Šta je Verterov efekat i zašto je važno da ga sada budemo svi svesni

„Apel kolegama-novinarima, a posebno glavnim i odgovornim urednicima, kao i urednicima rubrike hronike – u ovim užasnim i teškim danima za sve građane ove zemlje, od krucijalnog je značaja da o ovim nepojmljivim tragedijama izveštavamo na profesionalan način“, napisala je ona.

Ukazala je na takozvani Verterov efekat, navodeći definiciju Američke medicinske asocijacije.

“Masovno ubistvo je složen i destruktivan čin koji se dešava kao rezultat mnogih faktora. Jedan faktor koji je relevantan za širenje masovnih pucnjava i drugih „zaraznih“ ponašanja je generalizovana imitacija. U slučajevima masovnih ubistava/pucnjava, čini se da su mediji u velikoj meri odgovorni za obezbeđivanje modela za imitaciju. Iako postoje različite strategije koje bi mogle da funkcionišu u tandemu kako bi se promenila verovatnoća masovnog ubistva/ pucnjave, promena načina na koji mediji izveštavaju o tome je važan korak u sprečavanju i smanjenju imitacije ovih dela. Štaviše, verovatno je da se imitacija podstaknuta medijima proteže dalje od masovnih pucnjava. Medijski efekat se pokazao kod samoubistva (Verterov efekat), podrazumeva se u masovnim ubistvima/pucnjavama i može igrati ulogu u drugim ekstremnim događajima kao što su domaći terorizam i rasno motivisani zločini“, navela je ona definiciju Američke medicinske asocijacije.

Apel kolegama-novinarima, a posebno glavnim i odgovornim urednicima, kao i urednicima rubrike hronike – u ovim užasnim i teškim danima za sve gradjane ove zemlje, od krucijalnog je značaja da o ovim nepojmljivim tragedijama izveštavamo na profesionalan način, pic.twitter.com/FGuopc5gT6

— Anne Marie Curcic (@anmaribg) May 5, 2023

Verterov efekat ili Verterov sindrom je talas izvršenih samoubistava, podstaknut prikazom samoubistva u medijima ili opisanim u popularnim delima literature ili kinematografije. Identifikovan je 1974/1975. godine od strane američkog sociologa Dejvid Filipsa sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu, nakon njegovog istraživanja talasa samoubistava koji je harao Evropom krajem 18. veka nakon objavljivanja Geteovog romana „Jadi mladog Vertera”. Otuda i naziv ovog fenomena.