Telekom Srbija se konačno našao u fokusu pravosudnih organa: Lučićev oproštajni valcer

To što je Vladimir Lučić firmu koja je u vreme njegovog dolaska na mesto direktora Telekoma Srbija mogla da se proda za bar milijardu evra, doveo do duga od gotovo pet milijardi evra, do 25. oktobra nije bio razlog da se razmotri njegova smena. Očito bivša vlast nije žalila novac (posebno ne onaj koji je stizao od građana) za usluge koje je bio spreman da im učini, ne obazirući se na trivijalnosti poput nacionalnog interesa ili zakona.

Samo u izbornoj kampanji im je upriličio da se u ponudu televizija sa nacionalnom pokrivenošću, uvrste još dve udvoričke – Informer i Kurir. Nema veze što nisu prošle neophodni javni konkurs (poseduju dozvole za distribuciju isključivo putem kablovskih, satelitskih i IPTV mreža), Telekom im je obezbedio vidljivost na celoj teritoriji Srbije preko običnih antena. Takvo grubo kršenje propisa, Lučić je „opravdao“ tvrdnjom da se radi o „emitovanju privremenog i promotivnog karaktera“ koje će trajati šest meseci, kao da Zakon o elektronskim medijima predviđa da možete da se igrate nacionalne frekvencije par godina, dok ne vidite da li je to stvarno za vas. Ili, kao što je zaista naveo Lučić, da biste procenili potencijal da povećate broj pretplatnika na zaključane terestrijalne kanale, koje trenutno plaća samo 6.000 ljudi. A kada je 16, pre svega medijskih i novinarskih udruženja, pozvalo Savet REM-a da pokrene pravne postupke protiv fizičkih i pravnih lica koja su otključavanjem tih kanala prekršili zakon, Telekom je otišao korak dalje u samovolji – ukinuo je na jedan dan program TV Foruma svojim kablovskim korisnicima u Prijepolju i na istom kanalu pustili program Informera.

Zahtev za smenu Lučića je ipak stigao nakon izbora i to sa dve adrese – Studentske liste i Asocijacije filmskih reditelja Srbije (AFRS). Predstavnik SL Nemanja Karović je na RTS-u objasnio i razloge – zbog finansijskih zloupotreba prilikom produkcije televizijskog sadržaja i „pranja novca“, kao i zbog toga što su finansirali politički podobne medije i potiskivali nezavisne. „On je monopolizovao medijsku scenu, koristio je novac građana kako bi servisirao političke potrebe režima, a ne za blagovremeno i objektivno obaveštavanje građana“, rekao je Karović .

Ne radi se baš o novini jer je Telekom još 2020. godine iz svoje ponude (konkretno Supernove) uklonio kanale N1 i Nova S, ali se radi o završnoj fazi pokušaja da se uništi sve što je proisteklo iz nekadašnje United Media (UM). Prethodno su u pravilnim razmacima i uz nesebičnu podršku državnih institucija i budžetskih para ispoljili nekoliko pakosti, kao što je sporazum iz 2021. sa Telenorom (današnji Jetel) kojim je bilo predviđeno da Telekom ustupi svoju infrastrukturu toj suparničkoj privatnoj firmi, kako bi doveli do „potpunog sloma SBB-a na tržištu“. Ili, kada su u želji da potisnu Sport klub koji je do tada prenosio Premijer ligu, platili prava čak 10 puta više – 600 miliona evra za šest sezona.

Neposredno pred izbore zaustavljeno je emitovanje serije Pupin, a u javnosti su odmah počele da kruže priče da je to zbog Tihomira Stanića čije se ime nalazi na Studentskoj listi. Slično je i sa serijama Ni u snu i Konstantinovo raskršće, jer su glumci Dragan Jovanović i Milan Marić bili gotovo zaštitna lica građanske pobune 

O ekonomskoj logici takvog poteza dovoljno govori podatak da je iste godine za 354 miliona evra prodat fudbalski klub Njukasl, koji je prošle sezone prihodovao 192 miliona od prava na televizijske prenose i ostvario 41,4 miliona evra profita. Ali vredi pomenuti i da je za pet godina od „osvajanja“ prava na Premijer ligu, do tada profitabilna ćerka firma Telekoma, Arena Channels Group d.o.o, napravila gubitke od gotovo pola milijarde evra.

