07. nov 2018.

Za vidljiviji jug Srbije na RTS-u

Iz džepa građana juga Srbije mesečno odlazi osamdeset dva i po miliona dinara na ime takse za Radio-televiziju Srbije. Sa druge strane, svega 5,4% priloga je tokom jula u emisijama Jutarnji program i Dnevnik 2 na javnom medijskom servisu bilo u vezi sa jugom Srbije, rezultati su publikacije Šta građani juga Srbije dobijaju za svoj novac od RTS-a izrađenoj u saradnji Centra za medijska istraživanja Filozofskog fakulteta u Nišu i Media i reform centra Niš.

Iako je u Zakonu o javnom informisanju i medijima naznačeno da „svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju“, autor publikacije prof. dr Zoran Jovanović navodi da se s razlogom postavlja pitanje „da li se ovakvim načinom izveštavanja, ili preciznije rečeno – njegovom suspenzijom, krše i same zakonske odredbe“.

Monitoring, sa ciljem utvrđivanja koliko su i koje teme sa juga Srbije zastupljene na javnom medijskom servisu, u kakvom se tonu izveštava i ko su sagovornici, obuhvatio je 735 priloga objavljenih od 1. do 31. jula 2018. godine u centralnoj informativnoj emisiji Dnevnik 2 RTS-a 1 i u Jutarnjem dnevniku RTS-a 1“, stoji u publikaciji.

Od 735 analiziranih priloga, nešto manje od polovine odnosilo se na Beograd, a druga najzastupljenija kategorija su vesti iz sveta. Iz ostatka Srbije bilo je 146 priloga, a manje od jednog procenta iz Novog Sada.

Povezane priče

Ravnopravniji tretman juga Srbije u programskoj šemi RTS-a, ističe profesor Jovanović, ne bi trebalo posmatrati kao kompromisno rešenje, već kao toleranciju koja se daje nečemu što je manje i slabije.

Zbog toga je više nego neophodno uspostaviti korektnu, dvosmernu komunikaciju između onoga što je centar i onoga što je njegova periferija. Takvu komunikaciju moguće je upriličiti ne samo tako što bi javni servis produkovao veći broj priloga sa juga Srbije nego i time što bi već postojeće sadržaje, ili njihove pojedine delove, preuzimao od lokalnih TV kuća i davao im prostor u nekim od svojih emisija. Istovremeno, gosti u emisijama RTS-a, u mnogo većem broju, trebalo bi da budu, pored uglednih ljudi i stvaralaca, i obični ljudi iz ovih krajeva. Na taj način čula bi se njihova razmišljanja, uočile njihove ideje, strahovanja, pa čak i zablude“, ističe profesor Jovanović.

Kao najbolji model, u publikaciji se navodi Bi-Bi-Sijeva interakcija. Naime, britanski javni servis ima posebnu službu koja kontaktira sa gledaocima i slušaocima, odgovara na njihove primedbe i organizuje javne rasprave u svim delovima Velike Britanije.

Ovakav model, primenjen na slučaj Srbije, značajno bi doprineo decentralizaciji samog funkcionisanja javnog medijskog servisa, programskih sadržaja, kao i povećanju vidljivosti tema od javnog interesa za građane svih lokalnih zajednica“, zaključuje profesor Zoran Jovanović u publikaciji.

Decentralizacija programa RTS-a

U okviru projekta održana je ulična akcija na Trgu Kralja Milana u Nišu, čime je najavaljena tribina na Filozofskom fakultetu u Nišu.

Nišlije koje su u centru grada razgovarale sa aktivistima Nacionalne koalicije za decentralizaciju i Media i reform centra Niš uglavnom nisu zadovoljne programom RTS-a. Oni navode da je malo informacija o jugu Srbije i da je Radio-televizija Srbije u obavezi da im to obezbedi.

Pisma u kojima su dali svoje predloge kako da Javni medijski servis poboljša kvalitet i količinu informisanja o jugu Srbije, građanke i građani predali su organizatorima akcije koji će sve predloge proslediti Programskom savetu i Upravnom odboru RTS-a.

Od našeg prava da znamo sve ostalo je samo parvo da ne znamo šta se dešava u kraju u kome živimo. Informacije o jugu Srbije su retke, a kad ih ima, uglavnom se svedu na vesti o poseti visokih pretstavnika Vlade, ministarstava i predsednika“, kaže Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju i dodaje da „ono što nedostaje građanima juga Srbije jeste pravovremena i objektivna informacija o tome šta se stvarno dešava u njihovom okruženju“.

Dašić navodi da bi decentralizacija programa Javnog medijskog servisa znatno poboljšala decentralizovanje i u ostalim sferama.

Potrebno je da RTS radi onako kako bi trebalo da rade i opštine i gradovi u ovoj zemlji: da postoje tri osnovna elementa stabilnosti – finansijska, političku i teritorijalnu. Dakle, trebalo bi da postoje garantovano vreme, garantovani budžeti i garantovani prostor na RTS-i koji mora biti popunjen temama sa lokala“, zaključujeje Dašić.

Razgovori o tome kako poboljšati vidljivost juga na Javnom servisu, kao i promocija publikacije održaće se i u Pirotu, Vranju i Leskovcu u narednom periodu.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend