Preminuo Gordon Lidi, organizator krađe u Votergejtu

Čovek sa mnogim profesijama, Lidi je od operativca Ef-Bi-Aj-a do specijalnog savetnika u Beloj kući, tokom mandata Ričarda Niksona, ostao upamćen kao osoba koja je inicirala upad u sedište Demokratskog nacionalnog komiteta u Vašingtonu, što će postati jedna od najčuvenijih političkih skandala – afera Votergejt.

Zahvaljujući novinarima Bobu Vudvordu i Karlu Bernstinu, upad i prisluškivanje dospeli su u javnost. Oni su napisali seriju tekstova objavljenih u Vašington postu. Za otkriće ove afere Post je dobio Pulicerovu nagradu.

Vudvord i Bernstin su informacije o slučaju dobijali od nekadašnjeg drugog čoveka FBI-ja Marka Felta koji je navođen pod imenom „Duboko grlo“.

Nalazili su se na podzemnom parkingu zgrade u Arlingtonu. Felt im je pružao smernice o detaljima operacije prisluškivanja, sabotiranja, špijuniranja i zastrašivanja demokrata vođene iz Niksonovog kabineta.

Identitet „Dubokog grla“ jedan je od najslavnijih neidentifikovanih izvora u istoriji novinarstva. Ostao je tajna više od 30 godina.

Skandal oko provale i naknadnog zataškavanja doveo je do ostavke predsednika Ričarda Niksona a Lidi je zbog zavere, krađe i odbijanja svedočenja pred komitetom Senata, proveo skoro četiri i po godine u zatvoru, uključujući više od 100 dana u samici.

„Ponovio bih to za svog predsednika“, rekao je svojevremeno Lidi koji se uvek ponosio svojom ulogom u Votergejtu.

Lidi je bio šef tima republikanskih operativaca poznatih kao „vodoinstalateri“, čija je misija bila da pronađu informacije koje su neugodne za Niksonovu administraciju.
Među Lidijevim specijalnostima bilo je organizovanje aktivnosti za ometanje ili diskreditovanje Niksonovih demokratskih protivnika.

Osim ideje da se provali u sedište Demokratskog nacionalnog komiteta u Vašingtonu, Lidi je imao i radikalne ideje o tome kako se treba rešiti političkih protivnika ali i onih koji, prema njegovom mišljenju, štete imidžu i rejtingu Ričarda Niksona.

Tako je predlagao da se kidnapuju vođe antiratnih protesta, atentate na političke protivnike ali su srećom takve sugestije ignorisane.

Ipak, odobrena je njegova ideja o ilegalnom upadu u suparničko sedište Demokratske stranke u zgradi Votergejt u junu 1972. godine.

Provala je razotkrivena, što je dovelo do istrage, pokušaja zataškavanja a zatim i ostavke  Ričarda Niksona u avgustu 1974. godine.

Lidi je takođe osuđen za provalu u kancelariju psihijatra Denijela Elsberga, koji je objavio tajnu istoriju vijetnamskog rata poznatu kao „Pentagonski papiri“.

Po izlasku iz zatvora, Lidi je postao popularan i kontroverzan voditelj radio emisije u kojoj je nastavio da plasira svoje radikalne ideje. Takođe je radio kao savetnik za bezbednost, pisac i glumac a zbog prepoznatljivog izgleda – prodornih tamnih očiju, brkova i obrijane glave – uziman je za reklame.

Vozikao se i u automobilu sa oznakama „H2OGATE“ (Votergejt) ističući i na taj način da se ponosi svojom ulogom u Votergejtu.

Lidi je u intervjuu za Si-Bi-Es-ovu emisiju „60 minuta“ tvrdio da je Nikson bio „nedovoljno nemilosrdan“ i da je trebalo da uništi magnetofonske snimke svojih razgovora sa saradnicima.

„Ponosan sam na činjenicu da sam tip koji nije razgovarao“, rekao je.