Ideja Željka Mitrovića da iskoristi televiziju čiji je vlasnik za još jedan morbidni rijaliti je, zapravo, monstruozna i to ne samo prema žrtvi, već pre svega prema svom sinu.

Ti ljudi, sa svojim problemima, u dužničkim kreditnim ropstvima, sa premalim platama, ujedno su često i najvernija publika “Zadruge”. Šta im drugo preostaje, sem da za svoje sjebane živote nađu nekakvu zamenu, iluziju, i da svaki slobodan trenutak koriste da – anestezirani – gledaju nekakve ružičaste rijalitije. Život im se onda, valjda, učini lepšim. 

Renesansa kiča, šunda, nakaradnosti, ogavštine i besramnosti.