Invazija vanzemaljaca

Da li ste gledali film They Live od Džona Karpentera? Ma jeste sigurno… Snimljen je krajem osamdesetih i prikazuje naš svet tokom invazijom vanzemaljaca. Kvaka je u tome što ljudi nisu uopšte svesni da su okupirani. Naime, vanzemaljci su se uspešno infiltrirali među ljude i planetu Zemlju prilagođavaju uslovima života kakvi njima odgovaraju. Da bi to postigli, ljudima predstavljaju jednu stranu sveta, koja im je poznata, dok je druga strana skrivena i služi samo za to da ljude „uspava“ i napravi od njih robove novih gospodara. Film je, ustvari, jedva skrivena kritika kapitalističkog sistema koji nemilosrdno uništava planetu i izrabljuje veliki deo ljudi širom sveta, a pritom nas ubeđuju da je to za naše dobro i da bolje ne može… Od svih svetova ovaj baš nije idealan, ali je ipak najviše što možemo postići, tako da više nema potrebe da se trudimo i tražimo neke nove utopije i čudesa – tako otprilike glasi matrica savremenog sveta i neoliberalne polit-ekonomske logike. Ova neoliberalna idila se počela urušavati velikom svetskom krizom kapitala za koju su se svetski moćnici pokazali potpuno nespremnim, jer su i oni naivno verovali da žive u toliko-koliko dobrom svetu i da se granice više ne mogu pomerati. Nažalost, već smo se dva puta uverili u novijoj istoriji da je odgovor krupnog kapitala na krizu bio rat i to svetskih razmera, a najveću cenu su naravno plaćali obični ljudi i to u milionskim žrtvama. No, ne treba biti ekspert pa uvideti da nas istorija nije naučila ama baš ničemu i da nam današnja situacija upravo nagoveštava nove velike lomove koji bi lako mogli da nas odvedu u sukobe sa nesagledivim posledicama po obične ljude dok bi se „gospodari“ naravno izvukli i postali još bogatiji i moćniji nego što su bili.

Po svom starom običaju odoh ja predaleko u svojim paušalnim ocenama „svetske“ situacije, ali nažalost realna slika „na terenu“ me ne demantuje i bojim se da tonemo u neke nove dvadesete godine prošlog veka kada je velika kriza prouzrokovala i veliki rat, a neki novi gospodari videli svoju priliku da postanu svetski igrači i skroje taj isti svet (Vrli novi svet) po svojoj meri. Opet ja isto… E ljudi moji što volim te disutopijske predstave naše budućnosti i doista ne umem ništa drugo nego da širim crne slutnje i defetizam u našim redovima. Međutim, za ovakve tamne slike budućnosti ja se inspirišem u našoj sadašnjosti, a pogotovo inspiraciju nalazim u Srbiji i našim polit-ekonomskim „elitama“ koje doista treba proučavati kao predhodnicu novog doba, gde će razni demagozi (tipa AV-a) stvoriti atmosferu (kao u filmu They Live) za jačanje militantno-autoritarnih struktura. Mi smo trenutno svedoci „velikog čišćenja“ posle kojeg neće ostati ništa da smeta Overlordu (kako mu „od milja“ tepa Svetislav Basara) i nakon „velikih reformi i ušteda“ preostaće nam jedino da „volimo Velikog Brata“, jer drugo ništa nećemo ni imati. AV razbija i uništava, temeljno i sistematski, i ono malo demokratskih vrednosti koje su se tek zapatile u Srbiji, a kada završi posao ostaće poslednji i jedini („Može biti samo jedan“ – kao u filmu Highlander) gospodar naših sudbina. Mi, po ubrzanoj proceduri, tonemo u totalitarizam i gospodarsku samovolju i, što je najgore, to podržava dobar deo (ake ne i većina) Srpkinja/Srba i ostalih građanki/građana ove zemlje.

Da se ja vratim na film… Dakle, u They Live vanzemaljci uspešno preobražavaju planetu i ljude prema svojim potrebama i to niko ne uviđa sem retkih „terorista“ koji pomoću specijalanih naočara mogu da razlikuju vanzemaljce od ljudi i da vide kako ustvari svet izgleda. Ova grupa se bori i želi da objavi svetu pravu istinu. Glavni protagonista filma slučajno dolazi u posed naočara kroz koje vidi pravi svet i počinje da se bori protiv zlih vanzemaljaca, a konačna njegova misija, koju i uspeva da ispuni, jeste da isključi Veliki predajnik koji emituje i stvara svet iluzije za ljude. Eto, ako me pitate šta ja, kada se već pravim pametan, predlažem da se učini povodom AV-ovske najezde, onda je moj odgovor rukovođen, delom, ulogom protagoniste filma: isključite predajnik! Ili bolje, za početak, isključite prijemnike u svojoj glavi i počnite da mislite istom i svet će opet biti prepun mogućnosti za nas. Manite se AV-ovske propagande, mada ju je užasno teško izbeći jer je svuda oko nas, i potražite neki slobodan „azil“ za sopstveni um: knjige, muzika, pozorište, bioskop a onda, videćete ih oko sebe, potražite ljude koji su se „probudili“ poput vas. Družite se i razmenjujte iskustva do konačne odluke i „isključenja“ posle kojeg će Overlord izgledati jadan i smešan baš kao i oni nesrećni vanzemaljci u filmu kada je zemljanima konačno „puklo pred očima“.

Iz kolotečine istupiću hrabro
Uspavane dne probudiću tajnom
Loše programe isključiću trajno
Iz kolotečine istupiću hrabro

U pravcu pustinje
Ispred oluje
U pravcu pustinje
Autoputem
U pravcu pustinje
Brzinom pravom
U pravcu pustinje
Sa punim rezervoarom
U pravcu pustinje
Ti si pored mene
U pravcu pustinje
Ja sam pored tebe
U pravcu pustinje
Noć je duga
U pravcu pustinje
Noć je duga senka ispred nas

Iz kolotečine istupiću hrabro
Uspavane dne probudiću tajnom
Loše programe isključiću trajno
Iz kolotečine istupiću hrabro

(Darkwood Dub – Kolotečina)

 Foto: Autonomija, Rollingstone.com