08. maj 2021.

Igor Stojilović (CRTA): Nezavisni lokalni mediji pokazali da građani imaju moć da utiču na odluke vlasti

Pojedine civilne organizacije i lokalni mediji, među kojima i Magločistač, uz podršku Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) proizveli su u proteklih par meseci medijske sadržaje koji su doprineli borbi građana za javni interes. Kroz inicijativu „Građani imaju moć“, problemi lokalne zajednice su tako postali vidljiviji za stanovništvo i za celu lokalnu zajednicu. U konkretnom slučaju Subotice, građani su zahvaljujući svom nezavisnom lokalnom mediju bili podstaknuti da i sami uzmu aktivno učešće u kreiranju budućeg izgleda zaštićenog gradskog jezgra, uz prisustvo stručne javnosti i predstavnika vlasti, te da se izbore za javni interes i odgovorne institucije, da pokažu da postoje primeri gde su građani pobednici.

Grant koordinator CRTE Igor Stojilović rekao je u intervjuu za Magločistač da je podrška medijima kroz inicijativu „Građani imaju moć“ imala za cilj da podrži medije u kreiranju medijskih proizvoda koji će prikazati stvarno stanje nekog problema, ali i koji će ukazati građanima gde konkretno oni mogu da se uključe.

„Za većinu lokalnih medija su korupcija, pritisak na aktiviste i neefikasne institucije zajednička karakteristika. Snaga je u informisanim građanima koji, kada se argumentovano bore za javni interes, mogu da sačuvaju i unaprede svoju zajednicu.“, poručio je Stojilović.

CRTA je pokrenula inicijativu “Građani imaju moć” u cilju pružanja finansijske podrške za ideje koje doprinose borbi građana za javni interes. Inicijativa je kreirana da podrži organizacije, neformalne grupe i pojedince koji žele da imaju odgovorne institucije i koji svojim delovanjem žele da utiču na smanjenje stepena korupcije u svojoj lokalnoj zajednici.

Na ovaj način podržano je više od 50 organizacija i aktivističkih grupa, kao i oko 30 pojedinaca-aktivista sa ciljem da se građani motivišu i uključe u procese odlučivanja, a svaka od njih je pokazala da je moć u rukama građana i da oni imaju kapacitet da se bore za opšte dobro u svojoj okolini.

CRTA kroz projekat „Građani imaju moć“ podržava rad civilnih organizacija i nezavisnih medija. Kako to u praksi izgleda i zbog čega je ovakva pomoć neophodna?

„Građani imaju moć“ je inicijativa kreirana da podrži organizacije, neformalne grupe i pojedince koji zahtevaju povećanje odgovornosti institucija i koji svojim delovanjem žele da utiču na smanjenje stepena korupcije u svojoj lokalnoj zajednici. Želeći da pruži podršku upravo aktivistima, bilo da su u pitanju organizacije sa istaknutim iskustvom u ovim oblastima ili su pojedinci i neformalne grupe koje su se organizovale oko konkretnog kršenja javnog interesa u njihovoj okolini, CRTA, zajedno sa partnerima na projektu, pruža različite oblike podrške. Prva među njima je edukacija, gde aktivistima pružamo priliku da kroz treninge, seminare, mentorstvo, steknu različita znanja i veštine koje su od značaja za njihovo delovanje. Osim toga, delovanje na terenu često zahteva i podršku stručnih lica, pravnika, urbanista, ekologa i slično, pa kroz ovaj projekat pojedinci i organizacije mogu da računaju i na profesionalnu podršku stručnog tima ljudi. Konačno, kroz projekat „Građani imaju moć“, CRTA pruža finansijsku podršku za ideje koje doprinose borbi građana za javni interes.

Kakvi su rezultati vaše podrške i da li su udruženja građana i mediji postigli neke uspehe kroz vaš program u proteklim mesecima?

Često nas pitaju da istaknemo koje su to najveće pobede koje smo postigli kroz inicijativu „Građani imaju moć“. U protekle tri godine kroz ovu inicijativu, koju zajednički sprovode organizacije CRTA, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Partneri Srbija uz podršku USAID-a, podržano je više od 50 organizacija i aktivističkih grupa, kao i oko 30 pojedinaca-aktivista sa ciljem da se građani motivišu i uključe u procese odlučivanja. I nema malih i velikih pobeda, jer je svaka od njih pokazala da je moć u rukama građana i da oni imaju kapacitet da se bore za opšte dobro u svojoj okolini.

