„Opstajemo 28 godina, kritički prema svim režimima“: Danas proslavio 28. rođendan, „Burzan“ i „Staša“ uručeni Aleksandru Latasu i Radovanu Seratliću

Danas je u svojoj redakciji ugostio brojne kolege i prijatelje i svečano dodelio nagrade ovogodišnjim laureatima, a Petrović je podsetio da je 9. juna 1997. godine grupa novinara tadašnje „Naše borbe“ osnovala Danas. Istog dana izašao je i prvi broj lista.

– Evo, opstajemo već 28 godina, a uskoro ćemo imati još jedan povod za slavlje – za oko dva meseca izlazi 10.000. broj Danasa. U međuvremenu razvijamo portal koji se visoko kotira na Gemius listi, ali novine i dalje opstaju jer imamo publiku koja ih čita – rekao je Petrović.

Kao i svake godine, na Danasov rođendan uručene su svečane nagrade. Redakcijska nagrada „Nikola Burzan“ za najboljeg novinara pripala je Aleksandru Latasu, dok je nagrada za novinarsku hrabrost i analitičko-istraživačko novinarstvo „Stanislav Staša Marinković“ dodeljena Radovanu Seratliću, novinaru i voditelju Dnevnika televizije Nova S.

Nagradu „Nikola Burzan“ je svečano uručila izvršna urednica i članica žirija Danasa Ljiljana Bukvić.

– Veliko mi je zadovoljstvo da uručim nagradu dopisniku iz Novog Sada, Aleksandru Latasu, koji od tragedije – pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra prošle godine do danas – nije stao. Uvek smo imali sveže informacije, fotografije i snimke. Radio je i kada nije bio u smeni, pisao promišljeno i pronicljivo. Latas je neko na koga uvek možemo da se oslonimo – rekla je Bukvić, dodajući da je cela redakcija naporno radila, ali da se Latas između dva rođendana posebno istakao.

– Slažem se da je više nas moglo dobiti ovu nagradu, zaista smo radili udarnički. Nadam se da ćemo sledeći rođendan dočekati u malo lakšim društvenim okolnostima i da će reč koju smo mi Novosađani izmislili – „ćaci“ – postati deo istorije. Da je više nećemo živeti – rekao je Aleksandar Latas, zahvalivši se kolegama bez kojih, kako je istakao, „ne bi uspeo“.

Iako je, prema rečima Dragoljuba Petrovića, ove godine bilo mnogo predloga kome da se dodeli nagrada „Stanislav Staša Marinković“, žiri je jednoglasno odlučio da ona pripadne jednom čoveku – Radovanu Seratliću, novinaru i voditelju Dnevnika televizije Nova S, „koji zna da vozi bicikl držeći levom rukom volan, a desnom mikrofon, intervjuišući ljude tokom studentske ture do Strazbura“.

– Vozili smo i bez obe ruke na volanu, ali to nije smelo da se prikaže, da ne bismo baš kršili zakon o saobraćaju – našalio se Seratlić na proslavi.

Prema njegovim rečima, po povratku iz Strazbura sa kolegama je shvatio da je najvredniji deo izveštavanja sa biciklističke ture za N1 i TV Nova bio taj što su im se javljale porodice kojima je daljinski upravljač zamenio mobilni telefon.

– Roditelji nisu mogli da dobiju svoju decu, jer su im ruke bile na volanu, ali su mogli da „prebace“ kanal na jednu od naše dve televizije i vide gde su im deca i kako su. To je zamenilo ono „Mama, dobro sam“. Ako sam u toj brzini i fizički zahtevnoj ekspediciji uspeo da obavim posao u skladu s principima našeg poziva – onda sam srećan i neizmerno zahvalan za ovu nagradu, koja pripada ne samo meni, već svim kolegama. Nismo imali ni jednu probu, ni dogovor, a sve je teklo kao da smo imali petnaest– istakao je Seratlić.

On se prisetio atmosfere od 3. aprila, kada je pri polasku ka kampusu u Novom Sadu, Strazbur delovao jako daleko i pun izazova, praveći paralelu sa tim da se danas u javnosti često čuju reči o zamoru i padu energije.

– Nije kraj i ništa nije gotovo ako na svakoj stanici često izgovarate: „Niko nije umoran.“ Tada ni Strazbur, ni bilo koji drugi cilj nisu daleko – istakao je Seratlić.