Pošten svet, naime, ima običaj da prošeta gradom, sedne u kafić, ponekad ode na ručak, u poslastičarnicu, pozorište i bioskop, ali kada ste jedna od najomiljenijih ličnosti u Srbiji, poput glavnog urednika Informera, vaše kretanje je prilično ograničeno i vi ste osuđeni na život u Informeru, što je jedna od najgorih kletvi u srpskom narodu.
Dabogda bio glavni urednik Informera – zna da kaže srpski narod kada baš želi da vas skroz prokune.
Teško je biti glavni urednik Informera. Gde god se pojavite ljudi vam pevaju narodne epske pesme o vraćanju glave pojedinim primercima faune, svi redom obećavaju vam jahanje, urlaju i kunu vas, te vam ništa drugo ne preostaje nego da napravite TV format gde bi provodili dane kao najomiljeniji čovek u srpskom narodu.
Taj televizijski format, osmišljen kao sigurna kuća za glavnog urednika, izgleda tako što glavni urednik priča o najneverovatnijim stvarima, na primer, priča da je poslao ponudu da lično otkupi Televiziju N1, a svi znatiželjni se pitaju zašto nije poslao ponudu da otkupi Beogradski hipodrom, to bi mu više valjalo od Televizije N1. I pametno je ulaganje u njegovu svetlu budućnost.
Na „Kolegijumu“ se po ceo dan priča i o kreativnim teorijama zavere. Svi na ovom svetu, naime, žele da se ratosiljaju predsednika Srbije, preneće vam „Kolegijum“. Neki bi da ga hapse, drugi da ga otruju, treći da ga gađaju iz snajpera, četvrti da ga pošalju u Sibir, peti da ga bese, i sve to uvek prvi sazna glavni urednik Informera, šef „Kolegijuma“, koji te podatke dramatično saopštava kao „breaking news“.
Mada ta njegova dramatična obraćanja više liče na breaking njuz.net.
Bolje izmišlja vesti čak i od njuzovaca iz njuz neta, s tim što je on ubeđen da su te vesti skroz tačne, što je, sasvim izvesno, posledica predugog boravka u Informeru, van realnog života u kom se ne pojavljuje iz bezbednosnih razloga.
Paklen je to život. Zamislite da dane provodite okruženi Šešeljem, koga u zgradi TV Informer drže u ostavi za metle i vade ga triput dnevno da nešto priča na televiziji, zatim okruženi Sinišom Vučinićem, koga drže ispod stola i puštaju ga povremeno da bude u kadru kad im ponestane budalaština ili Mišom Vacićem, koga drže u akvarijumu na ulazu u studio i ubacuju ga u program kad im ponestane mudrih misli.
Ponekad u sigurnu kuću glavnog urednika Informera svrati i predsednik Srbije, i taj segment programa služi da zameni turske serije, jer onda imate priliku da vidite kako izgleda kad se jednom čoveku udvara cela redakcija. A najviše glavni udvarač, onaj što nigde ne sme da izađe osim na svoju televiziju.
Predsednik se ponekad uključi u program Informera, iznenada, telefonom, i obično ostavlja utisak u tim uključenjima da se javlja sa degustacije fruškogorskih vina i da se „učukao“, ne ko majka, nego ko Centralna otadžbinska uprava.
Pa smo baš u jednom takvom uključenju čuli da će predsednik da abolira dripce koji su studentkinji pomerili vilicu ili one koji gaze studente po ulicama. A glavni urednik Informera se svemu tome raduje, kliče, viče i peva, srećan što živi u uneređenoj državi gde Informer služi kao mera – koliko ljudi mogu da padnu ispod dna.
Ali, što bi rekli njuzovci, glavni urednik Informera ima čudan fetiš – voli da ga što više ljudi mrzi i tu je tragedija njegove sudbine.
Oko glavnog urednika Informera po ceo dan sede takozvani urednici Informera koji ga pažljivo slušaju. To su jedine osobe koje viđa kada se obično ujutru evakauiše od kuće do redakcije, tajnim putevima, da ga ne primeti razdragan narod na ulicama koji ga obožava.
Svi ti urednici oko njega non-stop imaju facu ko da su se upravo u tom momentu setili da nisu isključili ringlu na šporetu. Takvu facu ne skidaju do kraja programa, s tim što kraja programa tamo nema.
To su ljudi koji imaju takvu facu i kada glavni urednik dramatično saopšti brejking njuz: „Blokaderi-teroristi koji više od 13 meseci prave haos u Srbiji smislili su najnoviji, bolestan plan sa ciljem da udare na EPS“.
Upravo to se desilo ove nedelje kada je Informer došao, pazi sad, u posed šok dokumenta čiji je radni naziv „Testirajmo elektro-energetski sistem Srbije“ i čiji je cilj da se preoptereti elektro-energetska mreža kako bi država bila prinuđena na uvoz struje. Opa Đurđo!
Kako će to uraditi?
Pa lepo!
Kako je objasnio glavni urednik Informera – “blokaderi i oni koji ih podržavaju trebalo bi istovremeno da uključe jednu ringlu i bojler na po 15 minuta, a predlog vremena kada bi se to radilo je od 20 do 21.30 časova”.
A koje budale u ovo veruju? – pitate se sigurno, gledajući glavnog urednika i one okolo koji imaju facu kao da su se upravo setili da nisu isključili ringlu.
Dok je budala biće i radikala a dok je ludaka biće i naprednjaka, kaže narodna poslovica, tako da se nemojte čuditi što u Srbiji ima ljudi koji zaista veruju da će „blokaderi-teroristi“ istovremeno da uključe jednu ringlu i bojler na po 15 minuta, da bi skrkali državu Srbiju. A samim tim i predsednika, jer „Kolegijum“ Informera smatra, kada ih pitaju kako tačno izgleda država Srbija, da je država Srbija visoka oko dva metra, nosi naočare i ima usne ko Mišel Obama.
Ideja, istina, uopšte nije loša, jer kada bi svi istovremeno uključili ringlu i bojler, isključio bi se i Informer.
Možda je bolje pokušati sa sve četiri ringle, brže će ići.
Dezintegracija javnosti preko TV dnevnika: Gledaoci žive u različitim simboličkim realnostima
Grozev: Vrednost FSB izveštaja o zvučnom oružju je nula, duboko je uvredljiv za svakog ko kritički razmišlja
Deset istraživačkih priča koje svaki građanin Srbije treba da pročita
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.