Bilo da je u pitanju presuda Upravnog suda kojom je poništena građevinska dozvola za izgradnju gondole na Kalemegdanu na osnovu prijave koju je podneo RERI ili kao primer navodimo kontinuirano delovanje inicijative „Crveni bedževi“ kojom je prvo zahtevano od lokalne samouprave da postavi semafor za aerozagađanje, a nedostatak odgovora lokalnih vlastodržaca građani su prepoznali kao jasan znak da treba sami da se organizuju i postave semafor, zaključak je sličan. Snaga je u informisanim građanima koji, kada se argumentovano bore za javni interes, mogu da sačuvaju i unaprede svoju zajednicu. Među tim primerima je delovanje portala Magločistač. Vaš doprinos informisanju građana o svim elementima u procesu uređenja centra Subotice, gde ste prepoznali da su „Institucije mogle da spreče, a nisu rušenje u zaštićenoj zoni“ doveo je do niza reakcija i građana i institucija, ali i važnije, bio je to jasan zahtev za transparentno donošenje svih odluka.

Sličan primer imali smo u Kragujevcu gde su lokalni mediji „Glas Šumadije“ i radio „Zlatousti“ svojim tekstovima ukazali na nerasvetljen slučaj zapaljenih, kulturno zaštićenih, objekata koji su prethodno bili primer interesa investitora. Taj pritisak i interesovanje građana predstavljao je zahtev za hitno rešavanje postupka. Slučaj je rasvetljen, objekat je predviđen za popravku, a upitno je da li bi bez tog reagovanja parcela preko noći bila dodeljena investitoru, kao što smo videli na brojim drugim situacijama. Uspešnih, značajnih i istaknutih primera je puno, a detalje o navedenim i mnogim drugim, možete da čitate i u okviru rubrike “Građani imaju moć” na CRTINOM sajtu.

Kakva su vaša iskustva na lokalu? Da li su mnoge lokalne teme neopravdano zapostavljene i nevidljive u odnosu na dešavanja u Beogradu i Novom Sadu? U kojoj meri smatrate da je važno da građani u manjim gradovima i opštinama kroz svoje medije dođu do informacija od javnog značaja?

Svaki lokal je specifičan na svoj način, ali ono što je nažalost zajedničko za većinu je da su korupcija, pritisak na aktiviste, neefikasne institucije, zajednička karakteristika. A u takvoj sredini, bilo da se radi o Beogradu ili Novom Sadu, gde udruženi građani ne žele da dozvole da im se oduzme prirodna oaza a naprave zgrade i garaže od kojih privatni investitor zarađuje, ili se radi o Brezjaku ili Padini, gde se građani jednako bore protiv dilova u kojima investitor podiže fabriku koja će da uništi reku i vazduh, potreba je jednaka snažna, jednako važna. Da li su jednako vidljive? Nisu. Da li su zapostavljene i nevidljive? Verujem takođe da nisu jer su upravo one primer tog hrabrog aktivizma. Zahvaljujući društvenim mrežama i medijima koji su nezavisni i prepoznaju i podržavaju aktiviste, danas građani širom Srbije znaju za borbu građana u Mačvi protiv Rio Tinta, ili za fabriku u Perlezu koja je zatvorena zahvaljujući delovanju građana i o mnogim drugim primerima.

U manjim lokalnim zajednicama teže je doći do medija, teže je i biti mediji, pa je zato CRTINA podrška usmerena i prema lokalnim portalima. Upravo jer jeste važno da postoji mediji koji predstavlja kanal za blagovremene, kvalitetne informacije.

Zašto je važno da se građani uvek pitaju i da li građani danas zaista imaju moć i od čega ta moć najviše zavisi?

Živimo u društvu u kom se promoviše teza da samo oni koji su izabrani na izborima imaju pravo da odlučuju o najvažnijim pitanjima za lokalnu zajednicu. Poruke koje stižu sa svih nivoa vlasti kontinuirano pokušavaju da mistifikuju ulogu građana, često ih karakterišući kao protivnike ili kao stranačke aktere. A ako nisu stranke, zašto se onda angažuju i okupljaju, zašto potpisuju peticije, šta zahtevaju – pitaju se ljudi iz vlasti. Ovakva vrsta delovanja nije slučajna i karakteristična je za društva koja nisu demokratična. Sa druge strane, upravo je prvi korak ka demokratizaciji u ulozi građana u tome da izabrani vršioci vlasti odgovaraju građanima i bore se za širi interes. Ako to nije tako, građani su ti koji treba da ukažu na to. Niz primera pokazuje da su građani prepoznali svoju ulogu i sve ih je više aktivnih, informisanih, zainteresovanih, sa čvrstim argumentima i spremnih da budu pokretačka snaga u razvoju zajednice. Otpor predstavnika institucija samo potvrđuje i učvršćuje stavove građana da je neophodno da se pokaže u čijim rukama je moć.

