07. jun 2019.

FH: Vučić ide Orbanovim stopama u gušenju slobode medija

Sloboda medija se u poslednjoj deceniji pogoršala širom sveta, a nove metode represije prisutne su i u otvorenim društvima i u autoritarnim državama, navodi se u novom izveštaju nevladine organizacije Fridom haus o slobodi medija. Veliki deo izveštaja o stanju medija u Evropi, Fridom haus je posvetio Srbiji i Mađarskoj kao primerima gušenja medijskih sloboda. Glavna autorka izveštaja Sara Repuči za Glas Amerike kaže da "situacija u Srbiji nije najgora ikad, ali da je uočljiv pad medijskih sloboda otkad je na vlasti Aleksandar Vučić, i da zaista postoji ozbiljan razlog za brigu".

U izveštaju Fridom hausa o slobodi medija, vladavina predsednika Srbije Aleksandra Vučića poredi se sa vladavinom mađarskog premijera Viktora Orbana – konstatuje se da obojica guše kritičko novinarstvo, konsoliduju vlasništvo nad medijima u rukama bliskih saradnika i time osiguravaju da mediji koji imaju najveću gledanost podržavaju vladu i blate njene protivnike.

Nove metode kontrole medija – suptilni pritisci

Poslednjih godina, ističe se u izveštaju, pojavio se novi set alata kojim neliberalni lideri potpuno preuzimaju kontrolu nad medijima. Među metodama koje se koriste su zakonske i ekonomske strategije, kojima se pritiskaju mediji kritički nastrojeni prema vlasti, a podržavaju oni koji o njoj pozitivno izveštavaju. Te metode su suptilne i tihe, i pošto se primene teško je vratiti se nazad. Kada se proces kooptacije završi, mediji postaju deo sistema i jedan od stubova ostanka na vlasti, navodi se u izveštaju.

Sara Repuči iz Fridom hausa za Glas Amerike objašnjava da model takozvane“kooptacije medija“ može da bude opasniji od klasične cenzure.

„Ove metode su mnogo suptilnije od hapšenja ili nasilja koje bismo videli u tradicionalnim diktaturama. Međunarodni akteri, koji bi hteli da Srbija bude u skladu sa nekim standardima, ne bi mogli da upru prstom u konkretne taktike koje utiču na to da građani ne mogu da budu objektivno informisani. Ovaj metod je opasniji, jer je veoma podmukao i prikriven. Na primer, konstantne posete poreske inspekcije su taktika koja je potpuno legalna, a koja može da nanese štetu medijima koji prolaze kroz te istrage godinu za godinom. Imamo primer medija u Srbiji (portal Južne vesti, prim.nov) koji je pet puta za pet godina posećivala poreska inspekcija. I takav tretman može da ućutka medij koji kritikuje vladu“, upozorava Repuči.

Atmosfera straha i paralelna realnost

Neliberalni lideri, navodi Fridom haus, signaliziraju da su pretnje novinarima dozvoljene, učestvuju u agresiji, a ne traže da se ti slučajevi brzo i efikasno rešavaju. Na taj način stvaraju atmosferu straha i nekažnjivosti, u kojoj novinari znaju da je izveštavanje o vladajućiim strukturama rizično. U izveštaju se, kao primer, navodi napad na kuću novinara Milana Jovanovića u decembru 2018.

U izveštaju se konstatuje i da, paralelno sa finansijskim pritiscima na nezavisne i kritičke medije, vlada na različite načine daje novac prorežimskim medijima. Fridom haus beleži da su ljudi bliski SNS privatizovali nekoliko medija, a posebno se ističe visoki zvaničnik SNS, koji je kupio dve televizije sa nacionalnom frekvencijom.

Ocenjuje se da su medijski zakoni u Srbiji dobro formulisani, ali da je očigledan manjak kapaciteta da se primene.

Neliberalni lideri u Srbiji i Mađarskoj, prema oceni Fridom hausa, su majstori i u konstruisanju pozitivnih narativa o sebi i nove realnosti, a u tome veliku ulogu imaju državni mediji. Dodaje se i da je srpski predsednik Vučić nepobediv” kada je reč o davanju intervjua “prijateljskim” medijima, kao i da se pred lokalne izbore 2018. četiri puta više izveštavalo o predsedniku i vladajućoj SNS nego o preostale 23 liste zajedno.

Kako mediji izveštavaju samo o Vučiću

Kada se u kontrolisanim medijima stvara paralelna realnost, a građani se oslanjaju na te medije da bi bili informisani – promene su teške, ali ne i nemoguće, kaže Repuči.

„Veoma je teško, u tome je i poenta kooptacije medija – kontrolišete poruke koje ljudi primaju, a posredno i to kako će da razmišljaju. Tome se moraju suprostaviti građani, akteri u civilnom društvu i nezavisni novinari koji će svoje poruke da objavljuju na društvenim mrežama, da nekako zaobiđu mejnstrim medije. Te poruke neće stići do cele populacije, ali hoće do ključnih aktera u publici, koji onda mogu da postanu aktivniji, da pokrenu proteste“.

Provladini mediji kao jurišnici protiv NVO, opozicije, novinara…

Fridom haus piše da kooptacija medija u Srbiji još nije kompletirana kao u Mađarskoj, a Sara Repuči za Glas Amerike kaže da je – kad se ove metode jednom primene – teško naći izlaz iz te situacije.

Srbija je demokratska zemlja, i dalje postoji šansa za rotacijom moći, i dalje možemo da budemo optimisti i verujemo da će se nešto promeniti. Ali, uzimajući sve u obzir, situacija je veoma ozbiljna. Veoma je teško, kada se ovakve mere jednom preduzmu i norme u zemlji promene, veoma je teško vratiti se na staro“, kaže Repuči.

„EU mora biti glasnija, ali i građani ne treba da ćute“

U izveštaju Fridom hausa navodi se da su Orban i Vučić uspeli da centralizuju moć i onesposobe sistem kontrole i ravnoteže, a da su im u tome pomogle neefikasana opozicija i evropska podrška.

Glavna autorka izveštaja kaže za Glas Amerike da „posao EU nije da poziva svakoga na odgovornost, ali da kritka na račun medijske situacije u Srbiji mora biti glasnija“. Ipak, kaže da EU nije jedina koja to treba da radi.

Standardi Saveta Evrope u medijima ključni za pristup Uniji

„Vladu na odgovornost moraju pozvati različite strane. Najpre, građani moraju da shvate šta se dešava u njihovoj zemlji i da na izborima smene vladu, i dalje postoje izbori u Srbiji. Ali, svakako i međunarodna zajednica treba da odigra svoju ulogu. Srbija je kandidat za EU, i iako je EU kritikovala neke od ovih taktika, ta kritika nije toliko snažna koliko bi mogla da bude, srazmerno uticaju koje ovo ima na potencijalno članstvo Srbije u EU“.

Sara Repuči kaže da se „ne može očekivati da će predsednik Vučić dozvoliti promene, već će nastaviti po svom“.

Stvari idu na gore i ne znam da li smo dotakli dno. Ali, i građani mogu nešto da urade: mogu da se bore, da protestuju…Promena mora doći iznutra, to smo videli i u drugim zemljama: Jermeniji, Etiopiji, Maleziji. Tako nešto se dešava. Ljudi dođu do prelomne tačke i kažu da više ne mogu da tolerišu“.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend