Istraživanje Novosadske novinarske škole: Polarizovano uređivanje učinilo da auditorijum bude razočaran u informativni program televizija

Istraživanje sadržaja informativnog programa u Srbiji koje je sproveo tim Novosadske novinarske škole pokazalo je da komercijalne televizije sa nacionalnom frekvencijom – Pink, Prva, Hepi, i B92, javni servisi RTS i RTV i kablovski emiteri sa razvijenim informativnim programom – N1 i Nova S, izveštavaju na tri različita načina, a svaki od njih ima nedostatke za zadovoljavanje komunikacionih potreba auditorijuma.

Rezultati istraživanja kojim je rukovodila prof. dr Dubravka Valić Nedeljković pokazali su da među vodećim informativnim programima postoje razlike u razumevanju i predstavljanju javnog interesa gledaocima.

Javni servisi su, navodi se u istraživanju, više posvećeni donosiocima odluka nego javnom interesu. Ipak, u informativni program uključeni su i sadržaji koji nisu posvećeni delatnostima vlasti.

Sa druge strane, Pink, Hepi, Prva i B92, kako je pokazao monitoring, u potpunosti slede diskurs vladajućih političkih elita, bez ikakvog kritičkog pristupa svakodnevici.

„Ove televizije prikazuju idealizovanu sliku stvarnosti koju podastiru svakodnevnim obraćanjem vladajuće elite javnosti, uz neprekidno kritikovanje opozicije i njenih aktivnosti“, navodi se u istraživanju.

Suprotno od televizija koje su prošle godine ponovo dobile dozvolu za nacionalnu pokrivenost, kablovski emiteri N1 i Nova S, kako je pokazao monitoring, potpuno kritički sagledavaju poteze donosilaca odluka, a njihov program fokusiran je na disfunkcionalnost vlasti.

„Kablovski emiteri auditorijumu pokazuju, kroz izrazito kritičko i analitičko sagledavanje svakodnevice, uzroke i posledice korupcije, javašluka, pogrešnih odluka i (ne)činjenja donosilaca odluka, sa fokusom na vrh vlasti u Srbiji, kao i disfunkcionalnost tri stuba vlasti (zakonodavne, izvršne i sudske)“, navodi se u nalazima.

Istraživanje je bazirano na analizi sadržaja, anketi i dubinskom intervjuu. Tim Novosadske novinarske škole pratio je gotovo 10 hiljada minuta programa emitovanog avgusta prošle godine sa ciljem da utvrdi u kojoj meri je u vodećim informativnim programima zastupljen sadržaj od javnog interesa.

Na osnovu ankete sprovedene među mlađom publikom sa visokim i srednjim obrazovanjem, tim Novosadske novinarske škole došao je do zaključka da su polarizovane uređivačke prakse učinile da auditorijum bude razočaran u televizijski informativni program i tradicionalne medije uopšte.

Da uređivačka praksa ne zadovoljava komunikativne potrebe gledalaca pokazali su i dubinski intervjui sa urednicima i novinarima analiziranih medija koji su razgovarali sa istraživačima Novosadske novinarske škole. Na intervju nisu pristali novinari i urednici RTS-a, Hepija i Pinka.

Iz Novosadske novinarske škole su izneli niz preporuka za novinare, koje uključuju nezavisnost od centara moći, neprestano izučavanje novinarskih žanrova i stalne obuke. Kao neophodan vid neformalnog obrazovanja ističu obuke i kreativne radionice za uređivanje, kao i dugotrajno usavršavanje pod mentorstvom u vodećim svetskim redakcijama – tzv. sabatikale.

„Na kraju svakog monitoringa poslednjih četvrt veka Novosadska novinarska škola definiše uputstva za bolju praksu. Nažalost, gotovo ništa od toga medijska sfera nije uvrstila u svoje uređivačke politike iako se rezultati monitoringa uz uputstva šalju svim odgovornim urednicima monitorovanih medija. Ipak, važno je insistirati i nadalje na tome“, naveli su iz Novosadske novinarske škole.

PREUZMITE Istraživanje informativnog programa