Zašto je važno da građani imaju otvorene institucije, nezavisne medije i pouzdane informacije?

Postoje principi koji promovišu učešće građana i pravo na informisanost, principi koji garantuju jednakost i pravičnost pred zakonom za sve. U sredinama u kojima živimo očigledno ti principi ne važe za sve. Zato Srbija po podacima Freedom Hous-a i drugih relevantnih aktera sve više pada, a potrebe za inicijativama kao što je „Građani imaju moć“ sve više rastu. Institucije moraju da budu otvorene za građane jer njima služe, jer zbog njih postoje i građani su njeni osnivači. Ako institucije ne obavljaju tu funkciju, onda su izgubile svoju svrhu. Isto važi i za pouzdane informacije i nezavisne medije. Danas je poprilično lako uočiti razliku između onih koji izveštavaju u nečijem interesu i onih koji to rade na profesionalan način, a pouzdane informacije su preduslov za pouzdano delovanje građana.

Na koji način povratiti poverenje publike i želju za kritičkim sagledavanjem problema u našem društvu? Kako motivisati publiku na akciju, da i sami podrže svoje nezavisne medije koji rade isključivo u njihovom interesu? 

Ne postoji tajni recept za to, jer publika nije jednoličan organizam koji reaguje na određenu vrstu stimulansa. Kritičko sagledavanje problema od strane publike zahteva i određenu vrstu znanja ili informacija. Stoga je obaveza nezavisnih medija da što kvalitetnije i jasnije prikažu informacije, tako da bude čitljive, ne samo odabranom delu društva nego celoj zajednici. To ponekad izostane, jer zaboravimo da prosečan čitalac istraživačkog teksta nije u prilici da otvara dodatna dokumenta ili posećuje dodatne stranice da bi došao do suštine. Kritičko sagledavanje zahteva i vreme i odgovornosti i već po sebi jeste akcija i delovanje i svakako da nam izuzetno nedostaje. Podrška medijima kroz inicijativu „Građani imaju moć“ imala je za cilj da podrži medije u kreiranju medijskih produkta koje će prikazati stvarno stanje nekog problema, ali i koji će ukazati građanima gde konkretno oni mogu da se uključe. Taj poziv na akciju nije magično rešenje, ali je neophodan i nužan korak koji čitaocu daje odgovor na pitanje „i šta ja sad da radim sa ovim“. Dodano je važna sprega i saradnja sa nezavisnim institucijama i organizacijama jer se upravo u delovanju ovih aktera kriju odlični primeri za građane u kojima mogu da prepoznaju svoju ulogu u društvu.

Zalažete se za slobodne i fer izbore. Da li je moguće u našem društvu obezbediti da neki naredni izbori budu slobodni? I šta je potrebno za to?

Nakon izbora za Narodnu skupštinu 2020. godine, demokratija u Srbiji se nalazi u najdubljoj institucionalnoj krizi u poslednje dve decenije. Da bi izbori bili pošteni, uslov je da učesnici u predizbornoj kampanji nastupaju sa približno jednakih pozicija, a da bi se to ostvarilo potrebno je da se pre svega spreče zloupotrebe u finansiranju izborne kampanje i zloupotrebe javnih resursa koji se pre svega ogledaju u vođenju „funkcionerske kampanje“. Za poštene izbore neophodna je i ravnomerna medijska zastupljenost jer birači moraju da imaju slobodu ali i mogućnost da formiraju mišljenje o učesnicima izbora. Potrebno je dosledno obezbediti zastupljenost bez diskriminacije u elektronskim medijima u svim segmentima programa, ne samo predizbornom. Takođe, neophodno je da se obezbedi mogućnost ravnopravnog oglašavanja i da se jasno definišu obaveze REM-a tokom kampanje. Da bi izbori bili slobodni neophodno je da se spreče pritisci na birače i osigura njihova sloboda izbora, tako što bi se najpre sprečili pritisci na zaposlene u javnim preduzećima i javnoj upravi ali i obezbedila aktivnija uloga javnog tužilaštva u izbornom procesu. Ažuriranje biračkog spiska je veoma važan posao koji može vratiti poverenje građana u izborni proces.

Pored svega ovoga, neophodno je da građani prepoznaju priliku da svakog dana budu aktivni i bore se za javni interes. Često imamo izbore. Nekad su ti izbori između dva kandidata, a češće je to odluka da li da potpišemo peticiju, pokrenemo javnu akciju, prepoznamo i prijavimo korupciju ili ne. A za to je potrebno da verujemo da stvarno građani imaju moć.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend