.
Bar tri četvrtine budalaština i pogrešnih informacija na internetu bilo bi sprečeno ako bi ljudi makar jednu sekundu svog vremena potrošili na to da provere koji je izvor nekog neverovatnog naslova koji su pročitali na Fejsbuku. Evo nekoliko besplatnih saveta za snalaženje u medijskoj džungli interneta koji umire
Mediacentar Sarajevo objavio je priručnik za novinare i novinarke o izveštavanju o izborima u zemljama Zapadnog Balkana, dostupan na srpskom, crnogorskom, makedonskom, bosanskom i albanskom jeziku. Publikacija je namenjena redakcijama u Srbiji i regionu i kombinuje teorijske i praktične smernice kako bi u fokusu izveštavanja ostali javni interes i tačno, blagovremeno i verodostojno informisanje. Autor Priručnika za izveštavanje o izborima u Srbiji je novinar Nedim Sejdinović.
Složićemo se da je objektivnost ono što kao čitaoci, slušaoci i gledaoci intuitivno smatramo najvišim i verovatno najvažnijim standardom u novinarstvu. Ali da li tako misle i novinari i da li oni uopšte mogu da budu objektivni u zemljama kao što je Srbija? U seriji članaka Cenzolovka traži odgovore na ova pitanja
Vreme koje ljudi provode na društvenim mrežama dostiglo je vrhunac 2022. i od tada je u stalnom opadanju, a istovremeno ove platforme gube „društveni“ karakter kako ih ljudi sve manje koriste za komunikaciju sa drugima, a sve više da ispune slobodno vreme.
Da li mediji koji nisu pod kontrolom vlasti treba da budu objektivni i nepristrasni? I da li oni uopšte to mogu u ovakvoj svakodnevici u kojoj im vlast otežava život a njihove novinare obeležava kao državne neprijatelje? Da li njihova publika zaista želi nepristrasne medije ili joj je važnije da ima svoje medijske oaze oko kojih će se okupljati istomišljenici?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 22. avgusta 2025. pozvao na dijalog učesnike višemesečnih protesta protiv korupcije nakon nekoliko noći nereda i sukoba između demonstranata koje predvode studenti sa jedne i pristalica vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i policije sa druge strane. Istovremeno su pristalice SNS-a na društvenim mrežama podelile lažne skrinšotove navodnih članaka sa sajta N1 i Nove S uz netačne tvrdnje u vezi sa dijalogom i protestom.
