Šebek: RTS je zarobljena televizija – građani plaćaju servis, a dobijaju reprizu 90-ih

Govoreći o ocenama predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić da su studenti koji blokiraju RTS sadisti i da je reč o krivično delu za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora, Šebek kaže:

„Ne znam joj odakle joj to sadisti. Znate, čovek ponekad pokupi neke karakteristike i sopstvene osobine, pa ih onda projektuje na drugog. To je jedna varijanta. Da sam na mestu Ane Brnabić, užurbano bih se pripremao da se upoznam sa raznim paragrafima raznih zakona, koji me sutra mogu zateći na nekom sudu ili tako dalje. Tako da bih se na njenom mestu što više upoznao sa zakonom. Ovo za sadiste mislim da bih bio mazohista kada bih komentarisao.“

Smatra da je potpuno svejedno šta će reći ministar infomisanja Boris Bratina, koji je ranije ocenio da bi pad RTS-a imao smisao državnog udara, jer, kako kaže naš sagovornik zna se ko donosi odluke, ko će šta reći, kada će reći, kojim povodom, kojom prilikom, o kome ili o čemu.

„Video sam negde snimak kada je palio zastavu u EU. Znači to ga čini vrhunski kvalifikovanim za čoveka koji će se baviti medijima u Srbiji, koji, jelte, treba da doprinese demokratizaciji zemlje kako bi bila ona spremnija za ulazak u EU, kojoj se ova vlada priklanja, bar rečima“, navodi.

Podsetio je naš sagovornik kako se kroz vreme tumačio državni udar.

„Državni udari su se nekada izvodili tako što se zauzimao kraljevski dvor, pobijala se kraljevska garda, kralj, kraljevska porodica i okolne kasarne koje bi eventualno mogle da priskoče u pomoć. Pa onda smo došli u doba kada se telegrafska postaja, odnosno telegraf, zauzimao da bi odatle išle vesti da je došlo do državnog udara. Potom se pojavio radio, pa su se onda zauzimale radio stanice, pa je onda došla televizija.“

Kaže i da je RTS okupirana jako davno i u tom kontekstu to možda jeste neka vrsta tihog državnog udara, ali ne od strane studenata i ne od strane svih onih silnih ljudi koji se tamo nalaze da bi podržali studente.

„Ne mislim samo na bajkere i na veterane, mislim i na njihove kolege koji su došli sa raznih strana… ona scena pre neki dan kada ratni veteran Vojske republike Srpske pozdravlja studenta iz Novog Pazara sa ‘Selam alejkum’, meni su suze uderile na oči. To je Srbija kako ja želim da vidim, tako da ta Srbija tamo niti može da izvede državni udar, niti želi da izvede državni udar, ta Srbija koja je tamo bi želela da se oslobodi taj javni servis“, objašnjava.

RTS je kuća, kaže, u kojoj je naučio sve o novinarstvu i na koju je jako ponosan.

„To je kuća u kojoj sam ispekao zanat, to je bila poštena, časna kuća, koja je radila fantastično u drugoj polovini sedamdesetih, prvoj polovini osamdesetih godina. Da li smo imali apsolutnu slobodu medija? Ne, nismo.“

Govoreći šta je danas RTS kaže:

„Danas je jedna zarobljena TV stanica… Znate, mi plaćamo svakog meseca taj javni servis. Pa voleli bismo makar na tom javnom servisu pošteno da vidimo ono što se zaista događa, a ne da gledamo reprizu onoga što smo na RTS-u gledali 90-ih godina.“