Ljiljana Mrkić Popović, rektorka Univerziteta umetnosti u Beogradu: Nemam odgovor za „tabloidizaciju”

Iako sam radila u preko 400 predstava, sa izuzetnim rediteljima i sjajnim glumcima ne bih umela da odgovorim na takve tekstove ni posle svih spoznaja koje sam stekla radeći na dramama najpoznatijih dramaturga

Rektorki Univerziteta umetnosti u Beogradu dr Ljiljani Mrkić Popović dogodila se protekle nedelje, na samom završetku njenog drugog mandata „tabloidizacija”, ali i i javna podrška na stotine glumaca, reditelja… Prva dama ove ugledne institucije javno je optužena da mesecima vrši mobing nad zaposlenima u Rektoratu: „Ona viče na zaposlene, vređa ih, lupa vratima, namerno smanjuje plate i premešta ljude na niža radna mesta…”.

Kako se osećate ovih dana?

Osećam se veoma ponosnom na rezultate koje postižu kako naši studenti, tako i profesori na poznatim takmičenjima i priznatim festivalima širom sveta u veoma strogim konkurencijama. Naši studenti i profesori dokazuju ono što je suština našeg univerziteta, a to je stroga selekcija studenata, uspešan spoj tradicije i savremene tehnologije u studijskim programima i individualni pristup studentu, koji se postavlja u centar studijskog procesa. Ono što je dragoceno i  jedinstveno na Univerzitetu umetnosti u Beogradu jeste to da su vrhunski umetnici, prvaci u svojim oblastima,  ujedno i profesori – pedagozi koji prenose svoje znanje i umeće studentima. Koliko idu moja saznanja,  nigde na univerzitetima i fakultetima umetnosti ne predaju aktivni vrhunski umetnici, već pedagozi koji su se posvetili tom pozivu. Takođe, osećam veliko olakšanje i zadovoljstvo izborom uvaženog kolege profesora Zorana Erića na funkciju rektora za naredni mandatni period.

Koliko napis o vama  u tabloidnim novinama može da naruši ugled Univerziteta umetnosti, na čijem ste čelu od 2009. godine?

Takvi tekstovi nanose neprocenjivu štetu ugledu ne samo rektora, kao  njegovog predstavnika, već i Univerziteta umetnosti u celini. I zato se u nadležnim institucijama mora zaštititi  ugled i dostojanstvo, ne samo lično, već i svih onih koji su me dva puta demokratski izabrali na odgovorno mesto rektora Univerziteta umetnosti.

Zaposleni u Rektoratu su vas optužili za mobing. Kako je došlo do ove nemile situacije, tj. optužbi na vaš račun u kojima se pored ostalog navodi da ste rektorka koja se „hrani strahom drugih”?

Moram da istaknem da su zaposleni u Rektoratu Univerziteta umetnosti svojim radom, posvećenošću i entuzijazmom doprineli rezultatima ovog rektorskog tima. Raditi uspešno znači veoma poštovati rad, red i disciplinu. A to nije lako i ne svima. Mnogi velikani svetske i domaće dramaturgije bavili su se ljudskom dušom i umom. Iako sam radila u preko 400 predstava, sa izuzetnim rediteljima i sjajnim glumcima, koji su u svojim ulogama pokušavali da dođu do suštine lika, njegovih motiva, događanja u ljudskoj svesti i ljudskoj duši, nemam odgovor na ovo vaše pitanje. I ne bih umela da odgovorim ni posle svih spoznaja koje sam stekla radeći na dramama najpoznatijih dramaturga.

Sa druge strane fascinantna je brzina kojom su umetnici stali iza vas.  O čemu to govori?

Istoga dana kada se tekst pojavio, održan je Kolegijum dekana i Rektorata na poziv predsednika Saveta profesora Slavenka Saletovića i donet je zaključak da se odbijaju insinuacije i da se pruža puna podrška rektoru Univerziteta umetnosti u Beogradu. Tim  zvaničnim institucionalnim reagovanjem, dobijena je profesionalna zaštita i satisfakcija. A onda se dogodila jednodušna i masovna reakcija umetnika. Ta snaga umetničke odvažnosti i solidarnosti potpuno me je zadivila. Bila sam duboko ljudski dirnuta i profesionalno počastvovana rečima koje su iskazane, zaista je retkost to čuti za života. Te reči su me ispunile zahvalnošću, a broj potpisnika i njihove umetničke ličnosti – ponosom.

Četvrta ste žena rektor u dugoj istoriji ove visokoškolske institucije. Koliko je delikatno jednoj dami da se nađe na čelu Univerziteta umetnosti?

Prva rektorka Univerziteta umetnosti bila je Darinka Matić Marović, potom Radmila Bakočević, zatim Milena Dragićević Šešić, a kolegu Čedomira Vasića nasledila sam ja. Velika je čast i odgovornost biti rektor bilo kog roda, a svaka od pomenutih dama ostavila je delo za sobom. Međutim, ništa nije moguće bez podrške i ja sam imala stalnu i nesebičnu podršku svog prorektorskog tima, prorektorke Marine Nakićenović, prorektorke Anđelke Bojović i  prorektora Dimitrija Golemovića. Mogu reći da smo sarađivali u apsolutnoj harmoniji. Predstavljajući Univerzitet umetnosti na konferencijama i skupovima, učestvovala sam u radu Evropske konferencije žena rektora i Svetskog foruma žena rektora, koji su osnovali vodeći univerziteti u Kini. Interesantan je podatak da je Forum upravo objavio na kineskom jeziku monografiju o ženama rektorima u Srbiji, sa našim biografijama.

  Foto: Univerzitetska arhiva