Biti novinarka u Srbiji: Seksualno uznemiravanje u redakcijama, ponižavanje na terenu, pretnje silovanjem na internetu

Ovo su podaci Nacionalnog izveštaja o uznemiravanju i napadima na medijske radnice u Srbiji iz avgusta 2026. godine, koji je obuhvatio analizu odgovora 174 medijske radnice, dubinske intervjue sa novinarkama, kao i razgovore sa pravnim i rodnim ekspertima. Istraživanje je sprovedeno nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine.

Tamara Srijemac, jedna od istraživačica uz Smiljanu Milinkov i Natašu Kovačev, i sama novinarka, kaže za Cenzolovku da se za istraživanje javilo manje novinarki nego što su očekivale, „baš zato što su stalno izložene, preangažovane i pod stresom, ali sve do jedne su svedočile da žene trpe dodatni pritisak, rodno zasnovane pretnje i u onlajn prostoru i na terenu”.

„Novinarke su češće meta onlajn napada, pretnji i seksističkih komentara, uglavnom na račun fizičkog izgleda”, tvrdi Srijemac.

Od seksističkih opaski do pornografskog materijala

Ovo potvrđuju i podaci iz Nacionalnog izveštaja. Čak dve trećine ispitanica posvedočilo je o nekoj vrsti pritiska ili nipodaštavanja, pri čemu je skoro 40 odsto njih (69 medijskih radnica) bilo izloženo ponižavajućim seksističkim komentarima – od opaski o fizičkom izgledu, odeći ili težini, pa sve do optužbi da „ne razumeju šalu ili laskanje”.

O tome svedoči jedna od ispitanih novinarki:

„Tu mislim, na primer, na komentare poput ‘super ti je ta suknja’ ili ‘kratka ti je suknja mmmm’. Mislim da smo mi žene to normalizovale i gledamo na to kao na kompliment, a u stvari je potpuno neprikladno i neprimereno da se takve stvari govore na poslu, jer ako one dođu od strane tvog nadređenog, ti ne možeš ni da kažeš – ej čoveče, nemoj tako da mi se obraćaš, smeta mi to”, navodi ona.

Tamara Srijemac veruje da je gotovo svaka žena na poslu doživela neki oblik seksualnog uznemiravanja, od seksističkih šala i neprimerenih komentara o fizičkom izgledu do neželjenih dodira i poruka. Ipak, mnoge takvo ponašanje još ne prepoznaju kao nedopustivo.

Seksualno uznemiravanje je prisutno i onlajn: 16 njih je bilo izloženo „seksualno sugestivnim zvucima ili gestovima”. Nekoliko novinarki je prijavilo da su u inboks dobile eksplicitan pornografski materijal, ili da su njihove fotografije i video-snimci (stvarni ili generisani putem veštačke inteligencije) zloupotrebljeni i deljeni bez pristanka radi javnog ponižavanja.

Osim seksualnog uznemiravanja, žene u redakcijama su izložene i diskreditaciji sopstvenih sposobnosti. Više od trećine ispitanica je doživelo mizogine i stereotipne tvrdnje da su žene po prirodi „nekompetentne”, „iracionalne” ili „nesposobne” za pojedine rubrike, poput sportske. Jedna od televizijskih reporterki u intervjuu objašnjava kako se ta matrica preslikava na celu karijeru:

„I dalje je jako prisutno u redakcijama da se novinarka posmatra kroz to kako izgleda, a tek na drugom mestu su njene sposobnosti. Nekim novinarkama, tome sam svedočila, čak se i ne da prilika da pokažu da bi možda i uspele i odradile nekakav zadatak, samo zato što se pretpostavlja da nisu sposobne za to jer su lepe pa ne mogu da budu i pametne.”

Nezaštićene i u digitalnoj realnosti

Svaka četvrta medijska radnica pretrpela je i organizovane kampanje blaćenja, zasnovane na lažnim informacijama i pokušajima profesionalne i lične diskreditacije, dok je čak 13 odsto njih primilo direktne pretnje smrću, veoma često preko onlajn platformi i društvenih mreža. Druga TV reporterka ispričala je o traumatičnom periodu kroz koji je prolazila kada su u javnost pušteni njeni brojevi telefona.

„Ja sam dobijala i SMS-ove, poruke na Viber, Whatsapp, pozive sa nepoznatih brojeva… stvarno mi je život tih dana bio pakao i zapravo ja sam nešto više od godinu dana živela u potpuno izmenjenim okolnostima i sa konstantnim strahom i osvrtanjem da vidim ko ide iza mene. Onda tako posmatram osobe koje mene posmatraju u javnom prevozu, pa razmišljam da li bi ta osoba meni nešto mogla da uradi.”

Srijemac naglašava da pritisak nose i novinari i novinarke, ali da se „ženama uvek preti na specifičan način”. Na primer, silovanjem.

„Upravo jedna od reporterki koja nam je dala dubinski intervju tokom istraživanja rekla je: ‘Bilo mi je lakše da se nosim s tim kad mi neko napiše: ‘trebala bi ti sekira u glavu ili vilica o asfalt’, nego kad pišu to kako bi me silovali, ubili moju ćerku, majku, sestru, bukvalno pišu do detalja kako bi se iživljavali na tebi.’ To ilustruje koliko su zapravo takve pretnje koje su isključivo upućene ženama duboko uznemirujuće i demotivišuće i na ličnom planu i za dalji rad”, kaže sagovornica Cenzolovke.

Uzaludan korak: Zašto žrtve ćute

Prijavljivanje nasilja i pretnji mnoge medijske radnice doživljavaju kao uzaludan korak zbog nepoverenja u institucije, straha od odmazde i gubitka posla. Novinarke koje su učestvovale u istraživanju svedoče o minimalizovanju pretnji, izostanku reakcije nadležnih i slučajevima koji godinama ostaju nerešeni, naročito kada su napadači osobe na pozicijama moći.

„Da li ja treba da gledam u šolju da bih znala ko misli ozbiljno, a ko ne?”, pita novinarka iz jedne beogradske redakcije, kojoj su nadležni poručili da većina onih koji prete „ne misli ozbiljno”.

Tamara Srijemac ukazuje na širu društvenu atmosferu u kojoj su žene koje prijave nasilje često izložene diskreditaciji i dodatnoj viktimizaciji, što ih dodatno obeshrabruje da progovore.

„Kako očekivati da žene koje u redakciji od urednika čuju rečenicu ‘tebi je dovoljno da prekrstiš noge’ ili ‘mmm dobra ti je ta suknja’ ili ‘hoćeš da ti pokažem moje apartmane na jednoj planini’ (to su sve autentične izjave), to i prijave? One se požale prijateljici, koleginici, ignorišu i nastave dalje. Kada su toliko puta videle kako prolaze žene koje govore o mnogo težim oblicima seksualnog uznemiravanja, odnosno nasilja, ne iznenađuje što odluče da ćute”, pojašnjava Srijemac.

Ovaj Nacionalni izveštaj nastao je u okviru regionalnog projekta „Žene u medijima”, koji sprovode Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost”, slovenački Zavod Krog, Sindikat novinara Hrvatske, Mediacentar Sarajevo i Društvo novinara Slovenije.