Eksperti UN zabrinuti zbog slobode medija u Srbiji, posebno zbog događanja na Novoj i N1

„Nezavisno novinarstvo je od suštinskog značaja za demokratske izbore. Glasači moraju imati pristup raznovrsnim izvorima informacija, a novinarima se mora obezbediti slobodno izveštavanje, bez uređivačkog mešanja“, navode eksperti.

Ovi događaji su se, kako se dodaje, odvijali u uslovima ograničenog građanskog prostora i šire zabrinutosti oko stanja osnovnih prava i sloboda u Srbiji.

„Mere koje utiču na čitave redakcije zahtevaju podrobno ispitivanje, naročito kada se uvode neposredno pre izbora“, rekli su eksperti.

Posebno su zabrinuti skorašnjim događajima na portalu Nova.rs, gde je novinarima, kako se navodi, dato manje od 48 sati da odluče da li će nastaviti da rade pod novim uredništvom ili da odu uz otpremninu.

Novinari portala Nova.rs opisali su tu meru kao pritisak na redakciju i pokušaj da se oni, kao i njihovo izveštavanje pred izbore, „disciplinuju“, ističu eksperti.

Navedene promene su, kako se dodaje u saopštenju, usledile nakon izmena rukovodstava u nekoliko medija, uključujući N1, Novu, Danas i Radar, a u kontekstu preuzimanja šire medijske grupe od strane Alpak kapitala, dok su, kako se navodi, pravni postupci još uvek u toku u Luksemburgu.

Organizacije za slobodu medija su, podseća se, upozorile da ovo vlasničko preuzimanje dovodi u pitanje medijski pluralizam i uredničku nezavisnost u mnogim od ovih medija.

„Promene u vlasništvu nad medijima moraju biti transparentne i podložne adekvatnoj regulatornoj kontroli, sa garancijama koje štite uredničku autonomiju“, rekli su stručnjaci.

Oni su takođe izrazili zabrinutost zbog otvorenog pisma Ministarstva informisanja i telekomunikacija u kojem se kritikuju određeni mediji i poziva da se N1 i Nova.rs registruju u Srbiji nakon preuzimanja.

„Intervencije državnih vlasti mogu se smatrati kao neprimeran uticaj na medijske organizacije ili njihovu uredničku politiku“, upozorili su stručnjaci.

Naglašeno je i da već duže od godinu dana eksperti izražavaju zabrinutost zbog ograničenja sudske nezavisnosti, osnovnih sloboda i građanskog prostora u Srbiji, čemu se u aprilu pridružio i Visoki komesar UN za ljudska prava (April by the UN High Commissioner for Human Rights).

„Sloboda izražavanja, mirnog okupljanja i udruživanja su od suštinskog značaja za slobodne i poštene izbore; takođe su značajni i za javni nadzor, odgovornost za ljudska prava i štetu po životnu sredinu vezanu za poslovne aktivnosti. Pritisak i zastrašivanje novinara, civilnog društva, branilaca ljudskih prava i kritičkih glasova rizikuju da potkopaju javnu debatu i demokratsko učešće“, rekli su oni.

„Nijedna medijska ustanova ne sme biti izložena političkom ili drugom pritisku zbog svog kritičkog izveštavanja prema onima na vlasti“, rekli su stručnjaci.

„Medijski pluralizam zahteva raznovrstan i nezavisan medijski pejzaž. Srbija mora da obezbedi slobodu novinara da izveštavaju i pristup javnosti raznovrsnim gledištima.“

Eksperti su zatražili od vlasnika medijskih organizacija da zaštite uredničku nezavisnost i uspostave garancije koje odvajaju poslovne interese od uredničkih odluka.

„Vlasti moraju da štite ljudska prava, slobodu medija i građanski prostor, i da obezbede da novinari, civilno društvo, studentski pokreti i branioci ljudskih prava mogu da učestvuju u javnoj debati bez zastrašivanja ili mešanja“, ističe se u saopštenjui dodaje:

„Slobodni mediji i slobodan građanski prostor su temelji demokratije i poštenih izbora, omogućavajući biračima da donose informisane odluke i da značajno učestvuju u javnom životu“, rekli su stručnjaci.

Eksperti UN koji su potpisali saopštenje:

Leopoldo Maldonado Gutijerez, specijalni izvestilac za promociju i zaštitu prava na slobodu mišljenja i izražavanja;

Đina Romero, specijalna izvestiteljka za slobodu mirnog okupljanja i udruživanja;

Andrea Bolanjos Vargas, specijalna izvestiteljka o situaciji branilaca ljudskih prava;

Margaret Satervejt, specijalna izvestiteljka o nezavisnosti sudija i advokata;

Robert Mekkorkvodejl (predsednik), Fernanda Hopenhajm (potpredsednica), Lira Jakulevičijene, Pičamon Jeofantong i Damilola Olavuji, Radna grupa za poslovanje i ljudska prava.