Obućina: Medijski javni servis je ogledalo vlasti (VIDEO)

U fer, tržišnoj utakmici Dnevnik Nove S dobija Dnevnik RTS-a u rejtingu, šeru, kvalitetu, čemu god hoćeš”, ocenjuje u emisiji Pola sata Demostata Jelena Obućina, nekada novinarka Informativnog programa i urednica Dnevnika 3 na RTS, a sada urednica i voditeljka Dnevnika Nove S.

Govoreći o medijskoj sceni u Srbiji, Obućina navodi da priznaje samo jednu podelu u medjima – na one koji svoj posao rade profesionalno i na one koji to ne čine, dok je navodna podela na provladine i opozicione, takozvane „Šolakove” medije, veštački nametnuta od vlasti, koja je, kako kaže, izolovala medije Junajted grupe.

Ona ističe i da (ne)profesionalnost novinara i medija u velikoj meri utiče na društvo i za to daje i primer.

„Ja sam radila Dnevnik, bavili smo se time kako ljudi u Goraždevcu ne primaju platu u sred priče o borbi za prava Srba nakon Ohridskog sporazuma. A onda sam pogledala Dnevnik RTS, kod njih Petar Petković nešto smatra o tehničkom dijalogu, on je nešto upozoravao… Tamo (na RTS) nema ničega od života, tamo je reč samo o protokolu. Tamo je prva vest da je Vučić govorio na onlajn samitu na poziv Bajdena, što je ok, može da stoji u nekom krolu, jer prošle godine nije ni bio pozvan da priča o stanju demokratije. Ali ono kako bi ta vest trebalo da se plasira građanima Srbije je da se tiče toga gde oni tu demokratiju mogu da vide, pa tek na kraju da se čuje šta predsednik o tome kaže, pa da se vidi da li to ima veze sa životom ili ne”, kaže Obućina.

Takav dnevnik je miks cenzure, autocenzure, neznanja, manjka karaktera, bezobzirnosti, ali i inercije, navodi ona.

Objašnjavajući kako funkcioniše cenzura na RTS, ali i na drugim medijima, Obućina kaže da ona ima više slojeva.

„Jedan je taj iz kabineta, jedan između urednika i novinara, treći je taj koji se dešava u samom novinaru, autocenzura. I sa protokom vremena, ti ćeš, ukoliko budeš kao novinar opomenut nekoliko puta da ne treba da razmišljaš u nekom pravcu, da ne treba nekoga da snimaš, da odustaneš ili ćeš da pobegneš i radiš nešto drugo.”

Navodi da je stanje na RTS takvo jer su ljudi koji su odgovorni za program pristali na takav način rada, iako znaju profesionalno da obavljaju svoj posao, a dodaje i da se stanje na RTS u dobroj meri generiše sa vrha i da od toga kakav je direktor zavisi i kakav će biti program.

Obućina ističe i da je Javni servis Srbije ogledalo vlasti, što se videlo devedesetih kada je Miloševićev SPS bio dominantan, a vidi se i sada, kada ponovo imamo jednu dominantnu stranku.

Međutim, seća se i perioda kohabitacije DS, DSS i G17 plus, tri stranke koje su se u priličnoj meri međusobno kontrolisale, a kada je bilo moguće raditi posao profesionalno.

„Ta kohabitacija je, s Tijanićem na čelu, davala jednu mogućnost da u trenutku dok Dinkić kao ministar finansija kupuje stan, ti radiš priču o tome odakle mu pare za taj stan u Drugom dnevniku, što je sada nezamislivo”, objašnjava ona.

Obućina navodi da je propaganda RTS sofisticiranija i mekša od ogoljene propagande Pinka, ali da je zato i ubojitija po narod.

Ali, do promene na RTS ne može da dovede pojedinac, novinar, kivan na cenzuru koju doživljava, jer je, tvrdi Jelena Obućina, sistem postavljen tako da se uguši svaki otpor, a na tome radi mnogo ljudi.

Promena može da se desi samo onog trenutka kada vlast bude htela da ima nezavisne medije i javni servis koji se bave građanima.

Govoreći o odnosu vlasti prema novinarima koji kritički izveštavaju, Obućina navodi da vlast širi netrpeljivost, mržnju, podele u društvu i da može ohrabriti građane, koji konzumiraju programe na pojedinim nacionalnim televizijama, da upute pretnje novinarima, što se i njoj dogodilo.

Obućina je posle jednog od svojih prepoznatljivih uvodnika, dobila jezive pretnje koje je prijavila organima vlasti, a ispostavilo se da je čovek koji joj je pretio povratnik u tom delu, jer je već upućivao pretnje Draganu Đilasu i Zoranu Lutovcu.

On je, prema sopstvenom priznanju, pretnju uputio gledajući Pink, gde se vrtela jednodnevna kampanja protiv Obućine.

Takve pretnje donose neprijatnost, uznemirenost i nesigurnost, navodi Obućina i dodaje da ih treba prijaviti i da je u njenom slučaju postupak u toku, da državni organi nisu oklevali i da nije bilo odugovlačenja.

Veruje, međutim, da je brza reakcija tužilaštva posledica međunarodnog pritiska, budući da se, kako kaže, nakon tih pretnji sastajala sa više ambasadora koji su verovatno vlastima preneli da bi trebalo da se ozbiljnije pozabave pretnjama novinarima.

Upitana da li će se Evropska unija i SAD nakon implementacije Ohridskog sporazuma, ukoliko do toga dođe, ozbiljnije pozabaviti stanjem demokratije u Srbiji, Obućina kaže da nije otpimista i da ne treba očekivati od njih rešenje problema u Srbiji.

„Oni sada imaju vremena da se bave onim što je za njih najvažnije, njihov je interes da ovde nema presudnog uticaja Rusije, da Srbija postigne nekakav sporazum sa Prištinom. Druga je stvar što bi logično bilo u našem interesu da se mi u ovom ratu opredelimo vrednosno na kojoj smo strani. Mi imamo svoje interese u tom njihovom pritisku, ali da li će se oni baviti demokratijom u Srbiji, nisam sigurna”, rekla je Obućina.

Međutim, ako bude problema u sprovođenju plana, postoji mogućnost da će Zapad početi da se bavi vladavinom prava, borbom protiv kriminala, jer će to biti način njihovog pritiska koji daleko više može da zaboli vlast, kaže ona.

Obućina ocenjuje i da je pred Srbijom bolji period jer će se u političkom smislu mnogo toga promeniti.

Nećemo imati jak SNS kao do sada, a to će rasteretiti društvo i suziti prostor vlasti za bahatost na koju su navikli, kaže ona.

„Moraće da prave kompromise, moraće da ispunjavaju ono na šta su pristali, moraće da Srbiju okrenu Zapadu. Sve drugo bi moglo da ima ozbiljne posledice ne samo po vlast, nego i po sve nas. Iskreno se nadam da nećemo ništa od takvih scenarija imati i da će biti dovoljno pameti da se obećano uradi i da se naprave dalji koraci u napretku zemlje, demokratizaciji i jednom normalnijem životu”, rekla je Obućina.