Šta je sve sporno u presudi Apelacionog suda u slučaju Ćuruvija 
Sud odbacio Kaićevu tužbu: Novinarka Danasa ima pravo da Kaićev tekst nazove pamfletom 
Ni tri nedelje od zločina nad novinarima u Boru nema optužnice, iako postoje snimci nasilnika 
Marko Somborac: E pa ne može kad tebi dođe 
Nevladine organizacije: Razrešenje dugogodišnjeg direktora N1, Igora Božića, predstavlja najoštriji udar na uređivačku politiku, ruši kredibilitet medijske kuće i ukazuje na moguću zloupotrebu vlasničkih prava 
Izjava ministra Borisa Bratine o navodnom pravu policije da „bije i ubije studente“, izrečena na televiziji Tanjug, izazvala je oštre reakcije i otvorila pitanja o odgovornosti javnih funkcionera i poštovanju ljudskih prava. Pravni savetnik Beogradskog centra za ljudska prava Vladica Ilić za Mašinu kaže da je ovakva poruka ne samo neprimerena, već i opasna u društvenom kontekstu. Za advokaticu Krunu Savović izjava Bratine predstavlja pretnju.
Ko bi trebalo da reaguje kada glavni i odgovorni urednik televizije u programu uživo pokaže intimne fotografije studentkinje koja je svedočila o policijskoj torturi? U trenutku kada Regulatorno telo za elektronske medije (REM) gotovo godinu dana nema Savet i mogućnost obavljanja svojih funkcija, koje institucije su zadužene za sankcionisanje medija? „Ja sam izabrao fine slike,…
Sudije Apelacionog suda u Beogradu pravosnažno su osudile novinarku i urednika KRIK-a zato što su objavili vest sa suđenja kriminalnoj grupi Zorana Jotića Jotke u kojoj su citirali prisluškivani razgovor članova ove kriminalne grupe o tadašnjem direktoru BIA-e Bratislavu Gašiću. Sudije tvrde da je trebalo da novinari budu više tolerantni prema Gašiću baš zato što je funkcioner koji je vodio BIA-u, kao i da novinari smeju samo da prenose informacije, ali ne i da čitaocima objašnjavaju šta se događa. „S obzirom da nas je tužio jedan od ključnih funkcionera SNS-a, čovek koji je, čini se, jači od sudova, nije iznenađenje što smo izgubili ovaj slučaj”, kaže urednik KRIK-a Stevan Dojčinović. „Ono što je najstrašnije u vezi sa ovom presudom je to što pokušava da cenzuriše i uređuje medije svodeći ih na puke prenosioce onoga što institucije Srbije i vlast kažu.”
Novi postupak po tužbama Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka počinje u februaru
Zastupnica Miroslava Kuraka tvrdi da su njemu zbog saopštenja Slavko Ćuruvija fondacije povređena ljudska prava, pošto je Apelacioni sud presudio da nema dokaza da je on ubio Slavka Ćuruviju. U odgovoru na tužbu advokatica SĆF ističe slobodu govora i javni interes zbog kojih sud treba da je odbaci
Kao senka koja se nadvija nad slobodom govora, SLAPP tužbe prestavljaju oštar mač pravnog sistema u rukama moćnih – one nisu oružje za postizanje pravde, već alat za zastrašivanje, usmerene na iscrpljivanje resursa novinara i njihovih redakcija
Bezbednost novinara je iluzija koje se držimo, jer nam je tako lakše da se osećamo bezbedno, izjavila je FoNetu advokatica Kruna Savović, ukazavši da novinari ne mogu da dobiju adekvatnu pravdu, pošto rade u teškom, nebezbednom i opasnom okruženju.
Sastanak Stalne radne grupe za bezbednost novinara i trening za unapređenje bezbednosti novinara, planirani da se održe u Inđiji, održani su 17. septembra u Sremskoj Mitrovici.
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija predstavila je 14. septembra 2023. u Nišu u City smart klubu mesečni monitoring medijske scene Srbije koji ANEM-ov tim iz advokatske kancelarije Živković-Samardžić sprovodi od početka ove godine.
Tokom izrade Medijske strategije utvrđeno je da su neophodne izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima, međutim, dosadašnja iskustva ukazuju na to da bi mogla da se otvori Pandorina kutija. Prvi sastanak Radne grupe za izradu radne verzije Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima održan je 9. jula ove godine u Narodnoj skupštini. Radnu grupu čine 34 člana koji su predstavnici novinarskih i medijskih udruženja, državnih organa i institucija, a do sada je održano osam sastanaka. Radna grupa ima obavezu da do 30. septembra ove godine dostavi Ministarstvu kulture i informisanja tekst radne verzije Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima.
U medijima se niko ne sme označiti učiniocem nekog kažnjivog dela, odnosno oglasiti krivim ili odgovornim pre pravnosnažnosti odluke suda, istakla je advokatica za medijsko pravo Kruna Savović iz kancelarije Živković i Samardžić.
Počnimo od jednog pojašnjenja. Sudovi u medijskim sporovima ne izriču kazne medijima, već naknade štetu strani koja ju je pretrpela. Sud procenjuje koliko medij koji je povredio nečije pravo na čast i ugled treba da plati kako bi oštećena strana mogla da priušti sebi neku satisfakciju.
