Ušao sam u Vukovar neposredno po padu grada, 18. novembra 1991. Oružje je zaćutalo; detonacije i rafali su se čuli još samo u potmuloj daljini. Bio sam u grupi s prvim civilima, predstavnicima Crvenog krsta i Lekara bez granica. Ali još pre nego što smo kročili na tlo Vukovara, počela je da me hvata jeza. Nisam imao pojma šta se tu odigralo, samo sam osetio poprište velikog, neoprostivog varvarstva.
Najčitanije
Dezintegracija javnosti preko TV dnevnika: Gledaoci žive u različitim simboličkim realnostima 
Bezdušna ružičasta jutra: Televizije se naslađuju brutalnostima koje mame gledaoce – REM ih još hvali 
Preminuo Milivoje Miša Pantović 
Ubistvo u Ulici Slavka Ćuruvije 
Firmi koju je osnovao Nebojša Krstić ponovo 90 miliona za oglašavanje