„Predsednik Srbije, ministar policije i šef tajne službe nisu nadležni organi koji treba javnost o tome da obaveštavaju. A nadležni državni organ, u vidu tužilaštva, ćuti ili pak ima daleko manje informacija od onih organa kojima bi trebao da bude nadređeni“, ocenio je Gruhonjić.
Prema njegovim rečima, nije suština u tome da li je Cvetković bio otet ili ne, već u tome da su državne institucije potpuno urušene.
„Reč je o tome da je tužilaštvo pod izrazitim uticajem izvršne vlasti i da o nezavisnosti ne može biti reči. Plašim se da ljudi nisu svesni kolika je opasnost od uzurpacije vlasti na ovaj način. To je suština priče. Da institucije države funkcionišu Cvetković ne bi bio prinuđen da drži konferenciju“, smatra Gruhonjić.
On podseća da se od trenutka kad je saopšteno da je Cvetković pronađen živ i zdrav, pa do nedelje popodne o Cvetkoviću „nije čuo ni glas“.
„Imamo situaciju da 48 sati ne znamo šta je s njim, da li je slobodan, da li je pronađen uopšte, nemamo pojma ni o čemu. Nadležni tužilac takođe nema pojma ili ne želi da kaže, da bi nas opet, mesijanski, ministar policije obavestio da će Cvetković u nedelju popodne doći kući. Gde je čovek bio 48 sati? Kako je moguće da u jednoj državi ne znamo gde se jedno ljudsko biće nalazi“, kaže on.
Dodaje da je to stvar elemenmtarne bezbednosti građana koji su izloženi, kako kaže, uzurpaciji od strane izvršne vlasti.
Asanž pred poslednjom žalbom: Odluka sudije koja će imati ogroman uticaj na novinarstvo u svetu
Savet za štampu godinama ukazuje na brutalne sadržaje u medijima, ali ih država uporno nagrađuje: Da li je njegov uticaj moguće osnažiti?
Da li je Vlada Srbije odustala od zahteva za sankcije medijima koji promovišu nasilje i ne vode računa o mentalnom zdravlju mladih?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.