Kampanja protiv UM nije donela ni takvu Pirovu pobedu u Bosni, gde je Telekom pokušao da ospori partnerstvo Si-En-Enom i N1 pred Konkurencijskim savjetom BiH, koji nije bio impresioniran tvrdnjama da je Telekom onemogućen da distribuira tako važan kanal – budući da je u ponudi već imao Si-En-En Internešnal na engleskom. „Ukoliko žele postići atraktivnost svojih TV kanala, istima je na raspolaganju mogućnost nabavke informativnog sadržaja, koje nude i ostale medijske kuće sem Si-En-En, kao što su npr. Bi-Bi-Si, Dojče Vele, Juronjuz, Blumberg, Al Džazira itd, odnosno imaju nesmetano na raspolaganju neograničeni alternativni sadržaj za efikasno takmičenje na relevantnom tržištu“, zaključio je Savjet. Telekom je pokušao da takvu odluku ospori i na sudu, i ponovo izgubio.

I možda bi se odluka novih vlasnika N1 da se prekine saradnja sa Si-En-Enom duga 12 godina i mogla činiti kao slučajnost, da to nije već treća stvar koju je Telekom priželjkivao a koja se ostvarila. Kako smo saznali sredinom 2025. iz audio-snimka razgovora Lučića i izvršnog direktora United Group Stena Milera, Lučić je preneo želje tadašnjeg predsednika Vučića da se što pre smeni makar direktorka UM Aleksandra Subotić, pošto je bio svestan da bi za smenu direktora N1 bila neophodna reorganizacija. Miler je tražio još vremena, a realizacija je krenula čim je UG u februaru otpočela pregovore sa Alpak capital o prodaji svojih medija – Subotić je smenjena, od UM je napravljena Adria News Network (ANN) koja je obuhvatila i N1, potom su smenjeni direktori svih regionalnih N1 redakcija i na kraju je na red došlo i partnerstvo sa Si-En-Enom.

TOK će pratiti tokove novca

Što je deo razloga zašto se, ne samo u javnosti već i pred pravosudnim organima, otvara pitanje ko je zaista platio 30 miliona evra za kupovinu ANN. Da li je nominalno portugalska firma ponovo bila potpomognuta novcem iz krugova Viktora Orbana (kao što se ispostavilo da jeste bio slučaj prilikom kupovine centrale Juronjuza) ili je ovog puta u pozadini bio kapital Telekoma ili Siniše Malog – za sada je u domenu nagađanja. Najteže je poverovati da je bila u pitanju samostalna odluka Alpaka da sopstvenim novcem kupi medije koje smatra gubitašima, bez spremnog plana investiranja u njih, i to u okolnostima kada se u Londonu pred Privrednim sudom vodi spor zbog neregularne prodaje jer nije bilo saglasnosti manjinskih akcionara. Netransparentno vlasništvo, uz niz poteza koji ugrožavaju uređivačku nezavisnost, glavni su razlozi zašto luksemburški regulator ALIA preispituje licencu za emitovanje N1, dok Medijski bord (telo za zaštitu i jačanje slobode medija pri EU) vrši iscrpnu istragu celokupne transakcije.

Na domaćem terenu, marketinški stručnjak Igor Avžner je podneo krivičnu prijavu TOK-u protiv Lučića, Milera, direktora Alpaka Pedra Vargasa Davida i izvršnog direktora programa ANN-a Brenta Sadlera, zbog osnovane sumnje da su „delujući kao organizovana kriminalna grupa sa jasno podeljenim ulogama i trajnim strukturama, svesno i sa umišljajem, iskorišćavanjem svojih službenih položaja i ovlašćenja, privrednih i političkih uticaja, realizovali unapred pripremljeni plan sa ciljem nanošenja imovinske i neimovinske štete privrednom društvu UM i sa njim povezanim medijskim kućama (N1, Nova S, Danas, Radar), kao i radi ograničavanja slobode govora i medijskog pluralizma“.

Čak ni promena vlasti nije obustavila akvizicije, pa je pored kupovine još tri lokalna kablovska operatera koja će uskoro biti realizovana (nacrt ugovora je objavljen dan posle izbora), u toku i kupovina Una TV, regionalne televizije osnovane u BiH, koja je nakon što se našla na udaru američkih sankcija nastavila sa radom samo u Srbiji.

Iz TOK-a je vrlo brzo stiglo saopštenje u kom se kaže da su angažovani svi kapaciteti da bi se proverile informacije koje se odnose na eventualno krivično delo i dodaje: „Kako bi se postigli što efikasniji rezultati u suzbijanju organizovanog kriminala i visoke korupcije, javni tužioci TOK-a koristiće, kao i do sada, sve zakonom predviđene mehanizme i institute, uključujući i udarne grupe, finansijsku forenziku, kao i intenzivnu međunarodnu saradnju za slučajeve koji imaju prekogranični karakter u cilju praćenja tragova novca i oduzimanja imovinske koristi stečene kriminalom.“

Na pitanje zbog čega trenutnu situaciju u Novoj, Radaru i N1 dovodi u vezu sa Telekomom, Avžner kaže: „Telekom Srbija je odigrao ključnu ulogu u Vučićevom stvaranju paralelne stvarnosti, jer je Lučić u toj firmi uspešno prepisao Vučićev model poistovećivanja sopstvene ličnosti sa državnom kompanijom. Upravo ta personalizacija mora doneti ličnu krivičnu odgovornost, a uveren sam da nadležni organi već ubrzano rade na tome. I to ne samo za krivična dela zloupotrebe, organizovanog kriminala, pranja novca i štete po akcionare, već i iz domena ljudskih prava. Primeri za to su višestruko preplaćena kupovina Kopernikusa (koja je odmah dovela do režimskog preuzimanja B92 i Prve TV), monopolizacija optičke infrastrukture i otkriveni dogovori sa Milerom. Tako su želeli da ograniče i samu mogućnost da istina stigne do građana i u sadržinskom i u tehničkom smislu. Sa druge strane, stvarali su okvir da se vidi samo slika koju je poslednjih deset godina kreirao urednik sa Andrićevog venca. Iako je ‘istina’ skupa reč, njeno nepostojanje plaćeno je stotinama miliona evra našeg novca radi direktne koristi jedne osobe i autoritarnog režima.“

Kada je reč o investiranju koje je išlo preko Telekoma, osnovane su čak tri informativne televizije – Juronjuz, Njuzmaks Balkans, Blumberg Adrija – a ove godine je kupljen i Kurir. Čak ni promena vlasti nije obustavila akvizicije, pa je pored kupovine još tri lokalna kablovska operatera koja će uskoro biti realizovana (nacrt ugovora je objavljen dan posle izbora), u toku i kupovina Una TV, regionalne televizije osnovane u BiH, koja je nakon što se našla na udaru američkih sankcija nastavila sa radom samo u Srbiji. Transakcija je već dobila potrebnu saglasnost makedonske antimonopolske komisije 28. oktobra i verovatno neće biti prepreka da se finalizuje pre promena na čelu Telekoma.

Pranje novca preko televizijskih serija

Produkcija serijskog programa pod okriljem Telekoma već godinama je upitna, jer ne postoje uvidi u ugovore, kriterijumi izbora producenata, kao i projekata koji se snimaju, a posebno ne finansijski rezultati. U februaru 2025. Lučić je izjavio da kompanija godišnje ulaže oko 30 miliona evra u produkciju filmskih i serijskih sadržaja i najavio mogućnost povećanja tih investicija, uz obrazloženje da Telekom želi da razvija sopstveni sadržaj i postane značajan regionalni i međunarodni igrač na tržištu audio-vizuelne produkcije.

U postizbornoj nedelji je, kako saznajemo, većina serija koje su bile u fazi snimanja obustavljena na određeno vreme, što izaziva dodatnu sumnju u transparentnost rada Telekoma i odvajanje miliona evra u produkciju programa. S druge strane, više od 70 serija za koje je odvojio sredstva od 2018. do ove godine tek u malom broju slučajeva zadovoljava estetske i produkcione kriterijume. Zahvaljujući mnogim naslovima prvi put smo čuli i za neke nove autore i reditelje, u čijem portfoliju nisu postojale validne reference koje bi ih preporučile za rad. Osim, verovatno, bliskosti sa vladajućom partijom. S druge strane, za mnoge od zvučnih domaćih rediteljskih imena nije bilo mesta, što je dodatno produbilo sumnju u odluke koje je ova kuća donosila. Jedan od njih svakako je i Srđan Dragojević, koji je više puta u javnosti isticao postojanje lista podobnih i nepodobnih reditelja, s pričom da mu je visoki funkcioner SNS poručio da neće raditi ni reklamu za ve-ce papir, sve dok su oni na vlasti.

„Što je, priznajem, fer. Volim da odnosi budu čisti“, nadovezuje se Dragojević u izjavi za Radar. „No, što se koprofagnih metafora tiče, njima dragih, te serije koje su bez konkursa po njihovom izboru snimali jesu, zaista, fekalije. Tu ni najbolji ve-ce papir ne bi mogao da pomogne. Kako su projekti birani? Bez tendera i konkursa?“, pita se, osvrćući se posebno na kvalitet samih uradaka: „Kada pogledate zaumne idiotluke kao što su Krunska 11 ili Pevačica, vi vidite da to izgleda kao da košta ‘tri banke’, a budžeti su bili relativno visoki. Dakle, ništa umetnički dojam, samo pranje novca.“